Милан Лазић
Милан Лазић | |
|---|---|
 Милан Лазић, балетски играч и првак Балета СНП | |
| Пуно име | Милан Лазић |
| Датум рођења | 1974. |
| Место рођења | Нови Сад, Југославија |
| Занимање | Балетски играч |
| Активни период | Од 1993 |
Милан Лазић (Нови Сад, 1974) је балетски играч и првак Балета Српског народног позоришта. Као играч-глумац, он са великим успехом тумачи све стилове балетске игре. Техником, наступом и посвећеношћу константно осваја највише оцене како критике, тако и публике, те је прозван и Чаробњаком сцене.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]
Рани период
[уреди | уреди извор]Милан Лазић је од првих дана растао уз позориште и балет. Наиме, његов деда Ранко је био шминкер, власуљар и маскер, а предавао је и сценско шминкање у балетској школи. Миланова мајка је певала у Хору Опере Српског народног позоришта. Посећујући са мајком пробе не само хора, већ и балета и драме, као мали је ушао у свет који је по његовим речима чудан, занимљив, магичан, бајковит, фасцинантан...[1] Од самог почетка је највише био привучен балетом, па га је мајка уписала Балетску школу.
Школовање
[уреди | уреди извор]1984. године у својој десетој години уписује Основну балетску школу у Новом Саду (траје 4 године) и ради са педагогом Мирјаном Прерадов, да би у Средњој балетској школи (траје 4 године) био у класи Ксеније Дињашки. Током седмог и осмог разреда био је стипендиста Белета СНП-а, и учествовао је на републичким такмичењима на којима је освајао прве награде.[2] Поред балетског образовања, упоредо је завршио редовну основну школу и гимназију.
1993. године дипломирао је улогом Pas de deux из Жизеле, Адолфа Шарл Адама. Ову улогу уз додатну припрему наставља да игра и даље при сталном репертоару СНП-а.
Први професионални ангажман добио је у Балету Печујског националног театра (Мађарска) 1993, а у Балету СНП-а је од 1. јуна 1995. где ради и данас.[1]
Народно позориште у Печују (Мађарска)
[уреди | уреди извор]У овом позоришту, Милан Лазић је играо у следећим представама и на другим приређеним догађајима:
- Балетско вече - Јоханес Брамс, Антоњин Дворжак, Јохан Себастијан Бах; кореографи: Иштван Херцог, Каталин Деваи, 1993;
- Копелија - Лео Делиб; кореограф: Иштван Херцог, 1993;
- Ромео и Јулија - Сергеј Прокофјев; кореограф: Иштван Херцог, обнова, 1994;
- Макс и Мориц - Глид и Маркус; кореограф: Ференц Барбаи, 1993. и
- Свет заробљен у сећању; кореографи: Иштван Херцог, Каталин Деваи, 1995.
Српско народно позориште
[уреди | уреди извор].jpg)
У ангажману СНП-а и соло, остварио је следеће улоге:
| Улога | Представа | кореографија |
|---|---|---|
| Кларин брат, Пастири / соло пар | Шчелкунчик Петра. И. Чајковског | Виктор Литвинов (Украјина) |
| Па-де-де (фр. Pas de deux) | Жизела Адолф Шарл Адама | Милица Јовановић (по Леониду Лавровском) |
| Тошица, Штанцика | Избирачица Зорана Мулића | Лидија Пилипенко |
| Мориц | Макс и Мориц Ђоакино Росинија | Петер Маркус |
| Ник | Грк Зорба Микиса Теодоракиса | Крунислав Симић |
| Анђео | Кармина бурана Карла Орфа | Иштван Херцог |
| Син | Алтум силенцијум Стевана Дивјаковића | Иштван Херцог |
| Свештеник Лоренцо | Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева | Иштван Херцог |
| Квазимодо | Есмералда Чезаре Пуњија | Јоан Туђару |
| Господин Дивал | Дама с камелијама Ђузепе Вердија / И. Поповић | Крунислав Симић |
| Ђаво | Дон Хуан Бориса Ковач | Ендру Питер Гринвуд |
| Он | Госпођица и хулиган Дмитрија Шостаковича | Виктор Литвинов |
