Масовна гробница у Мркоњић Граду
| Масовна гробница у Мркоњић Граду | |
|---|---|
| Место | Мркоњић Град, БиХ |
| Датум | 11 и 12. октобар 1995. |
| Мета | Српски војници и цивили |
| Врста напада | масовна убиства |
| Убијено | 181 |
У априлу 1996. године из масовне гробнице у Мркоњић Граду, ексхумирана су тела 181 Србина. Жртве, војнике и цивиле, погубиле су Хрватска копнена војска и Хрватско вијеће одбране након њиховог уласка и накнадног повлачења у октобру 1995. године, током касних фаза Рата у Босни и Херцеговини.
Позадина
[уреди | уреди извор]Од 8. до 11. октобра 1995. Хрватска копнена војска и Хрватско вијеће обране учествовали су у операцији Јужни потез, завршној операцији рата у Босни и Херцеговини након успеха операције Маестрал 2. Циљеви операције били су заузимање Мркоњић Града и положаје на планини Мањачи који би омогућили ХВ-у и ХВО-у да директно угрозе Бању Луку, највећи град под контролом Срба у Босни и Херцеговини.[1] Такође би помогао Армији Републике Босне и Херцеговине против Републике Српске јужно од Кнежева.[2] Коначно, офанзива је имала за циљ и заузимање хидроелектране Бочац, последњег значајног извора електричне енергије под контролом Војске Републике Српске у западној Босни и Херцеговини. Ово би осигурало да се босанске снаге придржавају провизорних споразума о прекиду ватре, што би довело до евентуалних мировних преговора.[1]
Операција је постигла своје циљеве.[1] Након пада Мркоњић Града у руке хрватских снага, српски извори наводе да је убијено или нестало укупно 480 Срба.[3] Након потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат, град је враћен под контролу Срба.[4]
Масовне гробнице
[уреди | уреди извор]Крајем марта и почетком априла 1996. године, српски форензички тим је ексхумирао масовну гробницу на српском православном гробљу у Мркоњић Граду у којој је била 181 жртва.[4][5] Ексхумацију су пратиле међународне организације, укључујући представнике Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) у Хагу.[4][5][6] 81 жртва су били цивили, 97 су били војници Републике Српске и 3 припадници полиције.[7] Најмлађа жртва је имала 22, а најстарија 90 година.[5]
Према наводима форензичког тима, већина жртава је убијена ударцима у главу тупим предметима.[4] 102 леша имала су разбијене лобање, као и преломе, и рупе од метака на потиљку од хитаца испаљених из непосредне близине, што показује да нису погинули у акцији.[6] Четворица од њих су обезглављени.[6] Зверство је праћено паљењем и пљачком домова.[2]
Последице
[уреди | уреди извор]Полиција Републике Српске тврдила је да је убиства починила 4. гардијска бригада да би се осветила за смрт пуковника Андрије Матијаша, заменика команданта бригаде.[2] Војници су били под командом Дамира Крстичевића. Резултати истраге прослеђени су МКСЈ-у, који је податке прикупљене 2006. године вратио властима Републике Српске, а да није наставио са тим.[2][3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, Volume 1. Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 390—394. ISBN 9780160664724.
- ^ а б в г Djikic, Ivica (29. 8. 2002). „Hag na juznom potezu”. B92.
- ^ а б „Mrkonjić Grad će tužiti Republiku Hrvatsku”. Slobodna Dalmacija. 19. 3. 2008. Архивирано из оригинала 4. 9. 2014. г.
- ^ а б в г „Exhumation of Serb bodies completed”. UPI Archives. 5. 4. 1996.
- ^ а б в „Serbs unearth 181 bodies in mass grave”. The Independent. 5. 4. 1996.
- ^ а б в „Bosnia Serbs Say Two Mass Graves Reveal That Croats Massacred Civilians”. Los Angeles Times. 9. 4. 1996.
- ^ „We paid our respects to victims killed in Mrkonjić Grad”. nenasilje.org. Centre for Nonviolent Action. 12. 10. 2018.
