Милан Ђокић (сликар и песник)
Милан Ђокић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 22. октобар 1937. |
Место рођења | Читлук код Крушевца, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 22. фебруар 2018.80 год.) ( |
Место смрти | Краљево, Србија |
Уметнички рад | |
Поље | сликарство, књижевност |
Милан Ђокић (Читлук код Крушевца, 22. октобар 1937 — Краљево, 22. фебруар 2018) био је српски сликар, конзерватор, песник и есејиста.
Биографија
[уреди | уреди извор]Милан Ђокић је рођен 22. октобра 1937. године у селу Читлук код Крушевца. Основну школу и Гимназију учио је у Подунавцима и Смедереву, а потом у Крушевцу, где је матурирао 1955. године. Управо у Крушевцу почиње да се бави сликарством и поезијом и постаје члан Клуба младих песника и писаца Крушевца. Своје прве песме објавио је у часописима Победа, Студент, Поља (Нови Сад), Улазница (Зрењанин).[1][2]
Студије сликарства завршио је на Академији ликовних уметности у Београду 1960. године, у класи професора Недељка Гвозденовића. Током студија постао је члан Клуба младих писаца Београда. Годину дана након дипломирања, излагао је на Другом октобарском салону у Београду, и то као његов најмлађи учесник. Ђокић је 1962. године магистрирао на Академији, такође у класи професора Недељка Гвозденовића, након чега је посао члан Удружења ликовних уметника Србије.[1][2][3]
Радио је у више наврата на конзервацији живописа манастира Дечани у периоду од 1959. до 1963. године. На Пролећној изложби у Београду 1971. године награђен је првом наградом УЛУС-а. Наредне, 1972. године након више година рада у Београду, прелази у Краљево и почиње да ради у Заводу за заштиту споменика културе, где остаје до пензионисања.[4]
Као конзерватор у краљевачком Заводу радио је на многим црквама, међу којима се издвајају: црква у Јаначковом Пољу, Враћевшница, фреске и фрагменти цркве у Дежеви, Доња испосница Св. Саве у Студеници, фреске у манастиру Никоље и иконостас Цркве Вазнесења Господњег у Чачку.[4] Поред рада у Заводу, Ђокић је активно учествовао и у ликовном животу Краљева. Излагао је на изложбама Удружења ликовних уметника Западног Поморавља, Удружења ликовних уметника Владислав Маржик, на Пролећном салону Народног музеја, али и на Октобарском салону у Београду. Поред ових изложби, Ђокић је у периоду од 1954. до 1992. године имао и 23 самосталне изложбе. Самостално је излагао у Крушевцу, Београду, Краљеву, Чачку, Смедереву, Земуну, Нишу, Врњачкој Бањи и Александровцу.[5]
Милан Ђокић је био и члан Књижевног клуба Багдала у Крушевцу, а у истоименом часопису које је овај књижевни клуб покренуо објављивао је радове из ликовне есејистике. Багдала је издала и његову прву књигу песама Седми трубач 1990. године. Другу књигу његових песама, Господ над војскама објавила је краљевачка Повеља 1997. године. Са Повељом је Ђокић успоставио и дугогодишњу сарадњу, редовно објављујући своје радове из ликовне есејистике и поезију. Ђокић је био и члан Књижевног клуба Краљево, који је објавио збирку песама Потез (2005), роман Ветрометине звон (2008), књигу изабраних и нових песама Ине светлости (2011) и књигу ранијих песама Скрајнут пут (2017). Ђокићеве песме су објављене и у неколико антологија: Дечанска звона, Крушевачка розета и Српска поетска плетеница. Био је и члан хаику клуба Ненад Бургић из Краљева, који је Ђокића уврстио у свој зборник хаику поезије Између два даха и антологију Грана која маше.[5][2]
Ђокићева кућа у краљевачкој Пљакиној улици била је и отворени атеље, један од центара уметничког живота у граду. Када је 1. фебруара 2017. године у овој кући букнуо пожар, у ватри је страдала Ђокићева библиотека, као и 50 слика овог уметника. Сам уметник је био лакше повређен.[6] Милан Ђокић је преминуо наредне године, 22. фебруара 2018. године у Краљеву. Сахрањен је у свом родном селу Читлук код Крушевца. Иза њега су остали недовршени роман о Априлском рату и књига хаику поезије Дах цветне баште.[5]
Књиге
[уреди | уреди извор]- Седми трубач (1990)
- Господ над војскама (1997)
- Потез (2005)
- Ветрометине звон (2008)
- Ине светлости (2011)
- Скрајнут пут (2017)
Недовршена дела
[уреди | уреди извор]- Дах цветне баште
- роман о Априлском рату
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Дан и ноћ (1973)
-
Под сенком девојака у цвету (1982)
-
Композиција са античким мотивом (1985)
-
Додир (1986)
-
Композиција по вертикали (1986)
-
Путници бескраја (1987)
-
Сликарев сан (1989)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Марић, Александар (2019). „In memoriam Милан Ђокић 1937-2018.”. Наша прошлост. 17-18: 11.
- ^ а б в „Милан Ђокић, Сан и тема за осликавање, 1989. | Народни музеј Краљево” (на језику: српски). Приступљено 2023-10-22.
- ^ Бошњак, Срето (1998). Милан Ђокић: слике, есеји, поезија, ликовна критика. Краљево: Народни музеј Краљево. стр. 9.
- ^ а б Марић, Александар (2019). „In memoriam Милан Ђокић 1937-2018.”. Наша прошлост. 17-18: 11—12.
- ^ а б в Марић, Александар (2019). „In memoriam Милан Ђокић 1937-2018.”. Наша прошлост. 17-18: 12.
- ^ „Милан Ђокић”. Сиџа. Приступљено 22. 10. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бошњак, Срето (1998). Милан Ђокић: слике, есеји,поезија, ликовна критика. Краљево: Народни музеј Краљево.