Матија Таловец
Матија Таловац или Таловец (лат. Mathkoni de Thallowcz, мађ. Tallóci Matkó; умро 1445.) је био славонски бан од 1435. до 1445. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Матија Таловац или Таловец, потиче са острва Корчуле. Био је грађанин Дубровачке републике. Припадао је породици Таловац која је током 15. века владала простором у долини реке Цетине. Матијин брат Јован је био описан у историјским изворима као Србин.[1][2][3] Матијин брат Петар био је хрватско-далматински бан (1438-1453). Његов други брат, Фрањо, био је северински бан, тамишки жупан и капетан Београда. Браћа Таловац су били једни од најмоћнијих угарских властелина свога времена. Владали су простором од Београда до Сења и од Драве до Неретве. Матија је служио српског деспота Стефана Лазаревића. Касније је постао кастелан угарског Београда пре него што је 1435. године постао хрватски бан. Његова браћа, Јован и Фрањо наследили су га као кастелани Београда. Године 1430. био је кастелан Ковина. У служби краља Жигмунда, Матија је постављен управником Загребачке бискупије 1433. године. Следеће године постао је приор Вране, а 1435. године славонски бан. Његова владавина поклапа се са периодом турских напада на Славонију и Хрватску. Умро је 1445. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kanitz, Felix Philipp (1904). Das königreich Serbien und das Serbenvolk. B. Meyer. стр. 9. „...den ragusanischen Serben Jovan Talovac...”
- ^ Stojković 1893, стр. 30.
- ^ Paunović, Marinko (1968). Beograd: večiti grad. N.U. "Svetozar Marković,". стр. 251. „... према Београду, којег је бранио дубровачки Србин Јован Таловац.”
Извори
[уреди | уреди извор]- Čubrilović, Vasa (1974). Istorija Beograda: Stari, srednji i novi vek. Prosveta.
- Stojković, Sreten J. (1893). Na lepom srpskom Dunavu, od Beograda do Radujevca. Izdanje knjižare D. M. Corića.
- Поповић, Душан Ј (1964). Beograd kroz vekove. Туристичка штампа.
- Elezović, Gliša; Škrivanić, Gavro A. (1956). Kako su Turci posle više opsada zauzeli Beograd. Naučna knjiga.
- Zagrebu, Hrvatsko archeološko društvo u (1911). Viestnik Hrvatskoga arheološkoga društva.
