Dominik Tim

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dominik Tim
Dominik Tim na mastersu u Monte Karlu 2023.
Lični podaci
NadimakDominator[1]
Datum rođenja(1993-09-03)3. septembar 1993. (30 god.)
Mesto rođenjaViner Nojštat, Austrija
DržavljanstvoAustrija
Visina1,85 m
Masa79 kg
PrebivališteLihtenvort, Austrija
Informacije o karijeri
Pro. karijera2011–
IgraDesnom rukom; jednoručni bekhend
TrenerGinter Breznik (do 2019)[2]
Nikolas Masu (2019–2023)[3][4]
Bendžamin Ebrahimzadeh (2023–)[5]
Zarada29.814.627 $
ATP profilwww.atptour.com/en/players/dominic-thiem/tb69/overview
Pojedinačno
Pobede—porazi340—200 (62,96% u glavnim žrebovima Grend slem i ATP turnira i u Dejvis kupu)
Osvojeni turniri17 (2 čelendžera, 5 fjučersa)
Izgubljena finala12
Najbolji plasmanBr. 3 (16. mart 2020)
Trenutni plasmanBr. 84 (7. avgust 2023)
Uspeh na grend slem turnirima
OP AustralijeF (2020)
Rolan GarosF (2018, 2019)
Vimbldon4K (2017)
OP SADP (2020)
Ostali turniri
Masters kupF (2019, 2020)
Parovi
Pobede—porazi40—78 (33,9% u glavnim žrebovima Grend slem i ATP turnira i u Dejvis kupu)
Osvojeni turniri0 (2 fjučersa)
Izgubljena finala3
Najbolji plasmanBr. 67 (7. oktobar 2019)
Trenutni plasmanBr. 877 (7. avgust 2023)
Uspeh na grend slem turnirima — parovi
OP Australije2K (2016)
Rolan Garos1K (2014, 2015, 2016)
Vimbldon2K (2014)
OP SAD2K (2014, 2016)
Timska takmičenja
ATP kupGF (2020)
Zvanični veb-sajt
https://www.dominicthiem.com
Ažurirano: 7. avgust 2023.

Dominik Tim (nem. Dominic Thiem; Viner Nojštat, 3. septembar 1993) je teniser iz Austrije, koji je svoj najbolji plasman u pojedinačnoj konkurenciji dostigao 2. marta 2020. kada je prvi put zauzeo treće mesto na ATP listi.

U dosadašnjoj karijeri osvojio je 17 ATP trofeja, uključujući i jedan iz Masters 1000 serije u Indijan Velsu. Iz četiri finala na grend slem turnirima ima osvojenu jednu titulu, na Otvorenom prvenstvu SAD 2020. godine.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Tenis je počeo da igra sa 6 godina. Idoli tokom odrastanja su mu bili sunarodnici Štefan Koubek i Jirgen Melcer. Omiljeni udarac mu je forhend, a omiljena podloga šljaka. Najviše voli da nastupa na turnirima u Beču i Kicbilu.[1] Profesionalnu karijeru je započeo 2011. godine. Najveći uspeh na grend slem turnirima mu je titula na Otvorenom prvenstvu SAD 2020. a ima i finala Rolan Garosa 2018. i 2019. i Otvorenog prvenstva Australije 2020. Na turnirima ATP Masters 1000 serije zapažen rezultat zabeležio je 2015. u Majamiju gde je stigao do četvrtfinala.[6] Ostaće upamćeno i da je posle preokreta uspeo da eliminiše iz daljeg takmičenja trećeg tenisera sveta Stena Vavrinku u drugom kolu Mastersa u Madridu 2014.[7]

Igrao je u finalima 28 ATP turnira u pojedinačnoj konkurenciji od kojih je trijumfovao na sedamnaest. Prvo finale je izgubio, na turniru u Kicbilu 2014. Bolji od njega bio je David Gofen u tri seta a to je bilo jedno od najmlađih ATP finala u poslednjih nekoliko sezona.[8]

2015. Tri ATP titule[uredi | uredi izvor]

Do prvog trofeja stiže u maju 2015. na turniru u Nici. U finalu je savladao Argentinca Majera. Na putu do titule pobedio je Ernestsa Gulbisa, bivšeg šampiona i Džona Iznera u polufinalu.[9]

Dva meseca kasnije trijumfuje na turniru u Umagu, savladavši Portugalca Sozu u finalu. Interesantno je da su mu do finala čak dva tenisera predala mečeve u toku igre, a jedino je sa Monfisom u polufinalu odigrao čitav meč.[10]

