Пређи на садржај

Мери Болин

С Википедије, слободне енциклопедије
Мери Болин
Лични подаци
Датум рођења1499/1500.
Место рођењаБликлинг хол, Енглеска
Датум смрти19. јул 1543.
Место смртиЕсекс, Енглеска
Породица
СупружникWilliam Carey
ПотомствоHenry Carey, 1st Baron Hunsdon, Catherine Carey
РодитељиТомас Болин
Елизабета Хауард
ДинастијаБолин

Мери Болин (енгл. Mary Boleyn; 1499. или 1500 - 19. јул 1543) је била енглеска племкиња и дворска дама краљице Катарине Арагонске и своје сестре Ен Болин (Ане Болен).[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Бликлинг холу, као најстарије преживело дете Томаса Болина и Елизабете Хауард, а рано детињство провела у замку Хиверу, који је њен отац добио у наслеђе 1505. године. Веома рано је учена плесовима, музици и певању, стрељаштву, лову, јахању, али и лепим манирима, за шта је била задужена француска гувернанта. Поред тога одлично је познавала историју, аритметику и енглески језик. Мери са петнаест година постаје дворска дама краљеве сестре, Марије Тјудор, те је са њом отпутовала у Француску, где је ова требало да се венча са француским краљем Лујем XII. Премда су се све краљичине пратиље вратиле у Енглеску после венчања, Болинова је остала у Паризу, где је њен отац допутовао као нови амбасадор Енглеске у Француској. За тај период њеног живота везује се и скандалозна љубавна афера са француским краљем Франсоаом. Због тога се и вратила у домовину 1519. године, где је постала пратиља краљице Катарине Арагонске. Одмах по њеном доласку у Британију удала се за моћног дворанина Вилијама Керија. Премда се не зна поуздано да ли је између краља Хенрија VIII Тјудора и ње заиста било нечега, историчари тврде да Мери никада није уживала у својој популарности, и нису је занимали моћ и богатство. Међутим, када је 1526. добила сина, и дала му име Хенри, сви су закључили да је заиста била краљева љубавница. Мери је 1524. родила своје прво дете, Катарину Кери. У међувремену се на двору појавила њена сестра, Ен Болин, чија је моћ нагло расла. Њих две међутим никада нису биле блиске, јер су имале сасвим другачије жеље и амбиције; Мери их заправо није ни имала — све што је желела, било је да живи у миру, ван двора, сплетки и буке. Разлози због којих је супруг изненада напустио никада нису били разјашњени, мада се претпоставља да је погинуо. Ен, сада већ нова краљица, обезбедила је сестри високу пензију. Мери се 1534. кришом удала за сиромашног војника, Вилијама Стафорда. Сазнавши за то, Ен је била бесна, а чланови породице Болин чак су је се и одрекли, пошто су за њу имали много амбициозније планове и прилике. Мери Болин је након венчања доведена до просјачког штапа. Једном приликом је чак дошла на двор и молила Томаса Кромвела, краљевог саветника, да се заузме за њу и доведе је у краљичину милост. Болинова је често говорила да би пре просила хлеб са својим мужем, него била највећа краљица хришћанског света. Због тога се сматра да је њихов брак заиста био склопљен из љубави, и да је Мери заиста била особа каквом се и приказивала, боља Болинова кћерка. Стафорду је родила двоје деце, и са њим живела у Рочфорд холу, далеко од двора. Мери није била сведок наглог пада своје породице; умрла је у миру и добрим условима, које је сама себи обезбедила, без ичије подршке.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Sir Geoffrey Boleyn (1437–c. 1463)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Anne Bracton
 
 
 
 
 
 
 
9. Ann Hoo (c. 1425–c. 1484)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Elizabeth Wychingham
 
 
 
 
 
 
 
2. Томас Болин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. James Butler, 4th Earl of Ormond (1392–1452)
 
 
 
 
 
 
 
21. Joan Beauchamp (1396–1430)
 
 
 
 
 
 
 
5. Margaret Butler (c. 1454–1539/1540)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Sir Richard Hankford (1397–1431)
 
 
 
 
 
 
 
11. Anne Hankford (c. 1431–1485)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Lady Anne de Montagu (1400–1457)
 
 
 
 
 
 
 
1. Мери Болин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Џон Хауард, 1. војвода од Норфока (1425–1485)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Lady Margaret Mowbray
 
 
 
 
 
 
 
6. Томас Хауард, 2. војвода од Норфока (1443–1524)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Sir William de Moleyns (1378–1425)
 
 
 
 
 
 
 
13. Catherine Moleyns (1424–1465)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабета Хауард
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Sir Frederick Tilney
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Elizabeth Tilney (before 1445–1497)<ref name="elizabethtilneyfact">
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Sir Lawrence Cheney (c. 1396–1461)
 
 
 
 
 
 
 
15. Elizabeth Cheney
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Elizabeth Cokayne
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Unravelling Mary Boleyn by Sarah Bryson”. The Tudor Society. Приступљено 28. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Mary Boleyn”. Spartacus Educational. Приступљено 28. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]