| Соло | Тело Ариела Рамиреза | Ендру Питер Гринвуд |
| Соло | Божанствена комедија | Сташа Зуровац |
| Мазурка оп. 33 | Шопенијана Фредрика Шопена | Растислав Варга, Леонора Милер-Христидис, Јулијана Дутина, Габриела Теглаши-Велимировић (по Михаилу Фокину) |
| Серенада Петра И. Чајковског | Владимир Логунов | |
| Краљева јесен Југослава Бошњака | Крунислав Симић | |
| Цар | Коњић Грбоњић Родиона К. Шчедрина | Виктор Литвинов |
| Први кадет, Добошар | Бал кадета Јохана Штрауса | Габриела Теглаши Велимировић (по Дејвиду Лишину) |
| Наратор | Поема о љубави Папатанасија Вангелиса, Стевана Дивјаковића | Владимир Логунов |
| Професор Вебер | Милева Ајнштајн Марјана Нећака | Сташа Зуровац |
| Еме | Дан када смо се срели / The Day We Met Each Other Божидара Кнежевића | режија и сценографија Предраг Штрбац |
| Ђепето | Пинокио Нодарa Викторовичa Чанбe | Драган Јеринкић |
| Цигански кмет | Коштана Петра Коњовића | Владимир Логунов |
| Туриду | Сицилијанска прича Валентина Буки | Ендру Питер Гринвуд |
| Наратор | Ренесанса, путовање кроз плес | |
| Форум за нови плес - Коју игру играш?
Четири балетске минијатуре, Б. Бибич; Гај Клуцевсек |
Оливера Ковачевић Црњански | |
| Братфиш | Мајерлинг Франца Листа | Крунислав Симић |
| Дроселмајер | Шчелкунчик Петра И. Чајковског | Елдар Алијев (САД) |
Кореографије и сценски покрет
[уреди | уреди извор]Овај балетски играч се повремено бави и кореографијом, те се у улози кореографа остверио на следећим пројектима:
[уреди | уреди извор]- Контакт два и по, Кореографске инспирације, Кореографија без наслова, заједно са Оливером Ковачевић Црњански, Трећи фестивал кореографских минијатура, Београд, 1999.
Кореографијом и сценским покретом се бавио у свој матичној кући и у Позоришту младих:
[уреди | уреди извор]- Раванград Ђорђа Лебовића (заједно са Оливером Ковачевић Црњански и Ђорђем Лебовићем), режија Дејан Мијач (премијера 17. децембра 2002)
- Војцек Георга Бихнера, режија Боро Драшковић (премијера 12. маја 2003)
- Комадић Емилије Мачковић у Позоришту младих заједно са Оливером Ковачевић Црњански (премијера 22. марта 2001)
У улози репетитора био је у балетима СНП-а:
[уреди | уреди извор]Дама с камелијама Ђ. Вердија; Жизела А. Адама; Крцко Орашчић П. И. Чајковског; Ромео и Јулија С. Прокофјев; Грк Зорба М. Теодоракиса; Катарина Измаилова Рудолфа Бручија; Дон Кихот Лудвиг Минкуса; Дама с камелијама (обнова, 2018) Ђузепе Вердија и Враголанка Луј Јозеф Фердинанд Херолда.
Балет-мајстор
[уреди | уреди извор]У балету: Лабудово језеро П. И. Чајковског.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- 1999. Специјално признање за кореографију Без наслова на Трећем фестивалу кореографских минијатура у Београду
- Годишња награда Српског народног позоришта:
- 2000. године за улогу Ника у балету Грк Зорба Микиса Теодоракиса
- 2003. године за улогу Морица у балету Макс и Мориц Ђоакина Росинија
- 2005. године за улогу Квазимода у балету Есмералда Чезара Пуњија
- 2010. године Златна медаља „Јован Ђорђевић”, највише признање Српског народног позоришта.[3]
Извори и литература
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Umetnost igre Milana Lazića. Teglaši-Velimirović, Gabriela., Maksimović, Zoran. Novi Sad: Udruženje baletskih umetnika Vojvodine. 2013. ISBN 9788685123849. OCLC 888078391.
- ^ Савић, Свенка (2004). 55 година Балетске школе у Новом Саду. Нови Сад: Футура публикације. стр. 245.
- ^ „МИЛАН ЛАЗИЋ | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Приступљено 2019-07-14.