Već naredne nedelje došao je do titule u švajcarskom Gštadu. Protivnik u finalu je bio Belgijanac Gofen kome se revanširao za poraz u Kicbilu godinu dana ranije. Na taj način Tim je postao tek četvrti teniser, rođen u devedesetim, a koji je osvojio bar tri titule na ATP takmičenjima.[11]

2016. Četiri ATP titule, polufinale Rolan Garosa i proboj u top 10 tenisera[uredi | uredi izvor]

I u 2016. je nastavio sa dobrim rezultatima. Posle trećeg kola Otvorenog prvenstva Australije uspeo je da osvoji novi trofej, na turniru u Buenos Ajresu. Za protivnika je imao Nikolasa Almagra kojeg je pobedio u tri seta. To je prvi put od 2002. i Nikolasa Masua da titulu u Buenos Ajresu nije osvojio domaći ili španski teniser.[12] Na ovom turniru je zabeležio jednu od najznačajnijih pobeda u karijeri savladavši u polufinalu Rafaela Nadala. U trećem setu je čak spasio jednu meč loptu.[13]

Kraj februara je obeležila nova titula, ovog puta na turniru u Akapulku. U finalu je bio bolji od Bernarda Tomića posle tri seta igre. To je ujedno prvi trijumf Austrijanca na nekom turniru serije 500 i prvi na tvrdoj podlozi.[14]

U finale turnira u Minhenu ušao je kao igrač sa najviše pobeda u sezoni (29) ali gubi od Nemca Filipa Kolšrajbera u tri seta. To je njegov prvi poraz posle pet uzastopnih pobeda u ATP finalima.[15]

Posle rane eliminacije na mastersu u Madridu gde je zaustavljen već u prvom kolu od Argentinca Huana Martina del Potra[16], u Rimu je stigao do četvrtfinala a bolji od njega je bio Japanac Kej Nišikori.[17] Pre susreta sa Nišikorijem, Tim je u 3. kolu napravio iznenađenje pobedivši Rodžera Federera u dva seta. To je bila njegova četvrta pobeda nad top 10 igračima i prva protiv 17-strukog grend slem šampiona.[18]

Već na narednom turniru, u Nici, ponovo podiže pobednički pehar, i tako postaje deseti igrač u tekućoj sezoni koji je zadržao titulu i drugi koji je to uradio u sedmogodišnjoj istoriji ovog turnira (pored Nikolasa Almagra 2011/12). U finalu je savladao 19-godišnjeg Aleksandra Zvereva posle tri seta igre, a u toku meča je imao povremenih problema sa povredom desnog ramena. Ovo je ujedno bila i njegova 36. pobeda od početka godine koliko je imao tokom cele 2015.[19]

Na drugom grend slem turniru sezone, Rolan Garosu, ostvario je najbolji uspeh u karijeri plasiravši se u polufinale gde je ubedljivo poražen u tri seta od kasnijeg šampiona Novaka Đokovića.[20] Na putu do polufinala igrao je protiv tri Španca: Servantesa - 1. kolo, Garsije-Lopeza - 2. kolo i Granoljersa - 4. kolo, sa Aleksandrom Zverevim se sastao u 3. kolu a u četvrtfinalu je pobedio 12. nosioca Davida Gofena. Zahvaljujući postignutom rezultatu, Tim je napredovao na narednoj ATP listi i postao 7. teniser sveta.[21]

