АТП финале
(преусмерено са Мастерс куп)
| АТП финале | |
|---|---|
 | |
| Информације | |
| Званично име | Nitto ATP Finals |
| Место | Торино Италија |
| Стадион | Pala Alpitour |
| Категорија | Завршни АТП турнир |
| Подлога | Tврда (дворана) |
| Жреб | 8 појединачно 8 парови |
| Новчана награда | 15.000.000 $[1] |
| Веб-сајт | http://www.nittoatpfinals.com |
| Тренутни шампиони | |
| Појединачно | Јаник Синер |
| Парови |  Кевин Кравиц Тим Пуц |
АТП финале (енгл. ATP Finals) завршни је турнир сезоне АТП тура. Најзначајнији је тениски догађај у мушком годишњем календару након четири Гренд слема, јер укључује осам најбољих играча појединачно и осам најбољих тимова у дублу на основу њихових резултата током сезоне. Осмо место је резервисано, ако је потребно, за играча или тим који је освојио Гренд слем у текућој години и рангиран је од деветог до двадесетог места.
Турнир користи јединствени формат који није виђен на другим АТП турнирима, где су сингл играчи и тимови у дублу подељени у две групе од по четири, у оквиру којих сваки игра по три меча у групи. После прве фазе, два најбоља играча из сваке групе играју у полуфиналу и финалу за одређивање шампиона.[2]
Турнир је први пут одржан 1970. године, убрзо након почетка Опен ере. Новак Ђоковић држи рекорд по броју титула у синглу са седам, док Питер Флеминг и Џон Мекинро заједно држе рекорд по броју титула у дублу са седам (сви освојени тимски).
У тренутном формату турнира, шампион може да заради највише 1.500 поена за рангирање, ако победи у турниру након што је остао непоражен у групи. Освајањем титуле 2022. Ђоковић је зарадио рекордних 4.740.300 долара, што је највећа исплата за победника турнира у тенису. Такође, Раџив Рам и Џо Салисбери су зарадили 930.300 долара, што је највећа исплата у историји дубла.
Досадашњи називи турнира
[уреди | уреди извор]- Мастерс (енгл. The Masters) (1970—1989)
- АТП Тур светски шампионат (енгл. ATP Tour World Championship) (1990—1998)
- Тенис мастерс куп (енгл. Tennis Masters Cup) (1999—2008)
- Финале АТП светске турнеје (енгл. ATP World Tour Finals) (2009—2016)
- АТП финале (енгл. Nitto ATP Finals) (2017—)
Протекла финала
[уреди | уреди извор]Појединачно
[уреди | уреди извор]| Мастерс |  Токио
|
1970. |  Стен Смит
|
лигашки систем — свако са сваким, без финалног меча | |
 Париз
|
1971. |  Илије Настасе
| |||
 Барселона
|
1972. | Илије Настасе (2)
|
Стен Смит
|
6:3, 6:2, 3:6, 2:6, 6:3 | |
| Бостон
|
1973. | Илије Настасе (3)
|
 Том Окер
|
6:3, 7:5, 4:6, 6:3 | |
 Мелбурн
|
1974. |  Гиљермо Вилас
|
Илије Настасе
|
7:6(8:6), 6:2, 3:6, 3:6, 6:4 | |
 Стокхолм
|
1975. | Илије Настасе (4)
|
Бјерн Борг
|
6:2, 6:2, 6:1 | |
