Пређи на садржај

Доминик Тим

С Википедије, слободне енциклопедије
Доминик Тим
Доминик Тим на мастерсу у Монте Карлу 2023.
Лични подаци
НадимакДоминатор[1]
Датум рођења(1993-09-03)3. септембар 1993. (31 год.)
Место рођењаВинер Нојштат, Аустрија
ДржављанствоАустрија
Висина1,85 m
Маса79 kg
ПребивалиштеЛихтенворт, Аустрија
Информације о каријери
Проф. каријера2011–
ИграДесном руком; једноручни бекхенд
ТренерГинтер Брезник (до 2019)[2]
Николас Масу (2019–2023)[3][4]
Бенџамин Ебрахимзадех (2023–)[5]
Зарада29.814.627 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/dominic-thiem/tb69/overview
Појединачно
Победе—порази340—200 (62,96% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири17 (2 челенџера, 5 фјучерса)
Изгубљена финала12
Најбољи пласманБр. 3 (16. март 2020)
Тренутни пласманБр. 84 (7. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеФ (2020)
Ролан ГаросФ (2018, 2019)
Вимблдон4К (2017)
ОП САДП (2020)
Остали турнири
Финале турнејеФ (2019, 2020)
Парови
Победе—порази40—78 (33,9% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири0 (2 фјучерса)
Изгубљена финала3
Најбољи пласманБр. 67 (7. октобар 2019)
Тренутни пласманБр. 877 (7. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2K (2016)
Ролан Гарос1K (2014, 2015, 2016)
Вимблдон2K (2014)
ОП САД2K (2014, 2016)
Екипна такмичења
АТП купГФ (2020)
Званични веб-сајт
https://www.dominicthiem.com
Ажурирано: 7. август 2023.

Доминик Тим (нем. Dominic Thiem; Винер Нојштат, 3. септембар 1993) је тенисер из Аустрије, који је свој најбољи пласман у појединачној конкуренцији достигао 2. марта 2020. када је први пут заузео треће место на АТП листи.

У досадашњој каријери освојио је 17 АТП трофеја, укључујући и један из Мастерс 1000 серије у Индијан Велсу. Из четири финала на гренд слем турнирима има освојену једну титулу, на Отвореном првенству САД 2020. године.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Тенис је почео да игра са 6 година. Идоли током одрастања су му били сународници Штефан Коубек и Јирген Мелцер. Омиљени ударац му је форхенд, а омиљена подлога шљака. Највише воли да наступа на турнирима у Бечу и Кицбилу.[1] Професионалну каријеру је започео 2011. године. Највећи успех на гренд слем турнирима му је титула на Отвореном првенству САД 2020. а има и финала Ролан Гароса 2018. и 2019. и Отвореног првенства Аустралије 2020. На турнирима АТП Мастерс 1000 серије запажен резултат забележио је 2015. у Мајамију где је стигао до четвртфинала.[6] Остаће упамћено и да је после преокрета успео да елиминише из даљег такмичења трећег тенисера света Стена Вавринку у другом колу Мастерса у Мадриду 2014.[7]

Играо је у финалима 28 АТП турнира у појединачној конкуренцији од којих је тријумфовао на седамнаест. Прво финале је изгубио, на турниру у Кицбилу 2014. Бољи од њега био је Давид Гофен у три сета а то је било једно од најмлађих АТП финала у последњих неколико сезона.[8]

2015. Три АТП титуле

[уреди | уреди извор]

До првог трофеја стиже у мају 2015. на турниру у Ници. У финалу је савладао Аргентинца Мајера. На путу до титуле победио је Ернестса Гулбиса, бившег шампиона и Џона Изнера у полуфиналу.[9]

Два месеца касније тријумфује на турниру у Умагу, савладавши Португалца Созу у финалу. Интересантно је да су му до финала чак два тенисера предала мечеве у току игре, а једино је са Монфисом у полуфиналу одиграо читав меч.[10]

Већ наредне недеље дошао је до титуле у швајцарском Гштаду. Противник у финалу је био Белгијанац Гофен коме се реванширао за пораз у Кицбилу годину дана раније. На тај начин Тим је постао тек четврти тенисер, рођен у деведесетим, а који је освојио бар три титуле на АТП такмичењима.[11]

