Мато Дујмов

Мато Дујмов
Мато Дујмов
Лични подаци
Датум рођења	17. фебруар 1937.
Место рођења	Гара, Краљевина Мађарска
Датум смрти	15. март 1998. (61 год.)
Место смрти	Баја, Мађарска

Мато Дујмов (1937 – 1998) је био буњевачки културни прегалник и писац једночинки.

Биографија

Мато Дујмов је рођен 17. фебруара 1937. године у сељачкој породици у Гари у мађарском делу Бачке, надомак града Баје. Мајка Марија Трскић била је из Баје, док је отац Мато Дујмов био гарски Буњевац. Отац је умро вероватно у Бечу 1945. године као мађарски војник. После тога се Марија са сином сели у Каћмар, село удаљено од Баје 30 километара на самој српској граници.

После основне школе у Каћмару Мато Дујмов завршава техникум у живописном граду Шопрону близу аустријске границе. Првобитно је радио на жељезнци, а затим постаје порезник у Месној општини у Каћмару. Међутим, он се ипак одлучује за физички посао и постаје зидар. Поред тешког посла успео је да стекне гимназијску матуру, а потом је успешно завршио партијску вишу школу и тиме стекао диплому. Дана 20. августа 1960. у сантовачком српском православном храму склопио је брак са Споменком Косталић из Сантова.

Мато Дујмов је био један од првих иницијатора да се оснује Буњевачки клуб у Каћмару 1970. године, који је међу тзв. „јужнословенским“ клубовима у тадашњој Мађарској био други по реду. Наиме, годину раније основао се Српски клуб у Помазу. Не штедећи време Мато Дујмов је био главни органозатор многих културно-просветних предавања и Прела (вече са културним програмом, једночинкама и наступом фолклорних група) са циљем да се одржи о појача национална свест Буњеваца у Каћмару, па и шире. Године 1972. један је од оснивача Буњевачког културног круга „Невен“ у Каћмару. Мато Дујмов је био учесник многих позоришних представа, углавном у комадима Бранислава Нушића. Био је један од најактивнијих чланова Демократског савеза Јужних Словена у Мађарској. О делатности Мате Дујмова извештавале су тадашње Народне новине (Мађарска), једини лист на српском, хрватском и словеначком језику у Мађарској, а такође и Народни календар који је објављиван у Будимпешти.

Од 1980. године Мато Дујмов и сам почиње да пише једночинке на буњевачком говору српског језика које су се изводиле у месном Дому културе, а такође и у другим буњевачким и српским насељима у Мађарској. Његове једночинке су пуне хумора, али са посебним бригом у вези очувања буњевачког говора и идентита који је због снажне асимилиције озбиљно угрозио опстанак Буњеваца у Мађарској.

Мато Дујмов се током свога живота вазда угледао на делатност великих буњевачких родољуба и култруних радника Мије Мандића и Ивана Антуновића. Био је велики противник кроатизације (похрваћивања) бачких Буњеваца. Са својим Буњевачким култруним кругом „Невен“ одржавао је живу везу са Буњевачким националним већем у Суботици и успео је да изгради добру сарадњу и са Српским демократским савезом у Мађарској.

Мато Дујмов је умро 15. марта 1998. године у Баји.

Једночинке

Дужијанце
Доктор
Црни Перо
Крилати били коњ
Увик се штогод тражи

Литература

Народни календар (1975, 1978, 1984)
Српске народне новине (март, 1998)
Политикин експрес (24. март 1993)