Месџид у Горњем Которцу
Месџид у Горњем Которцу | |
---|---|
Основне информације | |
Локација | Горњи Которац Источна Илиџа Град Источно Сарајево |
Координате | 43° 48′ 39″ С; 18° 21′ 12″ И / 43.810930° С; 18.353348° И |
Религија | ислам |
Ентитет | ![]() |
Држава | ![]() |
Архитектонски опис | |
Стил архитектуре | османска архитектура |
Почетак изградње | 21. вијек |
Месџид у Горњем Которцу је окупљачка богомоља Исламске заједнице у Босни и Херцеговини која је изграђена за потребе вјерских обреда муслиманског становништва у овом дијелу општине Источна Илиџа. Месџид је врста богомоље која је постојала у османлијској махали како би становнике у непосредној околини зближила у чвршћу исламску заједницу, као и због свакодневних друштвених и образовних потреба. Овај месџид представља једини муслимански вјерски објекат на територији општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, то јесте једини исламски вјерски објекат у градској цјелини Источног Сарајева, док се на територији читавог Града Источно Сарајево налази већи број исламскх богослужбених објеката. Месџид је смјештен у улици Илиџанска у насељу Горњи Которац.
Историјат
[уреди | уреди извор]Историја исламских вјерских објеката у Горњем Которцу сеже још до почетка 18. вијека. Которац је село у Сарајевском пољу, а то име носио је тимар од 2.000 акчи у нахији Сарај. Тај је тимар био 1711. на неком Реџебу. Али ту мора да је био и један зијамет који је био у власти бегова Которија, јер је у њиховој власти био читав Горњи и Доњи Которац. У Горњем Которцу била је кула бегова Которија, које су се трагови распознавали још почетком прошлога вијека.[1]
Данас
[уреди | уреди извор]Месџид у Горњем Которцу је изграђен почетком 21. вијека, за потребе муслиманског повратничког становништва насеља Горњи и Доњи Которац у општини Источна Илиџа. Према управној подјели Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, месџид у Горњем Которцу је дио Џемата Горњи Которац, Меџлиса сарајевског, Муфтијства сарајевског.[2] Џемат Горњи Которац покрива истоимено насеље као и насеље Доњи Которац у општини Источна Илиџа, а при џемату су формирана и два мјесна мезарја.
Новчана средства за одржавање вјерских обреда, као и одржавање самог месџида у великој мјери прилаже и федерална општина Илиџа.[3]
На попису становништва у Републици Српској, који је одржан током 2013. године у двије градске општине града Источног Сарајева, Источној Илиџи и Источном Новом Сарајеву, пописано је 751 припадника муслиманске вјероисповијести.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Крешевљаковић 1991, стр. 79-80.
- ^ „Врховна главарица посјетила повијесна мјеста Дружбе у Сарајеву”. Портал Сестара служавки Малог Исуса. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ „Извјештај о извршењу буџета општине Илиџа” (PDF). Општина Илиџа. Приступљено 16. 1. 2019.
- ^ „Резултати пописа становништва” (PDF). Републички завод за статистику. Приступљено 28. 8. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Крешевљаковић, Хамдија (1991). „Куке и оџаци у Босни и Херцеговини”. Том 1. Сарајево: Завод Веселин Маслеша. стр. 86.