Пређи на садржај

Маркушица

Координате: 45° 22′ 27″ С; 18° 42′ 20″ И / 45.37408270841784° С; 18.70557356176741° И / 45.37408270841784; 18.70557356176741
С Википедије, слободне енциклопедије
Маркушица
Храм Српске православне цркве у Маркушици
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВуковарско-сремска
ОпштинаМаркушица
Становништво
 — 2011.Пад 1.009
Географске карактеристике
Координате45° 22′ 27″ С; 18° 42′ 20″ И / 45.37408270841784° С; 18.70557356176741° И / 45.37408270841784; 18.70557356176741
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина88 m
Маркушица на карти Хрватске
Маркушица
Маркушица
Маркушица на карти Хрватске
Маркушица на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Маркушица
Маркушица
Маркушица на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број32213 Маркушица
Позивни број+385 32
Веб-сајтwww.markusica.hr

Маркушица је насељено место и седиште истоимене општине у Вуковарско-сремској жупанији, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се уз реку Вуку.

Насељена места

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]

Маркушица је 1885. године била у саставу Даљског изборног среза, са 841 душом.[1]

Црква Силаска Светога Духа у Маркушици подигнута је 1810. године, а обновљена 1989. године. Иконостас је сликао Јован Исаиловић Старији 17751777. године. У Другом светском рату црква је преуређена у римокатоличку. У акцији хрватске војске 1991. и 1992. године црква је знатно оштећена и погођена гранатима.

Образовање

[уреди | уреди извор]

ОШ „Илија Петковић Леки“

[уреди | уреди извор]

Основна школа у Маркушици је основана 1809. године, а почела је с радом 1810. године. При оснивању школа је имала једно одељење с четири разреда и шездесетак ученика, а звала се „Пучка школа“. Као први учитељ школе спомиње се учитељ Нешић. Године 1844. месни учитељ Младен Бошњаковић је уплатио 15 ф. као прилог за Школски фонд.[2]

После Другог светског рата, 1945. године, школа је почела с радом, а настава се изводила у згради бившег дома СПД „Обилић“ и у згради која је била власништво породице Витман, у центру села.

1958. године школа у Маркушици постаје осмогодишња, централна школа са подручним одељењима Антин, Габош и Караџићево. Касније, 1959. године Антин, Габош, Тординци. 1963. године школа добија назив ОШ „Георгије Јакшић“ Маркушица. 1986. године саграђена је и отворена нова школска зграда, у улици Саве Поповића 15 с предности што се налази на великом простору, удаљеном од насеља и густог саобраћаја. У саставу школе су била подручна одељења Антин и Габош.

Деведесетих година школа је претрпела велика оштећења. Данас школа у Маркушици ради као централна основна школа са подручним одељењима у Габошу и Острову и зове се ОШ „Маркушица“. Основна школа „Маркушица“ броји двестотињак ученика из Маркушице и околних насеља: Подриња, Габоша, Острова, Караџићева, Млаке и Аде. Ова села су углавном повезана цестом која спаја два града, Осијек и Винковце, па ученици без већих потешкоћа долазе у школу. У школи ради велики број учитеља с високом стручном спремом који се труде кроз редовну, додатну и допунску наставу и слободне активности својим ученицима пренети знања, вештине и оспособити их за будуће школовање.

Споменици и знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • Споменик палим борцима из НОБ-а
  • На месном гробљу споменик руској жени-пилоту Евгенију Черњишевој

Становништво

[уреди | уреди извор]

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Маркушица је имало 1.371 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.260 91,90%
Хрвати
  
60 4,37%
Југословени
  
19 1,38%
Мађари
  
10 0,72%
Муслимани
  
4 0,29%
Словенци
  
2 0,14%
Црногорци
  
2 0,14%
Словаци
  
1 0,07%
неопредељени
  
9 0,65%
непознато
  
4 0,29%
укупно: 1.371

Попис 2011.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, општина Маркушица је имала 2555 становника, од чега у самој Маркушици 1009.[3]

Попис 2011.‍
Срби
  
2.302 90,10%
Хрвати
  
209 8,18%
остали
  
44 1,72%
укупно: 2.555

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  2. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 7. 3. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.