Матија Рајковић
Матија Рајковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 5. мај 1980. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Уметнички рад | |
Поље | Сликарство |
Матија Рајковић (Београд , 5. мај 1980), српски је сликар. Он је на ликовну сцену Србије ступио пре дипломирања на сликарском одсеку Академији уметности Универзитета у Новом Саду, 2003. године. Креативно надарен, али пресудно уметнички образован и свестран, Матија је ликовни уметник, са добро изграђеним осећајем за цртеж и боју, који је своје сликарско умеће стицао још од најранијег детињства одрастајући у породици признатих српских сликара (Невенке и Зорана Рајковић).[1] Последипломске студије завршио је на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2009. Члан је УЛУС-а од 2005. године и Удружења ликовних уметника Крушевац (УЛУК-а) од 2011. године.[2]
Од 1999. године, учесник је многобројних ликовних колонија, самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству на којима је излагао слике, цртеже, дигиталне графике и фотографије.[3]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Матија Рајковић, рођен је 5. маја 1980. годинер у Београду, од оца Зорана (1949)[4] и мајке Невенке, девојачко Стеленовић (1949—2005)[5][6] признатих српских сликара. По завршетку гимназије у Крушевцу, 1999. године уписао је сликарски одсек на Факултету уметности Универзитета из Приштине (који је након НАТО агресије на СР Југославију, исте године, био привремено измештен у Варварин), да би након две године студије наставио на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, на коме је 2003. године дипломирао у класи професора Јована Ракиџића.
Последипломске студије на одсеку сликарства, Матија је завршио на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду, 2009. године, у класи професора Чедомира Васића.[2]
Члан је УЛУС–а од 2005. године и Удружења ликовних уметника Крушевца од 2011. (као један је од његових оснивача).[8]
Од 2010. године предаје на Високој школи струковних студија за васпитаче у Крушевцу.[9] Професионално је ангажован као председник уметничког Савета УЛУК-а од 2011. и Галерије културног центра у Крушевцу од 2015. године. Био је један од организатора 14. Међународне дечје ликовне колоније „Биберче“ 2008. у селу Наупаре, испред Народног музеја Крушевац.[10] Поред сликања бави се и објављивањем текстова, предговора каталога и приказа ликовних дешавања у часописима „Град“ и „Синтезе“.
Излаже од 1999. године, медији којима се изражава су слика, цртеж, дигитална графика и фотографија. Учесник је многобројних ликовних колонија у земљи и иностранству. Дела му се налазе у збиркама галерија, музеја и установа од јавног значаја Републике Србије. Избор из библиографије, радио и телевизијских интервјуа садржи више од 170 јединица. У оквиру студијских путовања боравио је у Француској, Италији, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Словенији и Турској.
Живи и ствара у браку са супругом Тијаном, девојачко Чкоњевић, на релацији Крушевац — Београд.
Ликовно стваралаштво
[уреди | уреди извор]У свом прводеценијском истраживачком и стваралачком опусу Матија Рајковић се поступно развијао, пре свега, у цртежу, који је највише и доследно неговао, а потом у другим уметничким техникама у којима је експериментисао.