2016. Четири АТП титуле, полуфинале Ролан Гароса и пробој у топ 10 тенисера

[уреди | уреди извор]

И у 2016. је наставио са добрим резултатима. После трећег кола Отвореног првенства Аустралије успео је да освоји нови трофеј, на турниру у Буенос Ајресу. За противника је имао Николаса Алмагра којег је победио у три сета. То је први пут од 2002. и Николаса Масуа да титулу у Буенос Ајресу није освојио домаћи или шпански тенисер.[12] На овом турниру је забележио једну од најзначајнијих победа у каријери савладавши у полуфиналу Рафаела Надала. У трећем сету је чак спасио једну меч лопту.[13]

Крај фебруара је обележила нова титула, овог пута на турниру у Акапулку. У финалу је био бољи од Бернарда Томића после три сета игре. То је уједно први тријумф Аустријанца на неком турниру серије 500 и први на тврдој подлози.[14]

У финале турнира у Минхену ушао је као играч са највише победа у сезони (29) али губи од Немца Филипа Колшрајбера у три сета. То је његов први пораз после пет узастопних победа у АТП финалима.[15]

После ране елиминације на мастерсу у Мадриду где је заустављен већ у првом колу од Аргентинца Хуана Мартина дел Потра[16], у Риму је стигао до четвртфинала а бољи од њега је био Јапанац Кеј Нишикори.[17] Пре сусрета са Нишикоријем, Тим је у 3. колу направио изненађење победивши Роџера Федерера у два сета. То је била његова четврта победа над топ 10 играчима и прва против 17-струког гренд слем шампиона.[18]

Већ на наредном турниру, у Ници, поново подиже победнички пехар, и тако постаје десети играч у текућој сезони који је задржао титулу и други који је то урадио у седмогодишњој историји овог турнира (поред Николаса Алмагра 2011/12). У финалу је савладао 19-годишњег Александра Зверева после три сета игре, а у току меча је имао повремених проблема са повредом десног рамена. Ово је уједно била и његова 36. победа од почетка године колико је имао током целе 2015.[19]

На другом гренд слем турниру сезоне, Ролан Гаросу, остварио је најбољи успех у каријери пласиравши се у полуфинале где је убедљиво поражен у три сета од каснијег шампиона Новака Ђоковића.[20] На путу до полуфинала играо је против три Шпанца: Сервантеса - 1. коло, Гарсије-Лопеза - 2. коло и Гранољерса - 4. коло, са Александром Зверевим се састао у 3. колу а у четвртфиналу је победио 12. носиоца Давида Гофена. Захваљујући постигнутом резултату, Тим је напредовао на наредној АТП листи и постао 7. тенисер света.[21]

На турниру у Штутгарту, где је био постављен за трећег носиоца, у полуфиналу је савладао Швајцарца Роџера Федерера, други пут од почетка године. Меч је био веома динамичан. После изгубљеног првог сета 3:6, Тим је у другом сету водио са чак 5:0. Међутим, Федерер је успео да потпуно преокрене резултат и да чак дође до две меч лопте које није искористио. На крају, други сет је решен у тај-брејку у корист Аустријанца. Затим је наступила пауза због кише, а у трећем сету Тим долази до брејка у седмом гему и ствара предност од 4:3. Тада је поново прекинута игра због падавина, а по повратку на терен успешно је одсервирао још два пута и на тај начин пласирао се у своје прво финале на трави.[22] У финалу је играо против Филипа Колшрајбера, а и овај меч је имао прекиде због кише (при резултату 6:6, 3:2 за Немца). Сутрадан је настављена игра, Колшрајбер је добио први сет али изгубио наредна два резултатом 6:4. Првом титулом на трави, Доминик Тим је постао тек девети активни играч и двадесетдевети у историји опен ере који је успео да освоји три титуле на три различите подлоге у једној години. Такође, забележио је и рекордну 45. победу у сезони.[23]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Родитељи Волфганг и Карин су професионални тениски тренери. Његов млађи брат Мориц иде у школу и игра на међународним јуниорским турнирима и сања о професионалној каријери. Тим је велики љубитељ фудбала и навијач Челсија. Такође, ужива да прати такмичења у ски-скоковима. Омиљена храна му је суши. Од новембра 2014. до априла 2015. служио је у аустријској војсци али није пропустио ниједан турнир.[1]