Na turniru u Štutgartu, gde je bio postavljen za trećeg nosioca, u polufinalu je savladao Švajcarca Rodžera Federera, drugi put od početka godine. Meč je bio veoma dinamičan. Posle izgubljenog prvog seta 3:6, Tim je u drugom setu vodio sa čak 5:0. Međutim, Federer je uspeo da potpuno preokrene rezultat i da čak dođe do dve meč lopte koje nije iskoristio. Na kraju, drugi set je rešen u taj-brejku u korist Austrijanca. Zatim je nastupila pauza zbog kiše, a u trećem setu Tim dolazi do brejka u sedmom gemu i stvara prednost od 4:3. Tada je ponovo prekinuta igra zbog padavina, a po povratku na teren uspešno je odservirao još dva puta i na taj način plasirao se u svoje prvo finale na travi.[22] U finalu je igrao protiv Filipa Kolšrajbera, a i ovaj meč je imao prekide zbog kiše (pri rezultatu 6:6, 3:2 za Nemca). Sutradan je nastavljena igra, Kolšrajber je dobio prvi set ali izgubio naredna dva rezultatom 6:4. Prvom titulom na travi, Dominik Tim je postao tek deveti aktivni igrač i dvadesetdeveti u istoriji open ere koji je uspeo da osvoji tri titule na tri različite podloge u jednoj godini. Takođe, zabeležio je i rekordnu 45. pobedu u sezoni.[23]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Roditelji Volfgang i Karin su profesionalni teniski treneri. Njegov mlađi brat Moric ide u školu i igra na međunarodnim juniorskim turnirima i sanja o profesionalnoj karijeri. Tim je veliki ljubitelj fudbala i navijač Čelsija. Takođe, uživa da prati takmičenja u ski-skokovima. Omiljena hrana mu je suši. Od novembra 2014. do aprila 2015. služio je u austrijskoj vojsci ali nije propustio nijedan turnir.[1]

Tim je od 2017. do 2019. bio u vezi sa francuskom teniserkom Kristinom Mladenović.[24][25]

Grend slem finala[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 4 (1:3)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Godina Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Finalista 1. 2018. Rolan Garos Šljaka Španija Rafael Nadal 4:6, 3:6, 2:6
Finalista 2. 2019. Rolan Garos (2) Šljaka Španija Rafael Nadal 3:6, 7:5, 1:6, 1:6
Finalista 3. 2020. Otvoreno prvenstvo Australije Tvrda Srbija Novak Đoković 4:6, 6:4, 6:2, 3:6, 4:6
Pobednik 1. 2020. Otvoreno prvenstvo SAD Tvrda Njemačka Aleksandar Zverev 2:6, 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(8:6)

Finala završnog prvenstva sezone[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 2 (0:2)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Godina Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Finalista 1. 2019. London Tvrda (d) Grčka Stefanos Cicipas 7:6(8:6), 2:6, 6:7(4:7)
Finalista 2. 2020. London Tvrda (d) Rusija Danil Medvedev 6:4, 6:7(2:7), 4:6

Finala ATP masters 1000 serije[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 3 (1:2)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Godina Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Finalista 1. 2017. Madrid Šljaka Španija Rafael Nadal 6:7(8:10), 4:6
Finalista 2. 2018. Madrid (2) Šljaka Njemačka Aleksandar Zverev 4:6, 4:6
Pobednik 1. 2019. Indijan Vels Tvrda Švajcarska Rodžer Federer 3:6, 6:3, 7:5

Parovi: 1 (0:1)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Godina Turnir Podloga Partner Protivnici Rezultat
Finalista 1. 2019. Madrid Šljaka Argentina Dijego Švarcman Holandija Žan-Žilijen Rojer
Rumunija Orija Tekau 		2:6, 3:6

ATP finala[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 29 (17:12)[uredi | uredi izvor]

