Пређи на садржај

Маурицијуска сова

С Википедије, слободне енциклопедије

Маурицијуска сова
Цртеж недавно убијене јединке који је око 1770. године направио Пол Филипе Сагин де Жосињ
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Strigiformes
Породица: Strigidae
Род: Mascarenotus
Врста:
M. sauzieri
Биномно име
Mascarenotus sauzieri
(Newton & Gadow, 1893)
Локација Маурицијуса
Синоними

Strix sauzieri Newton & Gadow, 1893
Scops commersoni Oustalet, 1896
Strix newtoni (мужјак) Rothschild, 1907
Tyto sauzieri (женка) Hachisuka, 1953
Tyto newtoni (мужјак) Hachisuka, 1953

Маурицијуска сова (лат. Mascarenotus sauzieri), такође позната и као камерунова, созијерова или њутнова сова, изумрла је врста птице из реда сова. Била је ендемична врста за острво Маурицијус из Маскаренског архипелага. Позната је на основу збирке субфосилних костију из мочваре Мар о Сонж, а детаљну скицу направио је 1770. године Де Жосињ. Не мање детаљан опис врсте дао је 1836. године Жилијен Дежарден на основу устрељене јединке, а најранији опис дали су Ван Вестзанен 1602. и Мателијеф 1606. године.

Таксономија

[уреди | уреди извор]
Субфосилни остаци, 1893

Ниједан опис сове није забележен између средине 17. и краја 18. века. То је довело до велике конфузије, поготово зато што су кости идентификоване као кости безухе сове или буљине, док слика и опис недвосмислено показују присуство ушних праменова. Тако се дуго времена сматрало да су се на острву појавиле 2 или чак 3 врсте сова.

Наводна "буљина" Tyto newtoni је описана из костију тарзометатарзуса онога што је вероватно била мушка јединка ове врсте, док је тип јединке маурицијуске сове изгледа била кост веће женске птице. Али птица није била ни из рода Strix ни из рода буљина. Уместо тога, маскаренске сове из рода Mascarenotus су највероватније биле аберантни чланови лозе сова из рода Otus. Птица са Маурицијуса била је највећа врста у свом роду, укупне дужине око 60 центиметара. Њено научно име одаје почаст Теодору Созијеру, који је прве кости учинио доступним за научна истраживања.

Године 2018, ДНК студија утврдила је да је правилније маскаренске сове груписати у род Otus. Кладограм испод показује положај маурицијуске сове:[2]

Otus mirus (минданаоски ћук)

Otus longicornis (лузонски ћук)

Otus murivorus (родригешка сова)

Otus capnodes (анжуански ћук)

Otus moheliensis (мохелијски ћук)

Otus mayottensis (мајотски ћук)

Otus insularis (сејшелски ћук)

Otus sunia (оријентални ћук)

Otus sauzieri (маурицијуска сова)

Otus pauliani (коморски ћук)

Otus rutilus madagascariensis (тороторока ћук)

Otus rutilus rutilus (мадагаскарски ћук)

Изумирање

[уреди | уреди извор]
Илустрација Емила Усталеа из 1896. године базирана на Жосињовом цртежу

Маурицијуска сова била је највећа месождерка на острву пре почетка насељавања људи. Тако, за разлику од других локалних врста птица, није била много погођена увођењем предатора као што су мачке, пацови и макаки. Током 1830-их, изгледа да врста није била неуобичајено пронађена у југоисточном делу острва, између Сујака и Монтањ Бамбуса источно од Кјурпајпа, са последњим сведочанствима која се односе на неколико сусрета 1837. године. Ипак, како је узгој шећерне трске и чаја захватио станиште ове птице, у комбинацији са несмотреним пуцањем, брзо је нестала. Године 1859. Кларк је написао да је птица изумрла.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2012). Mascarenotus sauzieri. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Louchart, Antoine; Bastian, Fabiola; Baptista, Marilia; Guarino-Vignon, Perle; Hume, Julian P.; Jacot-des-Combes, Cécile; Mourer-Chauviré, Cécile; Hänni, Catherine; Ollivier, Morgane (2018). „Ancient DNA reveals the origins, colonization histories, and evolutionary pathways of two recently extinct species of giant scops owl from Mauritius and Rodrigues Islands (Mascarene Islands, south-western Indian Ocean)”. Journal of Biogeography. doi:10.1111/jbi.13450. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Newton, Alfred & Gadow, Hans Friedrich (1893): On additional bones of the Dodo and other extinct birds of Mauritius obtained by Mr. Théodore Sauzier. Trans. Zool. Soc. 13: 281-302, plate 33: figures 11-18.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]