Пређи на садржај

Мартиновско благо

С Википедије, слободне енциклопедије
Део Мартиновског блага на изложби у Британском музеју

Мартиновско благо - благо, које је пронађено 1907. године на обали реке Росј у селу Мартиновка тада Кијевске губерније, Руска империја (данашња Черкаска област). Састоји се од 116 сребрних дела укупне тежине око 3,3 кг. Датира се VI-VII. веком. Неизвесно је коме је припадало благо, али најчешће га повезују са артефактима пенкивске културе, која је повезана са ранословенским племенима анта. Благо се данас чува по деловима у Националном музеју историје Украјине и његовим филиалама - Трезору Националног музеја историје Украјине (Кијев)[1] и Британском музеју у Лондону[2].

Највероватније благо је припадало антском војнику који је њих добио у војним походима, наиме на Балкане.[3]

Благо укључује таква дела: 4 антропоморфне фигурице, 5 зооморфних фигурица, 3 прстне фибуле, 6 наруквица, винчике на чело, минђуше, подвеске на чело, гривне, пластине на кајиш, врхове кајишева, део тањира, чаше, кашика за евхаристију с лејбовима византијских мајстора. Материјал дела - сребро 400-900. пробе различитог порекла. Највећи интерес педстављају сребрне фигурице људи и животиња у оригиналном стилу. Неки научници у њима виде гуне и аваре.

Занимљиве су такође сребрне пластине - то су слике мушке фигуре величине 7,6 см, на лактовом изгибу имају рупе. Највероватније пластине су се качиле на одећу или коњско седло. Ноге мушкараца су савијене у коленима, а руке - постављене на кукове, као код плесача. Кошуљу мушкараца украшавају прекрштене линије, као да они носе вишиванку.[4]

</gallery>

  1. ^ „Мартинівський скарб, VI—VII ст., Черкащина [Архівовано 15 листопада 2021 у Wayback Machine.]”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступљено 08. 03. 2024. 
  2. ^ „British Museum Collection [1] [Архівовано 15 листопада 2021 у Wayback Machine.]”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступљено 08. 03. 2024. 
  3. ^ О. М. Приходнюк. (2009). Мартинівський скарб // Енциклопедія історії України : у 10 т. / редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. ; Інститут історії України НАН України. — Т. 6. К.: Наукова думка. стр. С.531. 
  4. ^ Черепанова С. О. (2007). Мартинівський скарб [Архівовано 13 серпня 2013 у Wayback Machine.] // Філософія родознавства / С. О. Черепанова; передм. проф. В. Г. Скотного. К.: Знання. стр. 460 с. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • О. М. Приходнюк. Мартинівський скарб // Енциклопедія історії України : у 10 т. / редкол.: В. А. Смолій (голова) та ін. ; Інститут історії України НАН України. — К. : Наукова думка, 2009. — Т. 6 : Ла — Мі. — С. 531. — 784 с. : іл. — ISBN 978-966-00-1028-1.
  • Черепанова С. О. Мартинівський скарб Архивирано 2013-08-13 на сајту Wayback Machine // Філософія родознавства / С. О. Черепанова; передм. проф. В. Г. Скотного — К.: Знання, 2007 — 460 с.
  • Ламонова О., Романовська Т., Русяєва М., Рябова В. та ін.100 найвідоміших шедеврів України — Київ: Автограф, 2004. — С. 157—160.