Legenda
Grend slem turniri (1:3)
Završno prvenstvo sezone (0:2)
ATP masters 1000 (1:2)
ATP 500 (5:1)
ATP 250 (10:4)
Finala po podlozi
Tvrda (6:4)
Šljaka (10:8)
Trava (1:0)
Finala po lokaciji
Otvoreno (15:9)
Dvorana (2:3)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Finalista 1. 2. avgust 2014. Kicbil, Austrija Šljaka Belgija David Gofen 6:4, 1:6, 3:6
Pobednik 1. 23. maj 2015. Nica, Francuska Šljaka Argentina Leonardo Majer 6:7(8:10), 7:5, 7:6(7:2)
Pobednik 2. 26. jul 2015. Umag, Hrvatska Šljaka Portugalija Žoao Soza 6:4, 6:1
Pobednik 3. 2. avgust 2015. Gštad, Švajcarska Šljaka Belgija David Gofen 7:5, 6:2
Pobednik 4. 14. februar 2016. Buenos Ajres, Argentina Šljaka Španija Nikolas Almagro 7:6(7:2), 3:6, 7:6(7:4)
Pobednik 5. 28. februar 2016. Akapulko, Meksiko Tvrda Australija Bernard Tomić 7:6(8:6), 4:6, 6:3
Finalista 2. 1. maj 2016. Minhen, Nemačka Šljaka Njemačka Filip Kolšrajber 6:7(7:9), 6:4, 6:7(4:7)
Pobednik 6. 21. maj 2016. Nica, Francuska (2) Šljaka Njemačka Aleksandar Zverev 6:4, 3:6, 6:0
Pobednik 7. 12–13. jun 2016. Štutgart, Nemačka Trava Njemačka Filip Kolšrajber 6:7(2:7), 6:4, 6:4
Finalista 3. 25. septembar 2016. Mec, Francuska Tvrda (d) Francuska Luka Puj 6:7(5:7), 2:6
Pobednik 8. 26. februar 2017. Rio, Brazil Šljaka Španija Pablo Karenjo Busta 7:5, 6:4
Finalista 4. 30. april 2017. Barselona, Španija Šljaka Španija Rafael Nadal 4:6, 1:6
Finalista 5. 14. maj 2017. Madrid, Španija Šljaka Španija Rafael Nadal 6:7(8:10), 4:6
Pobednik 9. 18. februar 2018. Buenos Ajres, Argentina (2) Šljaka Slovenija Aljaž Bedene 6:2, 6:4
Finalista 6. 13. maj 2018. Madrid, Španija (2) Šljaka Njemačka Aleksandar Zverev 4:6, 4:6
Pobednik 10. 26. maj 2018. Lion, Francuska Šljaka Francuska Žil Simon 3:6, 7:6(7:1), 6:1
Finalista 7. 10. jun 2018. Rolan Garos, Francuska Šljaka Španija Rafael Nadal 4:6, 3:6, 2:6
Pobednik 11. 23. septembar 2018. Sankt Peterburg, Rusija Tvrda (d) Slovačka Martin Kližan 6:3, 6:1
Pobednik 12. 17. mart 2019. Indijan Vels, SAD Tvrda Švajcarska Rodžer Federer 3:6, 6:3, 7:5
Pobednik 13. 28. april 2019. Barselona, Španija Šljaka Rusija Danil Medvedev 6:4, 6:0
Finalista 8. 9. jun 2019. Rolan Garos, Francuska (2) Šljaka Španija Rafael Nadal 3:6, 7:5, 1:6, 1:6
Pobednik 14. 3. avgust 2019. Kicbil, Austrija Šljaka Španija Albert Ramos-Vinjolas 7:6(7:0), 6:1
Pobednik 15. 6. oktobar 2019. Peking, Kina Tvrda Grčka Stefanos Cicipas 3:6, 6:4, 6:1
Pobednik 16. 27. oktobar 2019. Beč, Austrija Tvrda (d) Argentina Dijego Švarcman 3:6, 6:4, 6:3
Finalista 9. 17. novembar 2019. London, Velika Britanija Tvrda (d) Grčka Stefanos Cicipas 7:6(8:6), 2:6, 6:7(4:7)
Finalista 10. 2. februar 2020. Melburn, Australija Tvrda Srbija Novak Đoković 4:6, 6:4, 6:2, 3:6, 4:6
Pobednik 17. 13. septembar 2020. Njujork, SAD Tvrda Njemačka Aleksandar Zverev 2:6, 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(8:6)
Finalista 11. 22. novembar 2020. London, Velika Britanija (2) Tvrda (d) Rusija Danil Medvedev 6:4, 6:7(2:7), 4:6
Finalista 12. 5. avgust 2023. Kicbil, Austrija (2) Šljaka Argentina Sebastijan Baez 3:6, 1:6

Parovi: 3 (0:3)[uredi | uredi izvor]

Legenda
Grend slem turniri (0:0)
Završno prvenstvo sezone (0:0)
ATP masters 1000 (0:1)
ATP 500 (0:0)
ATP 250 (0:2)
Finala po podlozi
Tvrda (0:0)
Šljaka (0:3)
Trava (0:0)
Finala po lokaciji
Otvoreno (0:3)
Dvorana (0:0)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Partner Protivnici Rezultat
Finalista 1. 23. jul 2016. Kicbil, Austrija Šljaka Austrija Denis Novak Holandija Vesli Kolhof
Holandija Matve Midelkop 		6:2, 3:6, [9:11]
Finalista 2. 17. februar 2019. Buenos Ajres, Argentina Šljaka Argentina Dijego Švarcman Argentina Maksimo Gonzalez
Argentina Orasio Zebaljos 		1:6, 1:6
Finalista 3. 12. maj 2019. Madrid, Španija Šljaka Argentina Dijego Švarcman Holandija Žan-Žilijen Rojer
Rumunija Orija Tekau 		2:6, 3:6

Pobede nad top 10 teniserima[uredi | uredi izvor]

