Мерћеп-комитски
| Мерћеп-комитски | ||
|---|---|---|
 Авион Мерћеп-комитски | ||
| Опште | ||
| Намена | извиђачки/школски авион | |
| Посада | 1 члан | |
| Земља порекла |  Аустроугарска
| |
| Произвођач | М. Мерћеп + Ј. Русијан | |
| Први лет | мај 1912. | |
| Почетак производње | 1912. | |
| Уведен у употребу | 1912. | |
| Повучен из употребе | 1912. | |
| Статус | неактиван | |
| Први корисник | Краљевина Србија | |
| Број примерака | 1 + 3 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 9,00 m | |
| Размах крила | 10,00 m | |
| Висина | 3,10 m | |
| Површина крила | 20,00 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 280 kg | |
| Нормална полетна | 400 kg | |
| Погон | ||
| Клипно-елисни мотор | 1 х Anzani 3 цилиндара | |
| Снага | 1 x 35 kW | |
Мерћеп — комитски је извиђачки авион који је Мерћеп направио по поруџбини комита из Србије. Био је једномоторни једносед, са једним крилом, које је са доње стране било ојачано дрвеном решетком. Уздужно управљање авионом се изводило витоперењем крајева крила спојених сајлом за управљачки систем.[1].
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Радионица за израду авиона Михајла Мерћепа из Загреба је добила прву наруџбину за израду авиона крајем 1911. године. Наручиоци су били београдски студент Драгиша Стојадиновић, банкарски чиновник Миливоје Јовановић и познати комита Јован Тодоровић.
Поменути наручиоци, иначе комите, су још почетком 1911. године дошли на идеју да набаве један авион који би био подршка комитским акцијама против Турака у Старој Србији. Зато су прво купили од Рудолфа Симона.[2]хаварисани мотор Анзани од 45 KS (35 kW) и послали га у Беч на поправку, а затим за 6.000 динара од Мерћепа наручили авион система Блерио. Концепција авиона је била слична као и код авиона Блерио, једнокрилни авион са једним мотором и вучном елисом а управљање деформацијом крила.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Труп је правоугаоног попречног пресека, учвршћен затегама. Изнад предњег дела, испред кабине се налазио резервоар горива и мазива, који је напајао мотор гравитационим системом. Кабина је скромно опремљена, са воланом за управљање и командом за рад мотора смештеном на десној горњој уздужници трупа. Изнад кабине се налази пирамидална конструкција за коју су везане утеге. Оплата је платнена са вешто аеродинамички решеним прелазом на репне површине.
Крило је дворамењачно, са платненом оплатом. Са доње стране је ојачано дрвеном решетком. Уздужно управљање авионом се изводило витоперењем крајева крила спојених сајлом за управљачки систем са воланом. Репна конструкцију класично изведена са дводелним троугластим кормилом правца, једним изнад и једним испод вертикалне репне површине.
Стајни трап: Главне ноге стајног трапа су дрвене конструкције, са две скије, за које је везана осовина точкова, и на којима су се налазили гумени амортизери. Задњи нога је с дрљачом, такође с гуменим амортизером.
Оперативнa употреба
[уреди | уреди извор]Авион, Мерћеп - Комитски, је испоручен почетком маја 1912. године када су га Мерћеп, његов пилот и два помоћника склопили на Бањици, где је био заказан и јавни лет. Како је било велико интересовање за први српски авион, на летелишту се сакупило много Београђана.
Тада је дошло до неспоразума, јер је Мерћепов пилот Драгутин Новак из неког разлога одбио да полети. Да не би разочарао публику Стојадиновић, који до тада никада није летео авионом, ушао је у авион, наредио да се стартује мотор и почео неконтролисано да рула по ливади. Успео је да избегне трибину са публиком, сруши кинооператера, избегне багремар и хангар и сјури се у поток. Том приликом је авион незнатно оштећен, па је смештен у хангар на Бањици. Временом кровна конструкција хангара је попустила и уништила Мерћепов авион.
Корисници
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2014.
- ^ Аутор:Драган Шалер чланак објављен на сајту: http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/154-mercep-komitski Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2014)]
Литература
[уреди | уреди извор]- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
- С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Јанић, Чедомир (2003), Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS)
- Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Детаљније о Мерћеп-комитски на страници Ваздухопловне традиције Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2019)
- http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/mercep-komitski
- http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/clancivlepojevica/prvi-srpski-avion
- http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/clancivlepojevica/m-mercep-i-e-rusjan
- Мерћеп-комитски
- Mihailo Merćep Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2014)