Тим је од 2017. до 2019. био у вези са француском тенисерком Кристином Младеновић.[24][25]

Гренд слем финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 4 (1:3)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2018. Ролан Гарос Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 3:6, 2:6
Финалиста 2. 2019. Ролан Гарос (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 3:6, 7:5, 1:6, 1:6
Финалиста 3. 2020. Отворено првенство Аустралије Тврда Србија Новак Ђоковић 4:6, 6:4, 6:2, 3:6, 4:6
Победник 1. 2020. Отворено првенство САД Тврда Њемачка Александар Зверев 2:6, 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(8:6)

Финала завршног првенства сезоне

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 2 (0:2)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2019. Лондон Тврда (д) Грчка Стефанос Циципас 7:6(8:6), 2:6, 6:7(4:7)
Финалиста 2. 2020. Лондон Тврда (д) Русија Данил Медведев 6:4, 6:7(2:7), 4:6

Финала АТП мастерс 1000 серије

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 3 (1:2)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2017. Мадрид Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:7(8:10), 4:6
Финалиста 2. 2018. Мадрид (2) Шљака Њемачка Александар Зверев 4:6, 4:6
Победник 1. 2019. Индијан Велс Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3:6, 6:3, 7:5

Парови: 1 (0:1)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2019. Мадрид Шљака Аргентина Дијего Шварцман Холандија Жан-Жилијен Ројер
Румунија Орија Текау 		2:6, 3:6

АТП финала

[уреди | уреди извор]

Појединачно: 29 (17:12)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (1:3)
Завршно првенство сезоне (0:2)
АТП мастерс 1000 (1:2)
АТП 500 (5:1)
АТП 250 (10:4)
Финала по подлози
Тврда (6:4)
Шљака (10:8)
Трава (1:0)
Финала по локацији
Отворено (15:9)
Дворана (2:3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2. август 2014. Кицбил, Аустрија Шљака Белгија Давид Гофен 6:4, 1:6, 3:6
Победник 1. 23. мај 2015. Ница, Француска Шљака Аргентина Леонардо Мајер 6:7(8:10), 7:5, 7:6(7:2)
Победник 2. 26. јул 2015. Умаг, Хрватска Шљака Португалија Жоао Соза 6:4, 6:1
Победник 3. 2. август 2015. Гштад, Швајцарска Шљака Белгија Давид Гофен 7:5, 6:2
Победник 4. 14. фебруар 2016. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Шпанија Николас Алмагро 7:6(7:2), 3:6, 7:6(7:4)
Победник 5. 28. фебруар 2016. Акапулко, Мексико Тврда Аустралија Бернард Томић 7:6(8:6), 4:6, 6:3
Финалиста 2. 1. мај 2016. Минхен, Немачка Шљака Њемачка Филип Колшрајбер 6:7(7:9), 6:4, 6:7(4:7)
Победник 6. 21. мај 2016. Ница, Француска (2) Шљака Њемачка Александар Зверев 6:4, 3:6, 6:0
Победник 7. 12–13. јун 2016. Штутгарт, Немачка Трава Њемачка Филип Колшрајбер 6:7(2:7), 6:4, 6:4
Финалиста 3. 25. септембар 2016. Мец, Француска Тврда (д) Француска Лука Пуј 6:7(5:7), 2:6
Победник 8. 26. фебруар 2017. Рио, Бразил Шљака Шпанија Пабло Карењо Буста 7:5, 6:4
Финалиста 4. 30. април 2017. Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 1:6
Финалиста 5. 14. мај 2017. Мадрид, Шпанија Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:7(8:10), 4:6
Победник 9. 18. фебруар 2018. Буенос Ајрес, Аргентина (2) Шљака Словенија Аљаж Бедене 6:2, 6:4
Финалиста 6. 13. мај 2018. Мадрид, Шпанија (2) Шљака Њемачка Александар Зверев 4:6, 4:6
Победник 10. 26. мај 2018. Лион, Француска Шљака Француска Жил Симон 3:6, 7:6(7:1), 6:1
Финалиста 7. 10. јун 2018. Ролан Гарос, Француска Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 3:6, 2:6
Победник 11. 23. септембар 2018. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Словачка Мартин Клижан 6:3, 6:1
Победник 12. 17. март 2019. Индијан Велс, САД Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3:6, 6:3, 7:5
Победник 13. 28. април 2019. Барселона, Шпанија Шљака Русија Данил Медведев 6:4, 6:0
Финалиста 8. 9. јун 2019. Ролан Гарос, Француска (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 3:6, 7:5, 1:6, 1:6
Победник 14. 3. август 2019. Кицбил, Аустрија Шљака Шпанија Алберт Рамос-Вињолас 7:6(7:0), 6:1
Победник 15. 6. октобар 2019. Пекинг, Кина Тврда Грчка Стефанос Циципас 3:6, 6:4, 6:1
Победник 16. 27. октобар 2019. Беч, Аустрија Тврда (д) Аргентина Дијего Шварцман 3:6, 6:4, 6:3
Финалиста 9. 17. новембар 2019. Лондон, Велика Британија Тврда (д) Грчка Стефанос Циципас 7:6(8:6), 2:6, 6:7(4:7)
Финалиста 10. 2. фебруар 2020. Мелбурн, Аустралија Тврда Србија Новак Ђоковић 4:6, 6:4, 6:2, 3:6, 4:6
Победник 17. 13. септембар 2020. Њујорк, САД Тврда Њемачка Александар Зверев 2:6, 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(8:6)
Финалиста 11. 22. новембар 2020. Лондон, Велика Британија (2) Тврда (д) Русија Данил Медведев 6:4, 6:7(2:7), 4:6
Финалиста 12. 5. август 2023. Кицбил, Аустрија (2) Шљака Аргентина Себастијан Баез 3:6, 1:6

