Милански метро
 | |||
| Overview | |||
|---|---|---|---|
| Изворно име | Metropolitana di Milano | ||
| Број линија | 5 | ||
| Путника годишње | 369 милиона (2018)[1] | ||
| Вебсајт | www | ||
| Operation | |||
| Почетак операција | 1. новембар 1964. | ||
| Број возила | 225 (2023) | ||
| Technical | |||
| Дужина система | 111,8 км | ||
| |||
.svg)
Милански метро (итал. Metropolitana di Milano) је брзи транзитни систем који опслужује Милано. Мрежа се састоји од пет линија укупне дужине мреже од 111,8 км и укупно 125 станица (+2 у изградњи), углавном подземне. Дневно има око 1,4 милиона путника радним данима. Милански метро је највећи брзи транзитни систем у Италији у смислу дужине, броја станица и броја путника; и пети по дужини у Европској унији и осми у Европи. [2]
Прва линија, Линија 1, отворена је 1964.;[3][4] Линија 2 отворена је 5 година касније 1969., [3] Линија 3 1990., [3] Линија 5 2013., [5] и Линија 4 2022. У плану је и неколико проширења која су у изградњи.
Историја
[уреди | уреди извор]Први пројекти за линију метроа у Милану израђени су 1914. и 1925., по узору на подземне транспортне мреже у другим европским градовима попут Лондона и Париза. Планирање је настављено 1938. за изградњу система од 7 линија, али је и то заустављено након почетка Другог светског рата и због недостатка средстава.
Градска управа је 3. јула 1952. изгласала пројекат метроа[6] а 6. октобра 1955. године створена је нова компанија, Metropolitana Milanese, за управљање изградњом нове инфраструктуре.
Прва деоница отворена је 1. новембра 1964. Два воза окићена италијанским заставама кренула су у 10.41 часова и стигла у 11.15 часова, поздрављена државном химном и тријумфалним корачицом опере „Аида“ Ђузепеа Вердија. Траса је била дуга 12,5 км, а средња удаљеност између станица била је 590 м.[7]
Инфраструктура
[уреди | уреди извор]Линије
[уреди | уреди извор]Систем се састоји од 5 линија. Све линије пролазе подземно осим северног дела линије 2 и гране линије 2 Асаго.
Линије саобраћају у општини Милано на 80% укупне дужине (92 станице). [8] Поред Милана, опслужује се још 13 суседних општина: Асаго, Бусеро, Касина де Пеки, Чернуско сул Навиљо, Колоњо Монцезе, Ђесате, Горгонзола, Перо, Ро, Сан Донато Миланезе, Сеграте, Сесто Сан Ђовани, Вимодроне. Мрежа покрива око 20% укупне површине Милана. [8]
Услуге
[уреди | уреди извор]
Карте
[уреди | уреди извор]
Стандардна карта кошта 2,20 евра и важи 90 минута од важења на метроу, трамвају, аутобусу, тролејбусу и приградским линијама унутар Милана и 21 пограничне општине. [9] Доступне су и друге карте, као што су дневне, недељне, месечне, годишње, студентске и сениорске. [10]
Папирне карте могу се заменити плаћањем банковним картицама, под условом да путовање почиње у метроу, тако што ће куцнути у наранџасте капије постављене на свакој метро станици. [11] Овај начин плаћања није доступан на приградским линијама; очекивало се да ће се примењивати на трамвајима и аутобусима од краја 2019.; [12] коначно је уведен у децембру 2020. на три градске аутобуске линије, са плановима за покривеност на целој мрежи до 2023. [13]
Радно време
[уреди | уреди извор]Почиње око 5:40 и завршава се око 00:30. Недељом и празницима служба обично почиње касније и завршава се нешто касније, у зависности од прилике. [14]
Ноћна служба
[уреди | уреди извор]Ноћна служба саобраћа од 2015. са аутобусима за линију М1, М2, М3, а од 2022. и М4. Аутобуска линија иде отприлике истом трасом и зауставља се на истим станицама метроа у већем делу централног дела. За М1 ноћна аутобуска линија је подељена на 3 линије и наставља до Бађа, далеко преко стазе метроа. [15]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Bilancio Consolidato del Gruppo ATM e Bilancio di Esercizio di ATM S.p.A. 2018” (PDF) (на језику: италијански). Azienda Trasporti Milanesi (ATM) SpA. април 2019. стр. III. Приступљено 24. 8. 2019.
- ^ „Effetto M4: la metro di Milano entra nella top europea” (на језику: италијански). Приступљено 12. 10. 2024.
- ^ а б в „ATM's History”. ATM. Архивирано из оригинала 02. 02. 2016. г. Приступљено 9. 11. 2013.
- ^ „Compasso d'oro 1964 alla Metropolitana di Milano - Motivazione e foto storiche della premiazione” (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 10. 1. 2015. г. Приступљено 14. 2. 2024.
- ^ „La storia” [The history] (на језику: италијански). ATM. Приступљено 9. 11. 2013.
- ^ Ogliari, Francesco (2006). Milano in tram : storia del trasporto pubblico milanese. Milano: Ulrico Hoepli. ISBN 978-88-203-3719-3.
- ^ „La cronistoria della metropolitana di Milano”. Cityrailways. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2011.
- ^ а б „Metropolitane a Milano - L'opera che ha fatto di Milano una grande metropoli”. Metropolitana Milanese. Архивирано из оригинала 20. 11. 2016. г. Приступљено 10. 2. 2012.
- ^ „Biglietto Atm a 2 euro: cosa cambia? Nuove tariffe, sconti, abbonamenti e zone di Milano”. MilanoToday (на језику: италијански). Приступљено 19. 1. 2020.
- ^ „Biglietto Atm: nuovi prezzi, sconti, zone, tariffe e abbonamenti per la metro. Guida completa”. MilanoToday (на језику: италијански). Приступљено 2. 8. 2019.
- ^ „Viaggia con la carta bancaria contactless ATM, Azienda Trasporti Milanesi”. www.atm.it. Приступљено 2. 8. 2019.
- ^ „"Addio" ai biglietti Atm: anche su bus e tram si paga con la carta, ecco come funziona. Video”. MilanoToday (на језику: италијански). Приступљено 7. 11. 2019.
- ^ Anastasio, Giambattista (7. 12. 2020). „Il biglietto si fa direttamente sull'autobus: basta avvicinare la carta alle obliteratrici”. Il Giorno (на језику: италијански). Приступљено 15. 12. 2020.
- ^ „Orari e calendario ATM”. Azienda Trasporti Milanesi. Архивирано из оригинала 07. 05. 2016. г. Приступљено 2. 11. 2011.
- ^ „Night network” (PDF) (PDF) (на језику: italian).