Пређи на садржај

Милан Ђокић (сликар и песник)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Ђокић
Милан Ђокић
Лични подаци
Датум рођења(1937-10-22)22. октобар 1937.
Место рођењаЧитлук код Крушевца, Краљевина Југославија
Датум смрти22. фебруар 2018.(2018-02-22) (80 год.)
Место смртиКраљево, Србија
Уметнички рад
Пољесликарство, књижевност

Милан Ђокић (Читлук код Крушевца, 22. октобар 1937 — Краљево, 22. фебруар 2018) био је српски сликар, конзерватор, песник и есејиста.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Милан Ђокић је рођен 22. октобра 1937. године у селу Читлук код Крушевца. Основну школу и Гимназију учио је у Подунавцима и Смедереву, а потом у Крушевцу, где је матурирао 1955. године. Управо у Крушевцу почиње да се бави сликарством и поезијом и постаје члан Клуба младих песника и писаца Крушевца. Своје прве песме објавио је у часописима Победа, Студент, Поља (Нови Сад), Улазница (Зрењанин).[1][2]

Студије сликарства завршио је на Академији ликовних уметности у Београду 1960. године, у класи професора Недељка Гвозденовића. Током студија постао је члан Клуба младих писаца Београда. Годину дана након дипломирања, излагао је на Другом октобарском салону у Београду, и то као његов најмлађи учесник. Ђокић је 1962. године магистрирао на Академији, такође у класи професора Недељка Гвозденовића, након чега је посао члан Удружења ликовних уметника Србије.[1][2][3]

Радио је у више наврата на конзервацији живописа манастира Дечани у периоду од 1959. до 1963. године. На Пролећној изложби у Београду 1971. године награђен је првом наградом УЛУС-а. Наредне, 1972. године након више година рада у Београду, прелази у Краљево и почиње да ради у Заводу за заштиту споменика културе, где остаје до пензионисања.[4]

Као конзерватор у краљевачком Заводу радио је на многим црквама, међу којима се издвајају: црква у Јаначковом Пољу, Враћевшница, фреске и фрагменти цркве у Дежеви, Доња испосница Св. Саве у Студеници, фреске у манастиру Никоље и иконостас Цркве Вазнесења Господњег у Чачку.[4] Поред рада у Заводу, Ђокић је активно учествовао и у ликовном животу Краљева. Излагао је на изложбама Удружења ликовних уметника Западног Поморавља, Удружења ликовних уметника Владислав Маржик, на Пролећном салону Народног музеја, али и на Октобарском салону у Београду. Поред ових изложби, Ђокић је у периоду од 1954. до 1992. године имао и 23 самосталне изложбе. Самостално је излагао у Крушевцу, Београду, Краљеву, Чачку, Смедереву, Земуну, Нишу, Врњачкој Бањи и Александровцу.[5]

Милан Ђокић је био и члан Књижевног клуба Багдала у Крушевцу, а у истоименом часопису које је овај књижевни клуб покренуо објављивао је радове из ликовне есејистике. Багдала је издала и његову прву књигу песама Седми трубач 1990. године. Другу књигу његових песама, Господ над војскама објавила је краљевачка Повеља 1997. године. Са Повељом је Ђокић успоставио и дугогодишњу сарадњу, редовно објављујући своје радове из ликовне есејистике и поезију. Ђокић је био и члан Књижевног клуба Краљево, који је објавио збирку песама Потез (2005), роман Ветрометине звон (2008), књигу изабраних и нових песама Ине светлости (2011) и књигу ранијих песама Скрајнут пут (2017). Ђокићеве песме су објављене и у неколико антологија: Дечанска звона, Крушевачка розета и Српска поетска плетеница. Био је и члан хаику клуба Ненад Бургић из Краљева, који је Ђокића уврстио у свој зборник хаику поезије Између два даха и антологију Грана која маше.[5][2]

Ђокићева кућа у краљевачкој Пљакиној улици била је и отворени атеље, један од центара уметничког живота у граду. Када је 1. фебруара 2017. године у овој кући букнуо пожар, у ватри је страдала Ђокићева библиотека, као и 50 слика овог уметника. Сам уметник је био лакше повређен.[6] Милан Ђокић је преминуо наредне године, 22. фебруара 2018. године у Краљеву. Сахрањен је у свом родном селу Читлук код Крушевца. Иза њега су остали недовршени роман о Априлском рату и књига хаику поезије Дах цветне баште.[5]

Књиге

[уреди | уреди извор]
  • Седми трубач (1990)
  • Господ над војскама (1997)
  • Потез (2005)
  • Ветрометине звон (2008)
  • Ине светлости (2011)
  • Скрајнут пут (2017)

Недовршена дела

[уреди | уреди извор]
  • Дах цветне баште
  • роман о Априлском рату

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Дан и ноћ (1973)
    Дан и ноћ (1973)
  • Под сенком девојака у цвету (1982)
    Под сенком девојака у цвету (1982)
  • Композиција са античким мотивом (1985)
    Композиција са античким мотивом (1985)
  • Додир (1986)
    Додир (1986)
  • Композиција по вертикали (1986)
    Композиција по вертикали (1986)
  • Путници бескраја (1987)
    Путници бескраја (1987)
  • Сликарев сан (1989)
    Сликарев сан (1989)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Марић, Александар (2019). „In memoriam Милан Ђокић 1937-2018.”. Наша прошлост. 17-18: 11. 
  2. ^ а б в „Милан Ђокић, Сан и тема за осликавање, 1989. | Народни музеј Краљево” (на језику: српски). Приступљено 2023-10-22. 
  3. ^ Бошњак, Срето (1998). Милан Ђокић: слике, есеји, поезија, ликовна критика. Краљево: Народни музеј Краљево. стр. 9. 
  4. ^ а б Марић, Александар (2019). „In memoriam Милан Ђокић 1937-2018.”. Наша прошлост. 17-18: 11—12. 
  5. ^ а б в Марић, Александар (2019). „In memoriam Милан Ђокић 1937-2018.”. Наша прошлост. 17-18: 12. 
  6. ^ „Милан Ђокић”. Сиџа. Приступљено 22. 10. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бошњак, Срето (1998). Милан Ђокић: слике, есеји,поезија, ликовна критика. Краљево: Народни музеј Краљево. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Ђокић_(сликар_и_песник)&oldid=28701956”