Пређи на садржај

Махатир Мухамед

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Махатир Мухамед
Мухамед 2018. године
Лични подаци
Датум рођења(1925-07-10)10. јул 1925. (99 год.)
Место рођењаАлор Стар, Британска Малаја
Религијасунитски ислам
Професијалекар, политичар
Породица
СупружникТун Др. Сити Хасма Мохамад Али
Деца7
Политичка каријера
Политичка
странка		Уједињена малајска национална организација
коалиција Пакатан Харапан
10. мај 2018 — 1. март 2020.
ПретходникНаџиб Разак
НаследникМухидин Јасин
4. премијер Малезије
16. јул 1981 — 31. октобар 2003.
ПретходникХусеин Он
НаследникАбдула Ахмад Бадави
21. генерални секретар Покрета несврстаних
20. фебруар 2003 — 31. октобар 2003.
ПретходникТабо Мбеки
НаследникАбдула Ахмад Бадави
Потпис

Махатхир ибн Мухамед (10. јул 1925) је малезијски политичар који је од 1981. године до 2003. године био премијер Малезијске Федерације. Поново је постао премијер 10. маја 2018. године, по други пут, после неочекиване победе на изборима његове, тада опозиционе странке.[1] Тиме је постао најстарији светски лидер са 92 године.[2][3]

Рођен и одрастао у Алор Сетару, Кедах, Махатхир се одлично пролазио у школи и постао је лекар. Он је био активан у Уједињеној Малезијској националној организацији (UMNO) пре него што је ушао у парламент 1964. године. Он је служио један мандат пре него што је изгубио место, након чега је дошао у раскорак са премијером Тунку Абдулом Рахманом и био избачен из UMNO. Када је Абдула Рахман поднео оставку, Махатхир је поново ушао у UMNO и парламент, а унапређен је у кабинет, где је обављао функцију министра образовања од 1974. године до 1978. годиине и министра трговине и индустрије од 1978. године до 1981. године. Он је постао заменик премијера 1976. године. Године 1981, он је положио заклетву на месту премијера након оставке свог претходника Хусеина Она.

Године 2020, Махатирово одбијање да започне процес предаје улоге премијера Анвару допринело је политичкој кризи, што је довело до збацивања владе Пакатан Харапана и подстакло Махатира да поднесе оставку.[4] У време подношења оставке, био је најстарији државни лидер на свету са 94 године.[5] Махатир је напустио BERSATU у знак протеста због њихове нове коалиције са UMNO-ом и формирао нову Партију бораца за домовину касније исте године.

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Махатир је рођен у дому својих родитеља у сиромашном крају у Лоронг Киланг Ајсу, Алор Сетар, главном граду Малајског султаната од Кедаха, који је тада био британски протекторат, 10. јула 1925.[6][note 1] Његова мајка, Ван Темпаван Ван Ханапи, био је Малајка из Кедаха. Његов отац, Мохамад Искандар, био је Пенанг Малајац, малајског и индијског порекла. Махатиров деда по оцу дошао је из Керале, Британска Индија (данашња Индија) и оженио се Малајком.[7] Али још један аспект Махатировог рођења га је разликовао од осталих првих шест премијера: није рођен у аристократији или истакнутој верској или политичкој породици.[8][note 2] Мохамад је био управник средње школе на енглеском језику, чији је статус ниже средње класе значио да његове ћерке нису могле да се упишу у средњу школу; док је Ван Темпаван имао само далеке везе са члановима Кедахове краљевске породице. Обоје су раније били у браку; Махатир је рођен са шест полубраће и сестара и двоје пунородне браће и сестара.[9] Тренутно је његова кућа претворена у комплекс родне куће Махатира Мохамада и отворена за јавност.[11]

Махатир је био вредан ученик. Дисциплина коју је наметнуо његов отац га је мотивисала да учи, а показао је мало интересовања за спорт. Освојио је позицију у селективној енглеској средњој школи, пошто је течно говорио енглески много испред својих вршњака из основне школе.[12] Пошто су школе биле затворене током јапанске окупације Малаје у Другом светском рату, покренуо је мали бизнис, прво продавајући кафу, а касније писанг горенг (уштипке од банане) и друге грицкалице.[6]

После рата, Махатир је завршио средњу школу са високим оценама и уписао се да студира медицину на Медицинском факултету Краља Едварда VII у Сингапуру.[13] Након што је дипломирао са медицинском дипломом MBBS, Махатир је радио као лекар у државној служби пре него што се оженио Сити Хасмах 1956. године, а следеће године се вратио у Алор Сетар да би основао сопствену ординацију. Он је био је први малајски лекар у граду и успешано је пословао. Изградио је велику кућу, инвестирао у разне послове и запослио Кинеза да га вози у свом Понтијак Каталини (већина возача у то време били су Малајци).[14][15]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]
Махатхир Мухамед, 2007. године