| Хјустон
|
1976. | Мануел Орантес
|
 Војћех Фибак
|
5:7, 6:2, 0:6, 7:6(7:1), 6:1 | |
| Њујорк
|
1977. | Џими Конорс
|
Бјерн Борг
|
6:4, 1:6, 6:4 | |
| 1978. | Џон Макенро
|
Артур Еш
|
6:7(5:7), 6:3, 7:5 | ||
| 1979. | Бјерн Борг
|
Витас Герулајтис
|
6:2, 6:2 | ||
| 1980. | Бјерн Борг (2)
|
 Иван Лендл
|
6:4, 6:2, 6:2 | ||
| 1981. | Иван Лендл
|
Витас Герулајтис
|
6:7(5:7), 2:6, 7:6(8:6), 6:2, 6:4 | ||
| 1982. | Иван Лендл (2)
|
Џон Макенро
|
6:4, 6:4, 6:2 | ||
| 1983. | Џон Макенро (2)
|
Иван Лендл
|
6:3, 6:4, 6:4 | ||
| 1984. | Џон Макенро (3)
|
Иван Лендл
|
7:5, 6:0, 6:4 | ||
| 1985. | Иван Лендл (3)
|
Борис Бекер
|
6:2, 7:6(7:4), 6:3 | ||
| 1986. | Иван Лендл (4)
|
Борис Бекер
|
6:4, 6:4, 6:4 | ||
| 1987. | Иван Лендл (5)
|
Матс Виландер
|
6:2, 6:2, 6:3 | ||
| 1988. | Борис Бекер
|
Иван Лендл
|
5:7, 7:6(7:5), 3:6, 6:2, 7:6(7:5) | ||
| 1989. | Стефан Едберг
|
Борис Бекер
|
4:6, 7:6(8:6), 6:3, 6:1 | ||
| АТП Тур светски шампионат | Франкфурт
|
1990. | Андре Агаси
|
Стефан Едберг
|
5:7, 7:6(7:5), 7:5, 6:2 |
| 1991. | Пит Сампрас
|
Џим Куријер
|
3:6, 7:6(7:5), 6:3, 6:4 | ||
| 1992. | Борис Бекер (2)
|
Џим Куријер
|
6:4, 6:3, 7:5 | ||
| 1993. | Михаел Штих
|
Пит Сампрас
|
7:6(7:3), 2:6, 7:6(9:7), 6:2 | ||
| 1994. | Пит Сампрас (2)
|
Борис Бекер
|
4:6, 6:3, 7:5, 6:4 | ||
| 1995. | Борис Бекер (3)
|
Мајкл Ченг
|
7:6(7:3), 6:0, 7:6(7:5) | ||
| Хановер
|
1996. | Пит Сампрас (3)
|
Борис Бекер
|
3:6, 7:6(7:5), 7:6(7:4), 6:7(11:13), 6:4 | |
| 1997. | Пит Сампрас (4)
|
 Јевгениј Кафељников
|
6:3, 6:2, 6:2 | ||
| 1998. | Алекс Коређа
|
Карлос Моја
|
3:6, 3:6, 7:5, 6:3, 7:5 | ||
| 1999. | Пит Сампрас (5)
|
Андре Агаси
|
6:1, 7:5, 6:4 | ||
| Тенис мастерс куп |  Лисабон
|
2000. |  Густаво Киртен
|
Андре Агаси
|
6:4, 6:4, 6:4 |
| Сиднеј
|
2001. | Лејтон Хјуит
|
Себастијан Грожан
|
6:3, 6:3, 6:4 | |
 Шангај
|
2002. | Лејтон Хјуит (2)
|
Хуан Карлос Фереро
|
7:5, 7:5, 2:6, 2:6, 6:4 | |
| Хјустон
|
2003. |  Роџер Федерер
|
Андре Агаси
|
6:3, 6:0, 6:4 | |
| 2004. | Роџер Федерер (2)
|
Лејтон Хјуит
|
6:3, 6:2 | ||
| Шангај
|
2005. | Давид Налбандијан
|
Роџер Федерер
|
6:7(4:7), 6:7(11:13), 6:2, 6:1, 7:6(7:3) | |
| 2006. | Роџер Федерер (3)
|
Џејмс Блејк
|
6:0, 6:3, 6:4 | ||
| 2007. | Роџер Федерер (4)
|
Давид Ферер
|
6:2, 6:3, 6:2 | ||
| 2008. |  Новак Ђоковић
|
Николај Давиденко
|
6:1, 7:5 | ||
| Финале АТП светске турнеје | |||||
 Лондон
|
2009. | Николај Давиденко
|
Хуан Мартин дел Потро
|
6:3, 6:4 | |
| 2010. | Роџер Федерер (5)
|
Рафаел Надал
|
6:3, 3:6, 6:1 | ||
| 2011. | Роџер Федерер (6)
|
Жо-Вилфрид Цонга
|
6:3, 6:7(6:8), 6:3 | ||
| 2012. |  Новак Ђоковић (2)
|
Роџер Федерер
|
7:6(8:6), 7:5 | ||
