Милан Беговић
| Милан Беговић | |
|---|---|
 Милан Беговић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јануар 1876. |
| Место рођења | Врлика, Аустроугарска |
| Датум смрти | 13. мај 1948. (72 год.) |
| Место смрти | Загреб, ФНРЈ |
Милан Беговић (Врлика, 19. јануар 1876 — Загреб, 13. мај 1948) је био хрватски књижевник.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен у Врлици, школовање наставља у Сплиту у којем је неко време (пре одласка у Хамбург и Беч где се бави драматургијом и режијом) радио као наставник.[2][1]
Добар део живота проводи у Загребу где живи и ради. Од маја 1927. до краја новембра 1928. је директор Драме ХНК у Загребу.[3]
Овима трима срединама Беговић се бави у својим делима, а детињство и каснији боравци у Врлици остављају снажан и упечатљив траг у неким његовим најбољим делима. Зналац европске књижевности, те један од стваралаца хрватске модерне, интезивну књижевну делатност развија 20-их и 30-их година XX века када настају његова најбоља дела – драме „Божји човјек”, „Пустолов пред вратима” и „Без трећега”, комедија „Американска јахта у сплитској луци”, либрето за оперу „Еро с онога свијета”, затим опсежан друштвени психолошки роман „"Гига Барићева"” и историјски роман „Сабласти у дворцу”, те већи број новела, путописа и фељтона. Свакако, Беговић је првенствено драмски писац, а тек потом романописац и песник.[3]
Умро је у Загребу 13. мај 1948. године.[1]
Милан Беговић аутор је једног од жанровски најразноврснијих и количином најопсежнијих књижевних опуса у првој половини XX века у Југославији. У педесетак година дугом стваралачком веку писао је много и разнолико, из надахнућа и „по задатку“: од поезије и критике, преко новела и романа, есеја и превода, до драма и либрета... као ретко ко у његово доба, с изузетком доминантног Мирослава Крлеже, у чијој је сенци, из многих разлога, књижевних и ванкњижевних, остао до краја живота. Темељну књижевно-критичку интерпретацију и коначан књижевно-историјски суд Беговићево дело чека све до наших дана: тек пре коју годину почели су излазити први свесци потпуног критичкога издања „Сабраних дјела Милана Беговића”. Кад тај велики научни и издавачки посао буде приведен крају, биће потпуно јасно да Беговићу, по стилској, жанровској и тематској разведености његовог опуса, али и по антологијским страницама (особито у новелистици, с парадигматичном новелом „Квартет”, или у роману с опсежном, сложеном „Гигом Барићевом”), припада једно од највиших места у историји модерне
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 49.
- ^ Беговић, Милан. Дуња у ковчегу. Загреб : Вечерњи лист, 2004. стр. 185—187. ISBN 978-953-7161-03-3.
- ^ а б „БЕГОВИЋ Милан”. snp.org.rs. Приступљено 18. 1. 2022.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