Током његовог дугогодишњег мандата Малезија је доживела незапамћен економски процват и постала један од азијских тигрова. Сиромаштво је готово искорењено и створена мултиетничка средња класа чиме је Малезија барем делимично постала поштеђена крвавих етничких и верских сукоба које су је биле мучиле у прошлости. Године 1997. Махатхир се суочио с источноазијском економском кризом и успешно је пребродио тако што је потпуно игнорисао савете Запада (ММФ-а, Светске банке, САД, Европске уније).

Иако је подржавао америчке инвестиције, Махатхир је био жестоки критичар америчке спољне политике, западне економске политике и рата у Ираку.[16]

Дана 22. јуна 2002. најавио је повлачење с функције премијера, што је и учинио годину дана касније.[17]

Повратак политици (2015–2018)

[уреди | уреди извор]

Махатир је више пута позивао премијера Наџиба Разака да поднесе оставку због скандала о корупцији 1Malaysia Development Berhad (1MDB).[18] Дана 30. августа 2015. он и његова супруга Сити Хасмах присуствовали су митингу Берсих 4, на којем су десетине хиљада демонстрирале за Наџибову оставку.[19] У 2016, Махатир је подстакао неколико протеста који су кулминирали Декларацијом грађана Малезије сам уз помоћ Пакатана Харапана и невладиних организација да свргну Наџиба.[20][21] Наџибов одговор на оптужбе за корупцију је био да пооштри своју власт тако што је сменио заменика премијера, суспендовао двоје новина и прогурао кроз парламент контроверзни предлог Закона о Савету за националну безбедност који премијеру даје невиђена овлашћења.[22][23]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Mohamad, Mahathir bin (1970). The Malay Dilemma. Times Books International. ISBN 981-204-355-1. 
  • Mohamad, Mahathir bin (1986). The Challenge. Pelanduk Publications. ISBN 967-978-091-0. 
  • Regionalism, Globalism, and Spheres of Influence: ASEAN and the Challenge of Change into the 21st century . 1989. ISBN 981-303-549-8.
  • The Asia That Can Say No (「NO」と言えるアジア), in collaboration with Shintaro Ishihara. 1994. ISBN 433-405-217-7.
  • The Pacific Rim in the 21st century, (1995)
  • Mohamad, Mahathir bin (1998). The Challenges of Turmoil. Pelanduk Publications. ISBN 967-978-652-8. 
  • Mohamad, Mahathir bin (1998). The Way Forward. Weidenfeld & Nicholson. ISBN 0-297-84229-3. 
  • A New Deal for Asia, (1999)
  • Mohamad, Mahathir bin (2001). Islam & The Muslim Ummah. Pelanduk Publications (M) Sdn Bhd. ISBN 967-978-738-9. 
  • Globalisation and the New Realities (2002)
  • Mohamad, Mahathir bin (2002). Reflections on Asia. Pelanduk Publications. ISBN 967-978-813-X. 
  • Mohamad, Mahathir bin (2003). The Malaysian Currency Crisis: How and why it Happened. Pelanduk Publications. ISBN 967-978-756-7. 
  • Mohamad, Mahathir bin; Hashimoto, Kōhei (2004). Achieving True Globalization. Pelanduk Publications. ISBN 967-978-904-7. 
  • Mohamad, Mahathir bin (2006). Islam, Knowledge, and Other Affairs. MPH Pub. ISBN 983-3698-03-4. 
  • Jeong, Chun Hai (2007). Principles of Public Administration: An Introduction. Karisma Publications. ISBN 978-983-195-253-5. 
  • Mohamad, Mahathir bin (2008). Chedet.com Blog Merentasi Halangan (Bilingual). Berita Pub. ISBN 978-967-969-589-2. 
  • A Doctor in the House: The Memoirs of Tun Dr Mahathir Mohamad, 8 March (2011) ISBN 9789675997228.
  • Doktor Umum: Memoir Tun Dr. Mahathir Mohamad, 30 April (2012) ISBN 9789674150259. This book was the BM version of his best-selling memoir,"A Doctor in the house".
  • Dhillon, Karminder Singh (2009). Malaysian Foreign Policy in the Mahathir Era 1981–2003: Dilemmas of Development. NUS Press. ISBN 978-9971-69-399-2. 
  • Milne, R. S.; Mauzy, Diane K. (1999). Malaysian Politics under Mahathir. Routledge. ISBN 0-415-17143-1. 
  • Morais, J. Victor (1982). Mahathir: A Profile in Courage. Eastern Universities Press. OCLC 8687329. 
  • Sankaran, Ramanathan; Mohd Hamdan Adnan (1988). Malaysia's 1986 General Election: the Urban-Rural Dichotomy. Institute of Southeast Asian Studies. ISBN 981-3035-12-9. 
  • Stewart, Ian (2003). The Mahathir Legacy: a Nation Divided, a Region at Risk. Allen & Unwin. ISBN 1-86508-977-X. 
  • Wain, Barry (2010). Malaysian Maverick: Mahathir Mohamad in Turbulent Times. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-23873-2. 
  • James Chin & Joern Dosch. Malaysia Post Mahathir: a decade of change?. Marshall Cavendish. (2016) ISBN 9814677558

