Међународно ратно право
Међународно ратно право (енгл. laws of war) је део међународног права којим се за време рата регулишу односи међу државама, односно субјектима међународног права.[1]
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Међународно ратно право одређује међународна права и дужности зараћених страна, као и права и дужности зараћених страна у односу на неутралне, и обрнуто. Предмет регулисања међународног ратног права је рат на копну, мору и у ваздуху, а у најновије време и у надваздушном простору. Док је класично међународно ратно право регулисало само рат, тј. онај оружани сукоб који воде државе по претходној објави рата или недвосмислено манифестованој вољи да ратују, нови развитак међународног ратног права тежи да правилима ратног права потчини сваки оружани сукоб међународног карактера који, с обзиром на употребљене снаге, интензитет непријатељстава и друга обележја, нема све карактеристике рата. На унутрашње сукобе[н. 1] који избијају против законите власти једне државе не примењују се правила међународног ратног права. Под одређеним условима унутрашњи оружани сукоб може прерасти и у сукоб међународног карактера, па се тада примењује међународно ратно право.[1][2][3]
Смисао и значај
[уреди | уреди извор]Међународно ратно право посматра рат искључиво кроз постојећа, уговорна или обичајна правна правила, која га регулишу, односно ограничавају. Државе прихватају правила међународног ратног права, а самим тим пристају на ограничење ратовања, јер су им та правила корисна. Вођење ничим ограниченог рата наноси противнику тешке губитке и разарања, али има за последицу да и он примењује исти начин ратовања.Тако долази до непотребних уништавања и окрутности са становишта коначног циља рата, тј. победе.[1]
Правила међународног ратног права спречавају војнички некорисна дела која су очито нехумана. Она почивају на поставци да зараћеним странама забране све оне мере које су окрутне, а са становишта коначног циља рата сувишне. Међународно ратно право предвиђа одређени минимум хуманости, који ни једној зараћеној страни не умањује изгледе на победу, а ипак знатно ублажава ратне окрутности. За кршење међународног ратног права не одговара само држава, него и појединци који то чине. Они подлежу међународној или националној кривичној одговорности.[1]
Принципи ратног права
[уреди | уреди извор].jpg)
Војна неопходност, заједно са разликовањем, пропорционалношћу, хуманошћу (која се понекад назива непотребном патњом) и части (понекад званом витештвом) су пет најчешће цитираних принципа међународног хуманитарног права[4][5] који регулишу легалну употребу силе у оружаном сукобу.
Војна неопходност је вођена са неколико ограничења: напад или акција морају имати за циљ да помогну у поразу непријатеља; то мора бити напад на легитимни војни циљ,[6] и штета нанесена цивилима или цивилној имовини мора бити пропорционална, а не претерана у односу на конкретну и директно предвиђену војну предност.[7]
Разликовање је принцип међународног хуманитарног права који регулише легалну употребу силе у оружаном сукобу, при чему зараћене стране морају да праве разлику између бораца и цивила.[а][8]
Пропорционалност је принцип међународног хуманитарног права који регулише легалну употребу силе у оружаном сукобу, при чему зараћене стране морају осигурати да штета нанесена цивилима или цивилној имовини није превелика у односу на конкретну и директну војну предност коју очекује напад на легитимни војни циљ.[7]
Hуманост. Овај принцип је заснован на ограничењима Хашке конвенције против употребе оружја, пројектила или материјала срачунатих да изазову патњу или повреду очигледно несразмерну војној предности оствареној употребом оружја у легитимне војне сврхе. У неким земљама, попут Сједињених Држава, оружје се прегледа пре употребе у борби како би се утврдило да ли је у складу са ратним правом и није дизајнирано да проузрокује непотребну патњу када се користи на предвиђени начин. Овај принцип такође забрањује употребу иначе законитог оружја на начин који узрокује непотребну патњу.[9]
Част је принцип који захтева одређену дозу правичности и међусобног поштовања између противника. Стране у сукобу морају прихватити да њихово право да усвоје средства за наношење повреда није неограничено, морају се уздржати од искоришћавања привржености противника закону лажним тражењем законске заштите и морају признати да су чланови заједничке професија која се не бори из личног непријатељства већ у име својих држава.[9]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Оружане побуне, устанке, револуције и сл.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 376—378.
