Пређи на садржај

Милан Бојовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Бојовић
Лични подаци
Пуно име Милан Бојовић
Датум рођења (1987-04-13)13. април 1987.(37 год.)
Место рођења Лучани, СФР Југославија
Висина 1,87 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Младост Лучани
Партизан[1]
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2007. Партизан 0 (0)
2004—2005. Раднички Стобекс 14 (7)
2005—2006. Срем 27 (2)
2006—2007. Телеоптик 28 (13)
2007—2009. Чукарички 53 (11)
2009—2011. Јагодина 46 (15)
2011—2012. Војводина 39 (10)
2013—2014. Панетоликос 50 (18)
2014. Бнеи Сакхин 10 (1)
2015—2016. Лариса 47 (13)
2016—2017. Младост Лучани 26 (16)
2017. Кајзар 13 (1)
2018. Жетису 13 (4)
2019. Младост Лучани 14 (3)
2019. Раднички Ниш 1 (0)
2019—2023. Младост Лучани 92 (45)
2023. Турон 7 (0)
2023—2024. Напредак Крушевац 22 (3)
2024— ФАП - (-)
* Датум актуелизовања: 30. јул 2024.

Милан Бојовић (Лучани, 13. април 1987) је српски фудбалер који игра на позицији нападача.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Бојовић је каријеру почео у родним Лучанима, у екипи Младости, али је још у млађим категоријама прешао у београдски Партизан. Након играња за подмладак, није дебитовао за први тим Партизана. Деби у сениорском фудбалу је имао током сезоне 2004/05. у екипи Раднички Стобекс која се такмичила у Српској лиги Запад.[2] Након тога је играо за Срем, а потом и за Телеоптик где је у сезони 2006/07. у Српској лиги Београд на 28 утакмица постигао 13 голова.[3] Добре партије у дресу Телеоптика, обезбедиле су му трансфер у суперлигаша Чукарички. Две године је био у Чукаричком, затим је исти период провео у Јагодини а потом је сезону и по био играч новосадске Војводине. Играјући за ова три клуба, Бојовић је од 2007. до 2012. године одиграо 138 утакмица у Суперлиги на којима је био стрелац 36 пута.[3]

У децембру 2012. године је потписао за грчког друголигаша Панетоликос.[4] Са овом екипом је у сезони 2012/13. изборио пласман у Суперлигу Грчке. За сезону и по у дресу Панетоликоса је одиграо укупно 50 првенствених утакмица на којима је постигао 18 голова.[5] У првом делу сезоне 2014/15. је наступао за Бнеи Сакхин у израелској Премијер лиги.[5] У зимском прелазном року сезоне 2014/15. се вратио у Грчку и потписао за друголигаша Ларису. За сезону и по у дресу Ларисе, Бојовић је у друголигашком такмичењу одиграо 47 првенствених утакмица, на којима је постигао 13 голова.[5]

У јулу 2016. године се вратио у Лучане и потписао за Младост.[6] У сезони 2016/17. је на 26 првенствених утакмица постигао 16 голова.[5] Младост је у тој сезони остварила најбољи резултат у историји клуба, освојено 4. место у Суперлиги Србије и изборен пласман у европско такмичење. Током 2017. и 2018. године је играо у Казахстану за Кајзар и Жетису.[5] У децембру 2018. године се вратио у Младост.[7] Након полусезоне у екипи Младости, Бојовић је јулу 2019. потписао за Раднички из Ниша.[8] За Раднички је наступио на само три утакмице (две у квалификацијама за Лигу Европе и једну у 1. колу домаћег првенства против Пролетера). У наредним мечевима је био на клупи за резерве или ван протокола па се у истом прелазном року, 31. августа 2019, вратио у Младост из Лучана.[9] Из Младости је у фебруару 2023. прешао у узбекистански Турон.[10] Бојовић је напустио клуб из Лучана као најбољи стрелац у историји Суперлиге Србије са укупно 100 постигнутих голова.[11] У јулу исте године је раскинуо уговор са Туроном,[12] а наредног месеца се вратио у српски фудбал и потписао за Напредак из Крушевца.[13] Након сезоне у Напретку, Бојовић је потписао за српсколигаша ФАП из Прибоја.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Brezovac, Bojan (15. 4. 2021). „Najbolji strelac Superlige otkrio: Plakao sam kada su mi rekli u Partizanu da ne računaju na mene”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021. 
  2. ^ „ИНТЕРВЈУ, Милан Бојовић: “Моје најбоље фудбалске године тек долазе”!”. utakmica.rs. 21. 12. 2013. Архивирано из оригинала 27. 09. 2020. г. Приступљено 16. 7. 2019. 
  3. ^ а б „Милан Бојовић”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 16. 07. 2019. г. Приступљено 16. 7. 2019. 
  4. ^ „Бојовић у Грчкој”. mondo.rs. 16. 12. 2012. Приступљено 16. 7. 2019. [мртва веза]
  5. ^ а б в г д „Милан Бојовић” (на језику: енглески). soccerway.com. Приступљено 16. 7. 2019. 
  6. ^ „Милан Бојовић у Лучанима”. fkmladostlucani.com. 26. 7. 2016. Приступљено 16. 7. 2019. 
  7. ^ „Милан Бојовић поново у плаво-белом дресу”. fkmladostlucani.com. 23. 12. 2018. Приступљено 16. 7. 2019. 
  8. ^ „Бојовић појачао напад Нишлија”. mozzartsport.com. 5. 7. 2019. Приступљено 16. 7. 2019. 
  9. ^ „Младост неочекивано вратила центарфора Бојовића из Радничког”. zurnal.rs. 31. 8. 2019. Приступљено 31. 8. 2019. 
  10. ^ „Odlazi najbolji strelac Mozzart Bet Superlige: Bojović na ceni i u 35. godini”. mozzartsport.com. 8. 2. 2023. Приступљено 22. 2. 2023. 
  11. ^ „INTERVJU – MILAN BOJOVIĆ: Zavisnik sam od golova, nadam se da moj rekord niko neće srušiti”. mozzartsport.com. 13. 11. 2022. Приступљено 22. 2. 2023. 
  12. ^ „Milan Bojović se vraća iz Uzbekistana kao slobodan igrač”. mozzartsport.com. 10. 7. 2023. Приступљено 4. 9. 2023. 
  13. ^ „Najbolji strelac Mozzart Bet Superlige ponovo u Srbiji, Bojović potpisao za Napredak”. mozzartsport.com. 29. 8. 2023. Приступљено 4. 9. 2023. 
  14. ^ „Milan Bojović za volanom FAP mašine: Dogovorili smo se za pet minuta”. mozzartsport.com. 16. 7. 2024. Приступљено 30. 7. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]