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mahathir's birth certificate gives his date of birth as 20 December. He was actually born on 10 July; his biographer Barry Wain explains that 20 December was an "arbitrary" date chosen by Mahathir's father for official purposes.[6]
  2. ^ Tunku Abdul Rahman, Abdul Razak Hussein and Hussein Onn were members of the royalty or had royal ancestry,[9] as is Abdul Razak's son Najib Razak. Abdullah Ahmad Badawi's father and grandfather were prominent religious figures.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mahathir named chairman, Anwar named de facto leader of Pakatan Harapan Приступљено 25. 1. 2019.
  2. ^ Махатир Мухамед – најстарији светски лидер Приступљено 25. 1. 2019.
  3. ^ Најстарији светски лидер има 92 године Приступљено 25. 1. 2019.
  4. ^ „Malaysian machinations: How Southeast Asia's veteran leader lost the plot”. Reuters (на језику: енглески). 2020-03-06. Приступљено 2021-10-01. 
  5. ^ „Malaysia's 94-year-old PM Tenders His Resignation”. VOA (на језику: енглески). 24. 2. 2020. Приступљено 2022-01-13. 
  6. ^ а б в Wain 2010, стр. 8 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFWain2010 (help)
  7. ^ „Tun M, Father of Modern Malaysia | New Straits Times | Malaysia General Business Sports and Lifestyle News”. 17. 6. 2018. Архивирано из оригинала 17. 8. 2019. г. Приступљено 1. 3. 2020. 
  8. ^ Wain 2010, стр. 5–6 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFWain2010 (help)
  9. ^ а б Wain 2010, стр. 4–5 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFWain2010 (help)
  10. ^ Perlez, Jane (2. 11. 2003). „New Malaysian Leader's Style Stirs Optimism”. New York Times. Приступљено 12. 1. 2011. 
  11. ^ „Mahathir's Birthplace or 'Rumah Kelahiran Mahathir' | Tourism Malaysia”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2020. 
  12. ^ Wain 2010, стр. 6–7 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFWain2010 (help)
  13. ^ Wain 2010, стр. 10–12 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFWain2010 (help)
  14. ^ Wain 2010, стр. 11–13 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFWain2010 (help)
  15. ^ Beech, Hannah (29. 10. 2006). „Not the Retiring Type”. Time. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. Приступљено 4. 2. 2011. 
  16. ^ „Commanding Heights: Dr. Mahathir bin Mohamad”. PBS.org. Приступљено 15. 8. 2013. 
  17. ^ „Leading for 22 years is enough, says Dr M”. The Star (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-14. 
  18. ^ „Dr M, BN men have every right to meet up, Nur Jazlan says”. 14. 10. 2015. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 14. 10. 2015. 
  19. ^ „Dr M shows up at Bersih 4 rally, with Dr Siti Hasmah (VIDEO) – Malay Mail”. www.themalaymailonline.com. Архивирано из оригинала 20. 9. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  20. ^ „Malaysia alliance demands removal of scandal-hit PM Najib”. Channel NewsAsia. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  21. ^ „Malaysia's Mahathir and opposition sign declaration to oust Najib”. Straits Times. 4. 3. 2016. Архивирано из оригинала 6. 4. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  22. ^ Leong, Trinna (11. 8. 2015). „Malaysia's Najib looks to ride out political crisis”. Reuters. Архивирано из оригинала 9. 12. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  23. ^ „New bill gives Najib extensive powers”. 5. 12. 2015. Архивирано из оригинала 10. 12. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Махатир_Мухамед&oldid=28699018”