Парови: 3 (0:3)

[уреди | уреди извор]
Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:1)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (0:2)
Финала по подлози
Тврда (0:0)
Шљака (0:3)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (0:3)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 23. јул 2016. Кицбил, Аустрија Шљака Аустрија Денис Новак Холандија Весли Колхоф
Холандија Матве Миделкоп 		6:2, 3:6, [9:11]
Финалиста 2. 17. фебруар 2019. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Аргентина Дијего Шварцман Аргентина Максимо Гонзалез
Аргентина Орасио Зебаљос 		1:6, 1:6
Финалиста 3. 12. мај 2019. Мадрид, Шпанија Шљака Аргентина Дијего Шварцман Холандија Жан-Жилијен Ројер
Румунија Орија Текау 		2:6, 3:6

Победе над топ 10 тенисерима

[уреди | уреди извор]

Тим има однос победа и пораза 32:51 (38,6%) против тенисера који су у време одигравања меча били рангирани међу првих 10 на АТП листи.[26]

Сезона 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. Укупно
Победе 1 0 5 4 5 9 8 0 0 0 32
# Играч Позиција Турнир Подлога Коло Резултат Позиција Тима
2014.
1. Швајцарска Стен Вавринка Бр. 3 Мадрид, Шпанија Шљака 2К 1:6, 6:2, 6:4 Бр. 70
2016.
2. Шпанија Рафаел Надал Бр. 5 Буенос Ајрес, Аргентина Шљака ПФ 6:4, 4:6, 7:6(7:4) Бр. 19
3. Шпанија Давид Ферер Бр. 6 Рио де Жанеиро, Бразил Шљака ЧФ 6:3, 6:2 Бр. 19
4. Швајцарска Роџер Федерер Бр. 2 Рим, Италија Шљака 3К 7:6(7:2), 6:4 Бр. 15
5. Швајцарска Роџер Федерер Бр. 3 Штутгарт, Немачка Трава ПФ 3:6, 7:6(9:7), 6:4 Бр. 7
6. Француска Гаел Монфис Бр. 6 Лондон, Велика Британија Тврда (д) ГФ 6:3, 1:6, 6:4 Бр. 9
2017.
7. Уједињено Краљевство Енди Мари Бр. 1 Барселона, Шпанија Шљака ПФ 6:2, 3:6, 6:4 Бр. 9
8. Шпанија Рафаел Надал Бр. 4 Рим, Италија Шљака ЧФ 6:4, 6:3 Бр. 7
9. Србија Новак Ђоковић Бр. 2 Ролан Гарос, Француска Шљака ЧФ 7:6(7:5), 6:3, 6:0 Бр. 7
10. Шпанија Пабло Карењо Буста Бр. 10 Лондон, Велика Британија Тврда (д) ГФ 6:3, 3:6, 6:4 Бр. 4
2018.