| 2013. | Новак Ђоковић (3)
|
Рафаел Надал
|
6:3, 6:4 | ||
| 2014. | Новак Ђоковић (4)
|
Роџер Федерер
|
предаја | ||
| 2015. | Новак Ђоковић (5)
|
Роџер Федерер
|
6:3, 6:4 | ||
| 2016. | Енди Мари
|
Новак Ђоковић
|
6:3, 6:4 | ||
| АТП финале | 2017. |  Григор Димитров
|
 Давид Гофен
|
7:5, 4:6, 6:3 | |
| 2018. | Александар Зверев
|
Новак Ђоковић
|
6:4, 6:3 | ||
| 2019. |  Стефанос Циципас
|
 Доминик Тим
|
6:7(6:8), 6:2, 7:6(7:4) | ||
| 2020. | Данил Медведев
|
Доминик Тим
|
4:6, 7:6(7:2), 6:4 | ||
| Торино
|
2021. | Александар Зверев (2)
|
Данил Медведев
|
6:4, 6:4 | |
| 2022. | Новак Ђоковић (6)
|
 Каспер Руд
|
7:5, 6:3 | ||
| 2023. | Новак Ђоковић (7)
|
Јаник Синер
|
6:3, 6:3 | ||
| 2024. | Јаник Синер
|
Тејлор Фриц
|
6:4, 6:4 | ||
Парови
[уреди | уреди извор]| Мастерс | Токио
|
1970. | Артур Еш Стен Смит
|
лигашки систем — свако са сваким, без финалног меча | |
| 1971–1974. | Није одржано | ||||
| Стокхолм
|
1975. |  Хуан Хисберт Мануел Орантес
|
лигашки систем — свако са сваким, без финалног меча | ||
| Хјустон
|
1976. | Фред Макнер Шервуд Стјуарт
|
Брајан Готфрид  Раул Рамирез
|
6:3, 5:7, 5:7, 6:4, 6:4 | |
| Њујорк
|
1977. |  Боб Хјуит Фру Макмилан
|
Роберт Луц Стен Смит
|
7:5, 7:6, 6:3 | |
| 1978. | Питер Флеминг Џон Макенро
|
 Војћех Фибак Том Окер
|
6:4, 6:2, 6:4 | ||
| 1979. | Питер Флеминг (2) Џон Макенро (2)
|
Војћех Фибак Том Окер
|
6:3, 7:6, 6:1 | ||
| 1980. | Питер Флеминг (3) Џон Макенро (3)
|
Питер Макнамара Пол Макнами
|
6:4, 6:3 | ||
| 1981. | Питер Флеминг (4) Џон Макенро (4)
|
Кевин Карен Стив Дентон
|
6:3, 6:3 | ||
| 1982. | Питер Флеминг (5) Џон Макенро (5)
|
Шервуд Стјуарт Ферди Тејган
|
7:5, 6:3 | ||
| 1983. | Питер Флеминг (6) Џон Макенро (6)
|
Павел Сложил Томаш Шмид
|
6:2, 6:2 | ||
| 1984. | Питер Флеминг (7) Џон Макенро (7)
|
Марк Едмондсон Шервуд Стјуарт
|
6:3, 6:1 | ||
| 1985. | Стефан Едберг Андерс Јерид
|
Јоаким Нистрем Матс Виландер
|
6:1, 7:6(7:5) | ||
| Лондон
|
1986. | Стефан Едберг (2) Андерс Јерид (2)
|
Ги Форже Јаник Ноа
|
6:3, 7:6(7:2), 6:3 | |
| 1987. | Милослав Мечирж Томаш Шмид
|
Кен Флак Роберт Сегусо
|
6:4, 7:5, 6:7(5:7), 6:3 | ||
| 1988. | Рик Лич Џим Пју
|
Серхио Касал Емилио Санчез
|
6:4, 6:3, 2:6, 6:0 | ||
| 1989. | Џим Граб Патрик Макенро
|
Џон Фицџералд Андерс Јерид
|
7:5, 7:6(7:4), 5:7, 6:3 | ||
| АТП Тур светски шампионат | Гоулд Коуст
|
1990. | Ги Форже Јакоб Хласек
|
Серхио Касал Емилио Санчез
|
6:4, 7:6(7:5), 5:7, 6:4 |
 Јоханезбург
|
1991. | Џон Фицџералд Андерс Јерид (3)
|
Кен Флак Роберт Сегусо
|
6:4, 6:4, 2:6, 6:4 | |
| 1992. | Марк Вудфорд Тод Вудбриџ
|
Џон Фицџералд Андерс Јерид
|
6:2, 7:6(7:4), 5:7, 3:6, 6:3 | ||
| 1993. | Јако Елтинг Паул Хархојс
