Мајкл Лонсдејл
Мајкл Лонсдејл | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Мајкл Едвард Лонсдејл-Крауч |
Датум рођења | 24. мај 1931. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 21. септембар 2020.89 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Занимање | Филмски глумац |
Рад | |
Активни период | 1955–2016. |
Веза до IMDb-а |
Мајкл Едвард Лонсдејл-Крауч (енгл. Michael Edward Lonsdale-Crouch; Париз, 24. мај 1931 — Париз, 21. септембар 2020)[1] био је француски глумац који се појавио у преко 180 филмова и телевизијских серија. Понекад је наступао и под именом Мишел Лонсдејл, најчешће у француским продукцијама.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Паризу, од мајке Францускиње, док му је отац Енглез, био британски официр. Са родитељима је прво живео на острву Гернзи, а потом у Лондону од 1935. године, док је касније за време Другог светског рата живео у Казабланки, Мароко.[3] Вратио се у Париз 1947. године, како би студирао сликарство, али се ипак одлучио за глуму, појавивши се први пут у позоришту са 24 године.[3][4]
Каријера
[уреди | уреди извор]Лонсдејл је течно говорио и енглески и француски језик, што му је омогућило да се појављује у продукцијама, како француског, тако и енглеског говорног подручја. У својој дугој каријери, играо је разнолике улоге од полицајаца, преко свештеника, до негативца Хјуга Дракса у Бонд филму, по којима је и постао познат публици широм света.[5] Домаћој публици био је познат по улогама у филмовима Операција Свемир, Операција Шакал, Господин Клајн, Ронин, Холкрофтова погодба, Име руже, Остаци дана, Џеферсон у Паризу, Минхен и Гојине утваре.
Своју прву награду Сезар освојио је 2011. године, иако је био номинован више пута. Био је номинован и за Бафта награду 1974. године за филм Дан шакала.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге Мајкла Лонсдејла
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
---|---|---|---|---|
1962 | Adorable Liar | |||
1962 | The Trial | Свештеник | ||
1964 | Behold a Pale Horse | Репортер | ||
1966 | Is Paris Burning? | Дебу-Бридел | ||
1966 | Judoka-Secret Agent | Томас Перкинс | ||
1968 | The Bride Wore Black | Рене Моран | ||
1968 | Stolen Kisses | Жорж Табар | ||
1969 | Détruire, dit-elle | |||
1969 | Hibernatus | професор Едуар Лоријеба | ||
1971 | Out 1 | Томас | ||
1971 | Le Souffle au cœur | Отац Анри | ||
1972 | Jaune le soleil | |||
1972 | The Old Maid | |||
1973 | Операција Шакал | The Day of the Jackal | заменик полицијског комесара Клод Лебел | Бафта номинација 1974. године |
1974 | Successive Slidings of Pleasure | Судија | ||
1974 | Стависки | Stavisky | доктор Мези | |
1975 | Section spéciale | министар унутрашњих послова | ||
1976 | Monsieur Klein | Пјер | ||
1979 | Операција Свемир | Moonraker | Хјуго Дракс | |
1985 | Холкрофтова погодба | The Holcroft Covenant | Ернст Манфреди | |
1986 | Име руже | The Name of the Rose | опат | |
1993 | Остаци дана | The Remains of the Day | Дупон Д'Иври | |
1995 | Џеферсон у Паризу | Jefferson in Paris | Луј XVI | |
1998 | Ронин | Ronin | Жан Пјер | |
2005 | Минхен | Munich | Папа | |
2006 | Гојине утваре | Goya's Ghosts | Отац Грегорио | |
2010 | О боговима и људима | Of Gods and Men | Лик | Сезар за најбољу споредну улогу Кристални глобус за најбољу улогу |
2016 | Први, последњи | Les Premiers, les Derniers | Жан - Бершман |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Michael Lonsdale, Bond Villain in 'Moonraker,' Dies at 89”. Hollywood Reporter. 21. 9. 2020. Приступљено 22. 9. 2020.
- ^ Michael Lonsdale et Jeanne-Marie Conquer. Maison internationale des Poètes et des Écrivains de Saint-Malo. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2020) (Приступљено: 13. децембар 2018)
- ^ а б Goodman, Lanie (December 3, 2010). "A gentle screen giant subtly shines". The Wall Street Journal. (Приступљено: 13. децембар 2018)
- ^ Les Inrocks - Michael Lonsdale (Приступљено: 13. децембар 2018)
- ^ Canby, Vincent (June 29, 1979). "Moonraker (1979) MOONRAKER". The New York Times. (Приступљено: 13. децембар 2018)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мајкл Лонсдејл на сајту IMDb (језик: енглески)