11. Шпанија Рафаел Надал Бр. 1 Мадрид, Шпанија Шљака ЧФ 7:5, 6:3 Бр. 7
12. Јужноафричка Република Кевин Андерсон Бр. 8 Мадрид, Шпанија Шљака ПФ 6:4, 6:2 Бр. 7
13. Њемачка Александар Зверев Бр. 3 Ролан Гарос, Француска Шљака ЧФ 6:4, 6:2, 6:1 Бр. 8
14. Јужноафричка Република Кевин Андерсон Бр. 5 Њујорк, САД Тврда 4К 7:5, 6:2, 7:6(7:2) Бр. 9
15. Јапан Кеј Нишикори Бр. 9 Лондон, Велика Британија Тврда (д) ГФ 6:1, 6:4 Бр. 8
2019.
16. Швајцарска Роџер Федерер Бр. 4 Индијан Велс, САД Тврда Ф 3:6, 6:3, 7:5 Бр. 8
17. Шпанија Рафаел Надал Бр. 2 Барселона, Шпанија Шљака ПФ 6:4, 6:4 Бр. 5
18. Швајцарска Роџер Федерер Бр. 3 Мадрид, Шпанија Шљака ЧФ 3:6, 7:6(13:11), 6:4 Бр. 5
19. Србија Новак Ђоковић Бр. 1 Ролан Гарос, Француска Шљака ПФ 6:2, 3:6, 7:5, 5:7, 7:5 Бр. 4
20. Русија Карен Хачанов Бр. 9 Пекинг, Кина Тврда ПФ 2:6, 7:6(7:5), 7:5 Бр. 5
21. Грчка Стефанос Циципас Бр. 7 Пекинг, Кина Тврда Ф 3:6, 6:4, 6:1 Бр. 5
22. Швајцарска Роџер Федерер Бр. 3 Лондон, Велика Британија Тврда (д) ГФ 7:5, 7:5 Бр. 5
23. Србија Новак Ђоковић Бр. 2 Лондон, Велика Британија Тврда (д) ГФ 6:7(5:7), 6:3, 7:6(7:5) Бр. 5
24. Њемачка Александар Зверев Бр. 7 Лондон, Велика Британија Тврда (д) ПФ 7:5, 6:3 Бр. 5
2020.
25. Француска Гаел Монфис Бр. 10 Мелбурн, Аустралија Тврда 4К 6:2, 6:4, 6:4 Бр. 5
26. Шпанија Рафаел Надал Бр. 1 Мелбурн, Аустралија Тврда ЧФ 7:6(7:3), 7:6(7:4), 4:6, 7:6(8:6) Бр. 5
27. Њемачка Александар Зверев Бр. 7 Мелбурн, Аустралија Тврда ПФ 3:6, 6:4, 7:6(7:3), 7:6(7:4) Бр. 5
28. Русија Данил Медведев Бр. 5 Њујорк, САД Тврда ПФ 6:2, 7:6(9:7), 7:6(7:5) Бр. 3
29. Њемачка Александар Зверев Бр. 7 Њујорк, САД Тврда Ф 2:6, 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(8:6) Бр. 3
30. Грчка Стефанос Циципас Бр. 6 Лондон, Велика Британија Тврда (д) ГФ 7:6(7:5), 4:6, 6:3 Бр. 3
31. Шпанија Рафаел Надал Бр. 2 Лондон, Велика Британија Тврда (д) ГФ 7:6(9:7), 7:6(7:4) Бр. 3
32. Србија Новак Ђоковић Бр. 1 Лондон, Велика Британија Тврда (д) ПФ 7:5, 6:7(10:12), 7:6(7:5) Бр. 3

