Мартини-Хенри
| Мартини-Хенри модел 1871 | |
|---|---|
 Пушка Мартини-Хенри из 1871. године. | |
| Врста | пушка острагуша |
| Порекло |  УК |
| Употреба | |
| Употреба у | УК Османско царство |
| Бојно деловање | Зулу рат Балкански ратови Први светски рат |
| Спецификације | |
| Дужина | 1.231 mm |
| Калибар | 11.43 mm |
| Врста операције | спорометна (једнометна) острагуша |
| Начин дејства | масивни затварач |
| Брзина паљбе | 11 мет/мин |
| Брзина зрна | 416 m/s |
| Макс. еф. домет | до 1.000 m |
| Начин пуњења | острагуша |
Мартини-Хенри (енгл. Martini-Henry), британска спорометна пушка острагуша конструисана 1871, заменивши дотадашње импровизоване острагуше Снајдер-Енфилд из 1866. године.[1] У српским земљама позната као Мартинка.[2][3][4]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Позната и под именом Пибоди-Мартини-Хенри, ова пушка користила је масивни затварач (као код пушке Пибоди), који се спуштао наниже под правим углом у односу на осу цеви обарањем полуге испод кундака, чиме се отварао сандук и цев ручно пунила сједињеним метком у металној чахури. Повлачењем полуге навише цев се затварала и напињала се ударна игла у затварачу, чиме је пушка била спремна за паљбу.[5] Цев пушке имала је 7 урезаних жлебова, а избацивала је до 11 метака у минуту, масе зрна око 31.10 грама.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-550
- ^ Крестић, Петар, ур. (2007). Мешовита грађа, нова серија књига XXVIII (PDF). Београд: Историјски институт. стр. 374.
- ^ „Рат на Балкану” (PDF). Глас Црногорца. 1913.
- ^ Божовић, Григорије (1926). Приповетке (PDF). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 40.
- ^ Никола Гажевић, Војна енциклопедија 10, Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 676-679
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