- ^ „What is IHL?” (PDF). 30. 12. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 12. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2019.
- ^ United States; Department of Defense; Office of General Counsel (2016). Department of Defense law of war manual (на језику: енглески). OCLC 1045636386.
- ^ The law of armed conflict : an operational approach. Corn, Geoffrey S. New York: Wolters Kluwer Law & Business. 2012. ISBN 9781454806905. OCLC 779607396.
- ^ Law of Armed Conflict Deskbook (PDF). Charlottesville, VA: The United States Army Judge Advocate General's Legal Center and School. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 03. 2023. г. Приступљено 10. 07. 2023.
- ^ Article 52 of Additional Protocol I to the Geneva Conventions provides a widely accepted definition of military objective: "In so far as objects are concerned, military objectives are limited to those objects which by their nature, location, purpose or use make an effective contribution to military action and whose total or partial destruction, capture or neutralization, in the circumstances ruling at the time, offers a definite military advantage." (Source: Moreno-Ocampo 2006, page 5, footnote 11)
- ^ а б Moreno-Ocampo 2006, See section "Allegations concerning War Crimes" Pages 4,5.
- ^ Greenberg 2011, Illegal Targeting of Civilians.
- ^ а б „Basic Principles of the Law Of War and Their Targeting Implications” (PDF). Curtis E. LeMay Center. US Air Force. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 11. 2020. г. Приступљено 10. 07. 2023.
Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола (1971). Војна енциклопедија (књига 2). Београд: Војноиздавачки завод.
- Greenberg, Joel (2011), „Illegal Targeting of Civilians”, www.crimesofwar.org, Архивирано из оригинала 6. 7. 2013. г., Приступљено 4. 7. 2013
- Johnson, James Turner (198), Just War Tradition and the Restraint of War: A Moral and Historical Inquiry, New Jersey: Princeton University Press
- Lamb, A. (2013), Ethics and the Laws of War: The moral justification of legal norms, Routledge
- Moreno-Ocampo, Luis (9. 2. 2006), OTP letter to senders re Iraq (PDF), International Criminal Court]
- Moseley, Alex (2009), „Just War Theory"”, The Internet Encyclopedia of Philosophy
- Roberts, Adam; Guelff, Richard, ур. (2000), Documents on the Laws of War (Third изд.), Oxford University press, ISBN 978-0-19-876390-1
- Texts and commentaries of 1949 Geneva Conventions & Additional Protocols
- Walzer, Michael (1997), Just and Unjust Wars: A moral Argument with Historical Illustrations (2nd изд.), New York: Basic Books, Архивирано из оригинала 10. 9. 2011. г.
- Witt, John Fabian. Lincoln's Code: The Laws of War in American History (Free Press; 2012) 498 pages; on the evolution and legacy of a code commissioned by President Lincoln in the Civil War
- Thirlway, H., International Customary Law and its Codification (A. W. Sijthoff: Leiden, 1972).
- Martin Dixon, Textbook on International Law (Oxford University Press, 7th ed 2013)
- D'Amato, A., The Concept of Custom in International Law (Cornell University Press: Ithaca, New York, 1971)
- Thirlway, H., International Customary Law and its Codification (A. W. Sijthoff: Leiden, 1972)
- Brien Hallett, The Lost Art of Declaring War, University of Illinois Press, 1998, ISBN 0-252-06726-6
- Global Media Perspectives on the Crisis in Panama. Приступљено 27. 3. 2015.
- Michael Oren (2003). Six Days of War
. New York: Random House Ballantine Publishing Group. стр. 5. ISBN 0-345-46192-4. - „World War: Declarations of War from Around the World”. Library of Congress.
- „Who Declared War and When”. Firstworldwar.com.
- Ian F.W. Becket, The Great War, second edition, Pearson Education Ltd., 2007, ISBN 978-1-4058-1252-8
- „Germans invade Poland”. History.com. Приступљено 1. 12. 2019.
- „BBC ON THIS DAY | 1”. news.bbc.co.uk.