Комбиновањем различитих материјала, попут крејона, туша и пера, креде, лавираног туша, угљена, оловке, он је на својим цртежима; разливао туш, шмирглао новонастале слојеве, брисао, додавао, одузимао и враћао и тако реинкарнирао неке већ употребљене случајности из основе. Тако је настала већина Матијиних цртежа, који ни у једном тренутку нису само пуко подражавање стварности већ и израз уметниковог интимног доживљаја или „већ виђеног“ којим је настојао да реалност сведе на назнаку, кроз:
„ | два напора да се природа и природност ухвати и овековечи заједно са свим комплексним — психофизичким која чине ове цртеже занимљивим и лепим доказом у којој мери је уметник завистан како од сећања насталог пуким гледањем, тако и од изабраног израза којим ће све то, у виду градње посебног мита о једном тренутку, оваплотити у уметничко дело.[11] | ” |
Са истанчаним осећајем за боју и цртеж, Матија Рајковић не само да суверено влада сликарском вештином већ и бројним могућностима транспоновања сопствене стваралачке енергије у неке потпуно неочекиване могућности ликовног изражавања. Било да своја уметничка дела ствара у класичној или дигиталној техници (уз помоћ рачунара и рачунарских програма) Матија на најбољи начин исказује своје одушевљење за разнолика постојања. На истоветан начин како настају Матијини цртежи пејзажа у класичној техници, тако се они у дигиталној графици трансформишу у нове облике који...постају уточишта, места сигурности... чији се призори поступком редефинисања у идејном и ликовном процесу од основне матрице пролазности, преиначују у сада и овде, лични став и однос ка стварности и уметности. [12]
Поједине Матијине асоцијативне сликарске форме подсећају на употребне предмете нпр. аутомобил, и првенствено настају као плод маште или већ виђеног и доживљеног забележеног у уметниковом сећању, за које он сам каже:
„ | Сликајући површине суочио сам се с проблемом решавања простора, прибегавао сам структуралној градњи слике доводећи хаотичност отпада у ред и смислену целину. Трудио сам се да мотив апстрахујем до свођења садржаја слике на чисто пластичне квалитете боја и површина, тако да се визија утискује у сликарску материју. Материја, опет, није третирана као елементарна вредност, већ као последњи степен неког преображаја. Аутомобилски знаци, као слова и бројеви, означавали су наталожен траг извесне цивилизације, све оно што су аутомобили временом прикупили. Обзиром да је следећа етапа улазак у пресу, ти знаци који ће склизнути на степен у коме више неће бити никаквог значења, успоравају распадање материје потврђујући је као остатак неког претходног времена и нудећи је нама посматрачима као нешто проживљено, пуно искуства.[13] | ” |
Ликовне колоније
[уреди | уреди извор]Година | Назив ликовне колоније |
---|---|
2018. |
|
2017. |
|
2016. |
|
2015. |
|
2014. |
|
2013. |
|
2012. |
|
2011. |
|
2010. |
|
2009. |
|
2008. |
|
2007. |
|
2006. |
|
2005. |
|
2004. |
|
2001. |
|
1999. |
|
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]Година | Назив изложбе, место одржавања и галерија |
---|---|
2020. |
|
2019. |
|
2018. | |
2017. | |
2016. |
|
2015. |
|
2014. |
|
2013. |
|
2012. | |
2010. |
|
2009. |
|
2008. |
|
2006. |
|
2004. |
|
-
После милион километара 1
-
Корозија 2
-
Корозија 1
Колективне изложбе
[уреди | уреди извор]Година | Важније изложбе |
---|---|
2020. |
|
2019. |
|
2018. |
|
2017. |
|
2016. |
|
2015. |
|
2014. |
|
2013. |
|
2012. |
|
2011. |
|
2010. |
|
2009. |
|
2008. |
|
2007. |
|
2006. |
|
2005. |
|
2004. |
|
2003. |
|
2002. |
|
2001. |
|
2000. |
|
-
Предео испуњен тишином
-
Затворени предео
-
Отворени предео
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- 2005/06. — Стипендиста „Фонда за развој младих талената“ града Крушевца
- 2014. — Награда публике на 4. годишњој изложби Удружења ликовних уметника Крушевца (УЛУК)
- 2016. — Откуп Министарства културе и информисања Републике Србије за 2016. годину
- 2019. — Повеља 54. Смотре уметности „Мермер и звуци" у Аранђеловцу.
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Лазар Стојновић, Текст у каталогу прве самосталне изложбе, Уметничка галерија Народног музеја, Крушевац, 18. август 2004.
- Лазар Стојновић, Матија Рајковић – слике и цртежи, Ликовни живот. pp. 41, бр. 109/110, Земун, октобар 2004.
- Лазар Стојновић, Пејзажне гравитације, Багдала, бр. 463, Крушевац. pp. 93 – 98, јануар, март 2005.
- Ж. Миленковић, Традиција на изложби, Просветни преглед. pp. 11, бр. 2398, Београд, 20. новембар 2008.
- Г. О., Поклон Чачку за јубилеј, Политика, Београд, 6. децембар 2008.
- Матија Рајковић, Гробља аутомобила, текст у каталогу магистарске излозбе, Галерија ФЛУ, Београд, мај – јун 2009.
- Др Александар Миленковић, Панонски ликовни паноптикум (књига теоријских огледа и критичких приказа посвећена ликовном стваралаштву Војводине). pp. 1в – 1г, КОВ, Вршац 2009.
- Слободан Ценц, Плодови сликарског дрвета Рајковића, Град. pp. 15, бр. 409, 12. март 2010. Крушевац
- З. Л. С., Пролазност обојена рђом, Чачански глас. pp. 14, Чачак, 23. април 2010.