Tim ima odnos pobeda i poraza 32:51 (38,6%) protiv tenisera koji su u vreme odigravanja meča bili rangirani među prvih 10 na ATP listi.[26]

Sezona 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. Ukupno
Pobede 1 0 5 4 5 9 8 0 0 0 32
# Igrač Pozicija Turnir Podloga Kolo Rezultat Pozicija Tima
2014.
1. Švajcarska Sten Vavrinka Br. 3 Madrid, Španija Šljaka 2K 1:6, 6:2, 6:4 Br. 70
2016.
2. Španija Rafael Nadal Br. 5 Buenos Ajres, Argentina Šljaka PF 6:4, 4:6, 7:6(7:4) Br. 19
3. Španija David Ferer Br. 6 Rio de Žaneiro, Brazil Šljaka ČF 6:3, 6:2 Br. 19
4. Švajcarska Rodžer Federer Br. 2 Rim, Italija Šljaka 3K 7:6(7:2), 6:4 Br. 15
5. Švajcarska Rodžer Federer Br. 3 Štutgart, Nemačka Trava PF 3:6, 7:6(9:7), 6:4 Br. 7
6. Francuska Gael Monfis Br. 6 London, Velika Britanija Tvrda (d) GF 6:3, 1:6, 6:4 Br. 9
2017.
7. Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari Br. 1 Barselona, Španija Šljaka PF 6:2, 3:6, 6:4 Br. 9
8. Španija Rafael Nadal Br. 4 Rim, Italija Šljaka ČF 6:4, 6:3 Br. 7
9. Srbija Novak Đoković Br. 2 Rolan Garos, Francuska Šljaka ČF 7:6(7:5), 6:3, 6:0 Br. 7
10. Španija Pablo Karenjo Busta Br. 10 London, Velika Britanija Tvrda (d) GF 6:3, 3:6, 6:4 Br. 4
2018.
11. Španija Rafael Nadal Br. 1 Madrid, Španija Šljaka ČF 7:5, 6:3 Br. 7
12. Južnoafrička Republika Kevin Anderson Br. 8 Madrid, Španija Šljaka PF 6:4, 6:2 Br. 7
13. Njemačka Aleksandar Zverev Br. 3 Rolan Garos, Francuska Šljaka ČF 6:4, 6:2, 6:1 Br. 8
14. Južnoafrička Republika Kevin Anderson Br. 5 Njujork, SAD Tvrda 4K 7:5, 6:2, 7:6(7:2) Br. 9
15. Japan Kej Nišikori Br. 9 London, Velika Britanija Tvrda (d) GF 6:1, 6:4 Br. 8
2019.
16. Švajcarska Rodžer Federer Br. 4 Indijan Vels, SAD Tvrda F 3:6, 6:3, 7:5 Br. 8
17. Španija Rafael Nadal Br. 2 Barselona, Španija Šljaka PF 6:4, 6:4 Br. 5
18. Švajcarska Rodžer Federer Br. 3 Madrid, Španija Šljaka ČF 3:6, 7:6(13:11), 6:4 Br. 5
19. Srbija Novak Đoković Br. 1 Rolan Garos, Francuska Šljaka PF 6:2, 3:6, 7:5, 5:7, 7:5 Br. 4
20. Rusija Karen Hačanov Br. 9 Peking, Kina Tvrda PF 2:6, 7:6(7:5), 7:5 Br. 5
21. Grčka Stefanos Cicipas Br. 7 Peking, Kina Tvrda F 3:6, 6:4, 6:1 Br. 5
22. Švajcarska Rodžer Federer Br. 3 London, Velika Britanija Tvrda (d) GF 7:5, 7:5 Br. 5
23. Srbija Novak Đoković Br. 2 London, Velika Britanija Tvrda (d) GF 6:7(5:7), 6:3, 7:6(7:5) Br. 5
24. Njemačka Aleksandar Zverev Br. 7 London, Velika Britanija Tvrda (d) PF 7:5, 6:3 Br. 5
2020.
25. Francuska Gael Monfis Br. 10 Melburn, Australija Tvrda 4K 6:2, 6:4, 6:4 Br. 5
26. Španija Rafael Nadal Br. 1 Melburn, Australija Tvrda ČF 7:6(7:3), 7:6(7:4), 4:6, 7:6(8:6) Br. 5
27. Njemačka Aleksandar Zverev Br. 7 Melburn, Australija Tvrda PF 3:6, 6:4, 7:6(7:3), 7:6(7:4) Br. 5
28. Rusija Danil Medvedev Br. 5 Njujork, SAD Tvrda PF 6:2, 7:6(9:7), 7:6(7:5) Br. 3
29. Njemačka Aleksandar Zverev Br. 7 Njujork, SAD Tvrda F 2:6, 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(8:6) Br. 3
30. Grčka Stefanos Cicipas Br. 6 London, Velika Britanija Tvrda (d) GF 7:6(7:5), 4:6, 6:3 Br. 3
31. Španija Rafael Nadal Br. 2 London, Velika Britanija Tvrda (d) GF 7:6(9:7), 7:6(7:4) Br. 3
32. Srbija Novak Đoković Br. 1 London, Velika Britanija Tvrda (d) PF 7:5, 6:7(10:12), 7:6(7:5) Br. 3