|
Марк Вудфорд Тод Вудбриџ
|
7:6(7:4), 7:6(7:5), 6:4 | ||
 Џакарта
|
1994. | Јан Апел Јонас Бјеркман
|
Марк Вудфорд Тод Вудбриџ
|
6:4, 4:6, 4:6, 7:6(7:5), 7:6(8:6) | |
| Ајндховен
|
1995. |  Грант Конел Патрик Галбрајт
|
Јако Елтинг Паул Хархојс
|
7:6(8:6), 7:6(8:6), 3:6, 7:6(7:2) | |
| Хартфорд
|
1996. | Марк Вудфорд (2) Тод Вудбриџ (2)
|
Себастјан Ларо Алекс О'Брајен
|
6:4, 5:7, 6:2, 7:6(7:3) | |
| 1997. | Рик Лич (2) Џонатан Старк
|
 Махеш Бупати Леандер Паес
|
6:3, 6:4, 7:6(7:3) | ||
| 1998. | Јако Елтинг (2) Паул Хархојс (2)
|
 Марк Ноулс Данијел Нестор
|
6:4, 6:2, 7:5 | ||
| 1999. | Себастјан Ларо Алекс О'Брајен
|
Махеш Бупати Леандер Паес
|
6:3, 6:2, 6:2 | ||
| Бангалор
|
2000. | Доналд Џонсон Пит Норвал
|
Махеш Бупати Леандер Паес
|
7:6(10:8), 6:3, 6:4 | |
| АТП челенџ куп | 2001. | Елис Фереира Рик Лич (3)
|
Петр Пала Павел Визнер
|
6:7(6:8), 7:6(7:2), 6:4, 6:4 | |
| Тенис мастерс куп | 2002. | Није одржано | |||
| Хјустон
|
2003. | Боб Брајан Мајк Брајан
|
Микаел Љодра Фабрис Санторо
|
6:7(6:8), 6:3, 3:6, 7:6(7:3), 6:4 | |
| 2004. | Боб Брајан (2) Мајк Брајан (2)
|
 Вејн Блек Кевин Улијет
|
4:6, 7:5, 6:4, 6:2 | ||
| Шангај
|
2005. | Микаел Љодра Фабрис Санторо
|
Леандер Паес  Ненад Зимоњић
|
6:7(6:8), 6:3, 7:6(7:4) | |
| 2006. | Јонас Бјеркман (2)  Макс Мирни
|
Марк Ноулс Данијел Нестор
|
6:2, 6:4 | ||
| 2007. | Марк Ноулс Данијел Нестор
|
Симон Аспелин Јулијан Ноул
|
6:2, 6:3 | ||
| 2008. | Данијел Нестор (2) Ненад Зимоњић
|
Боб Брајан Мајк Брајан
|
7:6(7:3), 6:2 | ||
| Финале АТП светске турнеје | |||||
| Лондон
|
2009. | Боб Брајан (3) Мајк Брајан (3)
|
Макс Мирни  Анди Рам
|
7:6(7:5), 6:3 | |
| 2010. | Данијел Нестор (3) Ненад Зимоњић (2)
|
Махеш Бупати Макс Мирни
|
7:6(8:6), 6:4 | ||
| 2011. | Макс Мирни (2) Данијел Нестор (4)
|
Маријуш Фирстенберг Марћин Матковски
|
7:5, 6:3 | ||
| 2012. | Марсел Гранољерс Марк Лопез
|
Махеш Бупати Рохан Бопана
|
7:5, 3:6, [10:3] | ||
| 2013. | Давид Мареро Фернандо Вердаско
|
Боб Брајан Мајк Брајан
|
7:5, 6:7(3:7), [10:7] | ||
| 2014. | Боб Брајан (4) Мајк Брајан (4)
|
 Иван Додиг Марсело Мело
|
6:7(5:7), 6:2, [10:7] | ||
| 2015. | Жан-Жилијен Ројер  Орија Текау
|
Рохан Бопана Флорин Мерђа
|
6:4, 6:3 | ||
| 2016. |  Хенри Континен Џон Пирс
|
Равен Класен Раџив Рам
|
2:6, 6:1, [10:8] | ||
| АТП финале | 2017. | Хенри Континен (2) Џон Пирс (2)
|
Лукаш Кубот Марсело Мело
|
6:4, 6:2 | |
| 2018. | Мајк Брајан (5) Џек Сок
|
Пјер-Иг Ербер Никола Маи
|
5:7, 6:1, [13:11] | ||
| 2019. | Пјер-Иг Ербер Никола Маи
|
Равен Класен  Мајкл Винус
|
6:3, 6:4 | ||
| 2020. | Весли Колхоф Никола Мектић
|
Јирген Мелцер Едуар Роже-Васелен
|
