Пређи на садржај

Милан Милановић (фудбалер, 1963)

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Милановић
Лични подаци
Датум рођења (1963-01-10)10. јануар 1963. (61 год.)
Место рођења Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Позиција средина терена
Јуниорска каријера
Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1984.
1984—1986.
1988—1989.
1989—1990.
1990—1991.
1991—1992.
1992—1993.
1993—1994.
1997—1998.		 Чукарички
Земун
Аугзбург
Спартак Суботица
Штал
Гитерсло
Захсен Лајпциг
Гера
Вагур
60
3
6
5
9
17
15
23
(7)
(0)
(0)
(0)
(0)
(2)
(2)
(2)
Укупно 138 (13)
Тренерска каријера
1997—1998.
2000.
2002—2003.
2003—2004.
2005.
2006.
2008.
2009.
2011—2012.
2012.
2012—2013.
2013.
2013—2014.
2014.
2014—2016.
2016—2018.
2018—2019.
2019—2020.
2020—2021.
2021.
2021—2022.
2022.
2023.
2023.
2024.		 Вагур (играч и тренер)
Земун
Рад (помоћник)
Рад
Тверојри
Јединство Уб
ОФК Београд (помоћник)
Лакташи
Шериф Тираспољ (помоћник)
Шериф Тираспољ
Хајдук Кула
Нови Пазар
ОФК Београд
Раднички Ниш
Рад
Земун
Радник Сурдулица
Иртиш Павлодар
Рад
Нови Пазар
Алашкерт
Тобол
Спартак Суботица
Радник Сурдулица
Мезекевешд ШЕ

Милан Милановић (Београд, 10. јануар 1963) јесте српски фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Прошао је млађе категорије Партизана. Сениорску каријеру је почео у Земуну, који је тада играо у Другој лиги Југославије. Касније је више година провео у Немачкој у којој је играо за пет различитих нижелигаша. Отишао је 1997. године на Фарска Острва како би био истовремено и играч и тренер у Вагуру у коме је провео две сезоне.[1][2]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Пошто се вратио у домовину, Милановић је тренерску каријеру почео као тренер Земуна, који се у то време такмичио у Првој лиги СР Југославије.[3][4] Потом је био први помоћник Бошку Ђуровском у Раду[5] док га није наследио на месту главног тренера у мају 2003. године.[6] И након што је клуб испао у другу лигу, Милановић је наставио да води исти до јануара 2004. године.[7]

У јуну 2009. године, саопштено је да је Милановић постао нови тренер Лакташа, клуба који игра у Премијер лиги Босне и Херцеговине.[8] Међутим, клуб је напустио пре завршетка године.[9] Касније је отишао у Молдавију и био је помоћни тренер Виталију Рашкевичу у Шерифу из Тираспоља. У мају 2012. године, Милановић је заменио Рашкевича на месту главног тренера тог клуба.

У јулу 2014. године, Милановић се вратио у Србију и по други пут је преузео вођство над Радом.[10] Смењен је две године касније.[11] У августу 2016. године, опет је постао шеф стручног штаба Земуна,[12] који тада наступа у другом рангу такмичење. Под Милановићевим вођством, Земун је ушао у Суперлигу после десет сезона. Одлучио је да напусти клуб августа 2018.[13]

У јуну 2019. године, Милановић је проглашен за новог тренера Иртиша из Павлодара, који се такмичи у Премијер лиги Казахстана.[14]

Дана 26. септембра 2021. године, Милановић је постао нови тренер Алашкерта.[15] Клуб је напустио пошто му је истекао уговор током „зимске паузе”.[16]

Дана 20. маја 2022. године, казахстански Тобол је објавио да је Милановић нови шеф стручног штаба тог клуба.[17]

Крајем марта 2023. године постављен је за шефа стручног штаба ФК Спартак Суботица.[18] Са те функције је отишао у јуну исте године.[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Milan Milanovic”. faroesoccer.com. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ „Milan Milanovic”. faroesoccer.com. Приступљено 4. 2. 2020. 
  3. ^ „Zemun piše istoriju”. glas-javnosti.rs. 18. 4. 2000. Архивирано из оригинала 14. 07. 2022. г. Приступљено 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Treneri s lastama”. glas-javnosti.rs. 2. 12. 2000. Архивирано из оригинала 02. 10. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2020. 
  5. ^ „Rad turn to Djurovski”. uefa.com. 7. 11. 2002. Приступљено 4. 2. 2020. 
  6. ^ „Zar je važno ko je kriv!”. glas-javnosti.rs. 13. 5. 2003. Архивирано из оригинала 05. 05. 2022. г. Приступљено 4. 2. 2020. 
  7. ^ „Zdravko Zemunović novi trener Rada”. b92.net. 29. 1. 2004. Приступљено 4. 2. 2020. 
  8. ^ „Predstavljen novi šef stručnog štaba FK Laktaši”. glassrpske.com. 17. 6. 2009. Приступљено 4. 2. 2020. 
  9. ^ „Široki Brijeg looking over their shoulders”. uefa.com. 14. 12. 2009. Приступљено 4. 2. 2020. 
  10. ^ „Milanović vodi Rad”. novosti.rs. 1. 7. 2014. Приступљено 4. 2. 2020. 
  11. ^ „Smena u Radu pred meč sa Zvezdom”. sportskacentrala.com. 5. 4. 2016. Архивирано из оригинала 18. 09. 2021. г. Приступљено 4. 2. 2020. 
  12. ^ „OFK i Zemun već promenili trenere”. mondo.rs. 30. 8. 2016. Приступљено 4. 2. 2020. 
  13. ^ „Zemun bez trenera”. mondo.rs. 7. 8. 2018. Приступљено 4. 2. 2020. 
  14. ^ „Сербский специалист возглавил "Иртыш"” (на језику: руски). prosports.kz. 6. 6. 2019. Приступљено 4. 2. 2020. 
  15. ^ „ՊԱՇՏՈՆԱԿԱՆ ՀԱՅՏԱՐԱՐՈՒԹՅՈՒՆ”. facebook.com/FCAlashkert/ (на језику: Armenian). FC Alashkert Facebook. 26. 9. 2021. Приступљено 1. 11. 2021. 
  16. ^ „ԱՇՏՈՆԱԿԱՆ ՀԱՅՏԱՐԱՐՈՒԹՅՈՒՆ”. facebook.com/FCAlashkert/ (на језику: Armenian). FC Alashkert Facebook. 13. 1. 2022. Приступљено 14. 1. 2022. 
  17. ^ „Милан Миланович – главный тренер Тобола”. fctobol.kz (на језику: руски). FC Tobol. 20. 5. 2022. Приступљено 23. 5. 2022. 
  18. ^ „Milan Milanović novi trener FK Spartak”. suboticke.rs. 27. 3. 2023. Приступљено 2. 5. 2023. 
  19. ^ „Milan Milanović nije više trener Spartaka!”. suboticke.rs. 12. 6. 2023. Приступљено 21. 8. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Милановић_(фудбалер,_1963)&oldid=28702202”