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Dominic Thiem – bio”. ATP World Tour. Приступљено 19. 2. 2016. 
  2. ^ „Tennis-wise it’s over: French Open finalist Dominic Thiem confirms split with coach Bresnik”. Scroll.in. 15. 4. 2019. Приступљено 5. 8. 2019. 
  3. ^ „Dominic Thiem speaks on newly-formed partnership with Nicolas Massu”. Tennis World. 16. 2. 2019. Приступљено 9. 4. 2019. 
  4. ^ „Thiem & Massu Announce Split”. ATP Tour. 8. 4. 2023. Приступљено 13. 8. 2023. 
  5. ^ „Thiem Adds To His Coaching Team After Massu Split”. Tennis Infinity. 12. 4. 2023. Приступљено 13. 8. 2023. 
  6. ^ „Dominik Tim igra Masters karijere!”. B92. 31. 3. 2015. Приступљено 20. 2. 2016. 
  7. ^ „Vavrinka: Moj tenis je još tu”. B92. 7. 5. 2014. Приступљено 20. 2. 2016. 
  8. ^ „ATP Kicbiel: Gofanov prvenac za nastavak serije”. Nettennis. 2. 8. 2014. Приступљено 20. 2. 2016. 
  9. ^ „Prva ATP titula za Dominika Tima”. Nettennis. 23. 5. 2015. Приступљено 20. 2. 2016. 
  10. ^ „ATP Umag: Najbolji je Dominik Tim!”. Tenis Uživo. 27. 7. 2015. Приступљено 20. 2. 2016. 
  11. ^ „Tim preko Gofana do druge uzastopne titule! (ATP Gštad)”. Tenis Uživo. 3. 8. 2015. Приступљено 20. 2. 2016. 
  12. ^ „BUENOS AJRES: Tim taj brejkovima do titule”. Sport Magazin. 14. 2. 2016. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 20. 2. 2016. 
  13. ^ „Tim pobedio Nadala u Buenos Ajresu!”. B92. 13. 2. 2016. Приступљено 20. 2. 2016. 
  14. ^ „Austrian wins first ATP World Tour 500 title”. ATP World Tour. 28. 2. 2016. Приступљено 29. 2. 2016. 
  15. ^ „Kohlschreiber Holds Off Thiem, Wins Third Munich Title”. ATP World Tour. 1. 5. 2016. Архивирано из оригинала 2. 5. 2016. г. Приступљено 3. 5. 2016. 
  16. ^ „Del Potro Downs Thiem in Madrid Return”. Tennis Now. 3. 5. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  17. ^ „ATP Rome: Kei Nishikori gets past Dominic Thiem in straight sets”. Vavel. 14. 5. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  18. ^ „Thiem Upsets Federer To Reach Rome QFs”. ATP World Tour. 12. 5. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  19. ^ „Thiem Retains Nice Title”. ATP World Tour. 21. 5. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  20. ^ „Djokovic through to French Open final after handling Thiem in straight sets”. The Score. 3. 6. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  21. ^ „Thiem Reaches First Grand Slam Semi-Final”. ATP World Tour. 2. 6. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  22. ^ „Thiem Shocks Federer In Stuttgart 2016”. ATP World Tour. 11. 6. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  23. ^ „Thiem Wins Fourth Title Of Year In Stuttgart”. ATP World Tour. 13. 6. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  24. ^ „Sydney Q&A: Kristina Mladenovic”. Sydney International. 4. 1. 2018. Архивирано из оригинала 03. 02. 2018. г. Приступљено 24. 9. 2018. 
  25. ^ „Dominic Thiem and fellow tennis star Kristina Mladenovic split”. New York Post. 20. 11. 2019. Приступљено 29. 1. 2020. 
  26. ^ „Dominic Thiem – ATP Win/Loss”. ATP Tour. Приступљено 13. 8. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доминик_Тим&oldid=28573427”