- С. М., Изложба слика цртежа Матије Рајковића, Блиц, pp. С8, бр. 4925, Београд, 27. октобар 2010.
- М. Олић, Побуна заборављених, Путеви културе, часопис за културу и уметност pp. 176. и 177., Бр. 17., Културни центар Крушевац, јул – август 2011.
- Аленка Домјан, Текст са отварања самостлне изложбе у Жалецу, 5. април 2012.
- Т. Т., Тројност в облики ин барви, Утрип – Савињске долине, лето 14, штевилка 4. pp. 19, Жалец, Словенија, 25. април 2012.
- Братислав Љубишић, Изложба у Малој галерији УЛУПУДС-а, Часопис "Синтезе". pp. 111–112, број 5, Крушевац, јун 2014.
- Радмила Влатковић, Текст у каталогу самосталне изложбе у Пироту, 8. јул 2014.
- Биљана Грковић, Предео испуњен тишином, текст у каталогу самосталне изложбе у Новом Саду, фебруар 2015.
- Весна Тодоровић, Истрајност креативног гена, часопис Путеви културе, бр. 24, Културни центар Крушевац, 2015.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Profil, Matija Rajković, Bigrafija Artinfo, vesti Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ а б Matija Rajković, Biografija, Portal savremenih slikara na sajtu:www.slikari.rs
- ^ „Matija Rajković, profil na www.artinfo.co.rs”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 16. 08. 2015.
- ^ Profil, Zoran Rajković, Biografija galleryathos.com
- ^ Радомир Батуран, Сликарка Невенка Рајковић или сусрест метафизичара (2008) Људи говоре, часопис за књижевност и културу
- ^ Lj. S. Izložba Nevenke Rajković u Paviljonu u Tvrđavi, Niš, 2011. Južne vesti, Niš
- ^ М. Рајковић, Породично и судбински везани за уметност, Град, Крушевац, 25.11.2014.
- ^ Profil, Matija Rajković, opšte informacije Artinfo, vesti Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ Висока школа струковних студија за васпитаче у Крушевцу, Рајковић З. Матија, предавач Научна област: Ликовне уметности [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2016)
- '^ Биберче, Дечија ликовна колонија у Наупару Артинфо вести. (2008)
- ^ Братислав Љубишић, Емисија „Културни кругови“, Радио Београд 2, Поводом изложбе цртежа Матије Рајковића у Малој галерији УЛУПУДС-а, Београд, фебруар 2014. год.
- ^ Биљана Грковић, Предговор у каталогу самосталне изложбе Матије Рајковића Културни центар - Мали ликовни салон Нови Сад, Фебруар-март 2015.
- ^ Мр Матија Рајковић, Предговор у каталогу магистарске изложбе Матије Рајковића', Галерија Факултета ликовних уметности, Београд, мај-јун 2009.
- ^ Топола окупила сликаре по 45. пут Приступљено: 9.8.2017.
- ^ Gornji Milanovac, dve decenije likovne kolonije RTS, Beograd, 10.07.2014.
- ^ „U Umetničkoj galeriji otvorena izložba digitalne grafike „Dekompresija“ | RTK”. www.rtk.rs. Приступљено 3. 7. 2020.
- ^ Otvorena izložba slika Matije Rajkovića, РТВ Шумадија
- ^ Отворена изложба Матије Рајковића — www.gradskiradiozrenjanin.com
- ^ Отворена изложба графика Матије Рајковића Библиотека Панчево
- ^ Grafike dva autora izložene u Galeriji NKC-a
- ^ A, B. „Izložbe, koncerti i priredbe tokom juna u Vlasotincu”. Južne vesti, 12. 6. 2018. Приступљено 28. 6. 2018.
- ^ Е. Б. Istoimena izložba slika, crteža i digitalnih grafika autora Zorana i Matije Rajkovića iz Kruševca otvorena u požarevačkoj GSU. ebranicevo.com
- ^ Дигиталне графике“ магистра сликарства Матије Рајковића. Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2020) Паланка данас, 9.12.2017.
- ^ „U galeriji Meander otvorena je izložba digitalnih grafika Matije Rajkovića iz Beograda.”. www.025info.rs. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 19. 11. 2017.