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Dominic Thiem – bio”. ATP World Tour. Pristupljeno 19. 2. 2016. 
  2. ^ „Tennis-wise it’s over: French Open finalist Dominic Thiem confirms split with coach Bresnik”. Scroll.in. 15. 4. 2019. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  3. ^ „Dominic Thiem speaks on newly-formed partnership with Nicolas Massu”. Tennis World. 16. 2. 2019. Pristupljeno 9. 4. 2019. 
  4. ^ „Thiem & Massu Announce Split”. ATP Tour. 8. 4. 2023. Pristupljeno 13. 8. 2023. 
  5. ^ „Thiem Adds To His Coaching Team After Massu Split”. Tennis Infinity. 12. 4. 2023. Pristupljeno 13. 8. 2023. 
  6. ^ „Dominik Tim igra Masters karijere!”. B92. 31. 3. 2015. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  7. ^ „Vavrinka: Moj tenis je još tu”. B92. 7. 5. 2014. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  8. ^ „ATP Kicbiel: Gofanov prvenac za nastavak serije”. Nettennis. 2. 8. 2014. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  9. ^ „Prva ATP titula za Dominika Tima”. Nettennis. 23. 5. 2015. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  10. ^ „ATP Umag: Najbolji je Dominik Tim!”. Tenis Uživo. 27. 7. 2015. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  11. ^ „Tim preko Gofana do druge uzastopne titule! (ATP Gštad)”. Tenis Uživo. 3. 8. 2015. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  12. ^ „BUENOS AJRES: Tim taj brejkovima do titule”. Sport Magazin. 14. 2. 2016. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  13. ^ „Tim pobedio Nadala u Buenos Ajresu!”. B92. 13. 2. 2016. Pristupljeno 20. 2. 2016. 
  14. ^ „Austrian wins first ATP World Tour 500 title”. ATP World Tour. 28. 2. 2016. Pristupljeno 29. 2. 2016. 
  15. ^ „Kohlschreiber Holds Off Thiem, Wins Third Munich Title”. ATP World Tour. 1. 5. 2016. Arhivirano iz originala 2. 5. 2016. g. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  16. ^ „Del Potro Downs Thiem in Madrid Return”. Tennis Now. 3. 5. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  17. ^ „ATP Rome: Kei Nishikori gets past Dominic Thiem in straight sets”. Vavel. 14. 5. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  18. ^ „Thiem Upsets Federer To Reach Rome QFs”. ATP World Tour. 12. 5. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  19. ^ „Thiem Retains Nice Title”. ATP World Tour. 21. 5. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  20. ^ „Djokovic through to French Open final after handling Thiem in straight sets”. The Score. 3. 6. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  21. ^ „Thiem Reaches First Grand Slam Semi-Final”. ATP World Tour. 2. 6. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  22. ^ „Thiem Shocks Federer In Stuttgart 2016”. ATP World Tour. 11. 6. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  23. ^ „Thiem Wins Fourth Title Of Year In Stuttgart”. ATP World Tour. 13. 6. 2016. Pristupljeno 15. 6. 2016. 
  24. ^ „Sydney Q&A: Kristina Mladenovic”. Sydney International. 4. 1. 2018. Arhivirano iz originala 03. 02. 2018. g. Pristupljeno 24. 9. 2018. 
  25. ^ „Dominic Thiem and fellow tennis star Kristina Mladenovic split”. New York Post. 20. 11. 2019. Pristupljeno 29. 1. 2020. 
  26. ^ „Dominic Thiem – ATP Win/Loss”. ATP Tour. Pristupljeno 13. 8. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доминик_Тим&oldid=27347648”