- "2194 Days of War"; (1977); Salmaggi, C. & Pallasvini, A.; ISBN 91-582-0426-1; per tables included. [Italian; American]
- Doody, Richard, „Chronology of World War II Diplomacy 1939 - 1945”, World at War, Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г.
- Mann, Andrea. „September 3, 1939: Britain declares war on Germany after Hitler's troops invade Poland”. BT.com. Приступљено 1. 12. 2019.
- „The United States Invasion of Tonga In 1942”. Архивирано из оригинала 2005-02-25. г. Приступљено 23. 7. 2021.
- Veranneman, Jean-Michel (30. 9. 2014). Belgium in WWII. ISBN 9781783376070.
- „Táblázat az egyes államok hadiállapotba kerüléséről”. arcanum.hu. Arcanum Adatbázis Kft.
- „BBC - WW2 People's War - Timeline”. www.bbc.co.uk.
- „Hadiállapot Magyarország és Nagy-Britannia között”. arcanum.hu. Arcanum Adatbázis Kft.
- Draveczki-Ury, Ádám (11. 12. 2011). „Hetven éve történt: hadüzenet az Egyesült Államoknak”. honvedelem.hu. Honvédelmi Minisztérium. Архивирано из оригинала 29. 09. 2019. г. Приступљено 10. 07. 2023.
- Treuer, David (22. 1. 2019). The Heartbeat of Wounded Knee: Native America from 1890 to the Present. Riverhead Books.
- „1. United States/Philippines (1898-1946)”.
- „Az új államiság kiépítése Magyarországon | Magyarok a II. világháborúban | Kézikönyvtár”. www.arcanum.hu. Приступљено 2021-04-01.
- „Norway Declares War on Japan”. Canberra Times (Act : 1926 - 1995). 9. 7. 1945. стр. 1.
- Prange, Gordon William; Goldstein, Donald M.; Dillon, Katherine V. (1981). At Dawn We Slept: The Untold Story of Pearl Harbor. McGraw-Hill. ISBN 0-07-050669-8.
- „Suomen perustuslaki 731/1999 - Ajantasainen lainsäädäntö - FINLEX ®”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2022. г. Приступљено 27. 3. 2015.
- „Constitution du 4 octobre 1958 - Legifrance”. Приступљено 27. 3. 2015.
- „Basic Law for the Federal Republic of Germany” (PDF).
- „Capítulo III Del Poder Ejecutivo” (на језику: шпански). Приступљено 3. 8. 2016.
- „The Constitution of the Kingdom of the Netherlands” (PDF). www.government.nl/. 2018. Приступљено 22. 10. 2021.
- „Full text: Chapter 4. The President of the Russian Federation”.
- „Full text: Chapter 3. The Federal Structure”.
- „Kungörelse (1974:152) om beslutad ny regeringsform Svensk författningssamling 1974:1974:152 t.o.m. SFS 2018:1903 - Riksdagen”.
- Norton-Taylor, Richard Former defence chiefs oppose role for MPs in war decisions, The Guardian. 2007-12-28. Retrieved on 2009-03-15
- Kettle, Martin A declaration of war on this medieval royal prerogative, The Guardian. 2005-08-23. Retrieved on 2009-03-15
- „House of Commons Hansard Debates for 23 Jul 1999 (Pt 23)”.
- „Text of Declaration of War on Bulgaria – June 5, 1942 – Historical Resources About The Second World War”. Historical Resources About The Second World War. 7. 8. 2008. Приступљено 27. 3. 2015.
- Kwakwa, Edward (1992). The International Law of Armed Conflict. ISBN 9780792315582. Приступљено 27. 3. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- War & law index Архивирано на сајту Wayback Machine (15. август 2014)—International Committee of the Red Cross website
- International Law of War Association
- The European Institute for International Law and International Relations
- The Rule of Law in Armed Conflicts Project
- What are the Sources of international law? Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2018)
- Definition of international law Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2018)
- A Brief Primer on International Law Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2016) With cases and commentary. Nathaniel Burney, 2007.
- Official United Nations website
- Official UN website on International Law
- Official website of the International Court of Justice
- Sources of International Law
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>