- ^ Матија Рајковић, Предео испуњен тишином Културни центар Инђија Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2017) Приступљено 9.8.2017.
- ^ „Izložba digitalnih grafika Matije Rajkovića Predeo ispunjen tišinom”. Noć muzeja 3, Galerija KCK, 2016. Архивирано из оригинала 24. 4. 2016. г. Приступљено 29. 5. 2016.
- ^ C., J. „Izložba radova oca i sina u niškom Paviljonu”. Južne vesti 31.3.2016. Приступљено 1. 4. 2016.
- ^ Matija Rajković u „Mostovima Balkana“ Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2016) На:sumadijapress.co.rs 10.12.2015.
- ^ „Изложба слика и цртежа породице Рајковић, (08.10 – 20.10.2015), Београд, Галерија '73.”. Архивирано из оригинала 1. 12. 2016. г. Приступљено 9. 10. 2015.
- ^ У Блок галерији изложба графика под називом „Предео испуњен тишином“, аутора Матије Рајковића Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2015) на сајту www.novibeograd.rs (2015)
- ^ „Каросерије и корозије, слике и цртежи Матије Рајковића, Чачак, Ликовни салон Дома културе, 2010.”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 27. 07. 2015.
- ^ „U Galeriji savremene umetnosti 6. marta 2020. godine otvorena je izložba pod nazivom „AKVIZICIJE IZ ZBIRKI NARODNOG MUZEJA U POŽAREVCU 2018-2019“, pokloni i otkupi.”. urbancityradio.org. Приступљено 3. 7. 2020.
- ^ „Izložbom „Efemernost“ ponovo otvorena Galerija 73 na Banovom brdu”. www.rts.rs. 16. 5. 2020. Приступљено 3. 7. 2020.
- ^ „Majska izložba grafike - 170 autora i 320 radova”. www.rts.rs, 16. 5. 2020. Приступљено 3. 7. 2020.
- ^ „Изложба чланова Удружења ликовних уметника Крушевца”. www.rtv.rs, 2. 6. 2020. Приступљено 3. 7. 2020.
- ^ „Izložba radova iz Zbirke Likovne kolonije “Mina Vukomanović Karadžić” u Beogradu”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2019. г. Приступљено 04. 01. 2019.
- ^ Trebinju predstavljen dio kolekcije beogradske Galerije ’73
- ^ 58. Oktobarska izlozba Krusevac
- ^ „Новембарски салон визуелних уметности 2018.”. Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г. Приступљено 04. 01. 2019.
- ^ „Radovi iz kolekcije Galerije 73 na izložbi u Slovačkoj”. Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г. Приступљено 04. 01. 2019.
- ^ Izložba likovne kolonije Lipovac, 45-ti saziv, u Blok galeriji Блок галерији у Београду, 2018.
- ^ Izložba umetničkih škola: Slike, grafike, skulpture www.pressek.rs, 2018.
- ^ Sedma izložba Udruženja likovnih umetnika Kruševca РТК 28. novembar 2017
- ^ XVII НОВЕМБАРСКИ САЛОН ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2017) Галерија Народног музеја Краљево, 2017.
- ^ М. Рајковић, Предговор у каталогу изложбе чланова удружења УЛУК Крушевац у Галерији 73 у Београду, јун 2017.
- ^ М. Величковић, Изложба УЛУК-а, "Синоћ у Београду", Политика, бр. 37196, 2. јун 2017.
- ^ Летња продајна изложба Културни центар Нови Сад, Мали ликовни салон Приступљено 9.8.2017.]
- ^ Матија Рајковић, Каталог за изложбу чланова Удружења ликовних уметника Крушевца у Галерији НКЦ, Издавач: Удружење ликовних уметника Крушевца, Сиграф, Крушевац 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Матија Рајковић на Викимедијиној остави
- Изложба цртежа Матије Рајковића и графика Ивана Ранђеловића — Културни центар Власотинце (2018)
- Изложба дигиталних графика Матије Рајковића „Предео испуњен тишином“
- Нови Сад, изложба цртежа Матије Рајковића
- Artinfo, vesti, Matija Rajković
- Na izložbi u Kanadi troje umetnika iz Kruševca, 24. mart 2015., RTK
- Galery Athos - Матија Рајковић - део текста и слика преузет са ове странице Википедије
Зоран Рајковић—отац (1949) |
Невенка Рајковић—мајка (1949—2005) |
Матија Рајковић—син (1980) |
---|