6:2, 3:6, [10:5] | ||
| Торино
|
2021. | Пјер-Иг Ербер (2) Никола Маи (2)
|
Раџив Рам Џо Салисбери
|
6:4, 7:6(7:0) | |
| 2022. | Раџив Рам Џо Салисбери
|
Никола Мектић Мате Павић
|
7:6(7:4), 6:4 | ||
| 2023. | Раџив Рам (2) Џо Салисбери (2)
|
Марсел Гранољерс Орасио Зебаљос
|
6:3, 6:4 | ||
| 2024. | Кевин Кравиц Тим Пуц
|
 Марсело Ареваљо Мате Павић
|
7:6(7:5) , 7:6(8:6) | ||
Поени и новчана награда (2023)
[уреди | уреди извор]| Фаза такмичења | Појединачно | Парови1 | Поени |
|---|---|---|---|
| Накнада за учешће | 325.500 $ (3 меча) 244.125 $ (2 меча) 162.750 $ (1 меч) |
132.000 $ (3 меча) 99.000 $ (2 меча) 66.000 $ (1 меч) |
– |
| Замена | 152.500 $ | 50.850 $ | – |
| Победа у групи (сваки од три меча) | 390.000 $ | 95.000 $ | 200 |
| Победа у полуфиналу | 1.105.000 $ | 175.650 $ | 400 |
| Победа у финалу | 2.201.000 $ | 351.000 $ | 500 |
| Непобеђени шампион(и) | 4.801.500 $ | 943.650 $ | 1.500 |
- 1 Новчана награда за парове се дели на два члана тима.[3]
Рекордери по броју титула
[уреди | уреди извор]| Играч | Земља | Број титула |
Титуле |
|---|---|---|---|
| Новак Ђоковић | Србија |
7 |
2023, 2022, 2015, 2014, 2013, 2012, 2008 |
| Роџер Федерер | Швајцарска |
6 |
2011, 2010, 2007, 2006, 2004, 2003 |
| Пит Сампрас | САД |
5 |
1999, 1997, 1996, 1994, 1991 |
| Иван Лендл | Чехословачка |
5 |
1987, 1986, 1985, 1982, 1981 |
| Илије Настасе | Румунија |
4 |
1975, 1973, 1972, 1971 |
| Борис Бекер | Немачка |
3 |
1995, 1992, 1988 |
| Џон Макенро | САД |
3 |
1984, 1983, 1978 |
| Александар Зверев | Немачка |
2 |
2021, 2018 |
| Лејтон Хјуит | Аустралија |
2 |
2002, 2001 |
| Бјерн Борг | Шведска |
2 |
1980, 1979 |
| Јаник Синер | Италија |
1 |
2024 |
| Данил Медведев | Русија |
1 |
2020 |
| Стефанос Циципас | Грчка |
1 |
2019 |
| Григор Димитров | Бугарска |
1 |
2017 |
| Енди Мари | Велика Британија |
1 |
2016 |
| Николај Давиденко | Русија |
1 |
2009 |
| Давид Налбандијан | Аргентина |
1 |
2005 |
| Густаво Киртен | Бразил |
1 |
2000 |
| Алекс Коређа | Шпанија |
1 |
1998 |
| Михаел Штих | Немачка |
1 |
1993 |
| Андре Агаси | САД |
1 |
1990 |
| Стефан Едберг | Шведска |
1 |
1989 |
| Џими Конорс | САД |
1 |
1977 |
| Мануел Орантес | Шпанија |
1 |
1976 |
| Гиљермо Вилас | Аргентина |
1 |
1974 |
| Стен Смит | САД |
1 |
1970 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „2023 ATP Finals – results”. ATP Tour. Приступљено 19. 11. 2023.
- ^ „ATP Finals – overview”. ATP Tour. Приступљено 15. 11. 2020.
- ^ „Points and prize money”. Nitto ATP Finals. Приступљено 19. 11. 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званична презентација (језик: енглески)
- Профил турнира на сајту АТП (језик: енглески)
