Милан Милићевић (каменорезац)

Милан Милићевић
Лични подаци
Датум рођења	1884.
Место рођења	Лис, Краљевина Србија
Датум смрти	1916.(1916-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (31/32 год.)
Место смрти	Хамел, Аустроугарска
Уметнички рад
Поље	Клесарство
Правац	Каменорезаштво западне Србије

Милан Милићевић (1884-1916) из села Лис био је драгачевски каменорез, активан почетком 20. века. Споменике је израђивао широм доњег Драгачева и селима у околини Чачка, поједине заједно са земљаком Драгутином Кириџићем.

Гуча, Гротница

Кратко је живео. Учествовао у Балканским и Првом светском рату. Заробљен је 1915, а преминуо у аустроугарском логору 1916. године, о чему сведочи крајпуташ у Лису:

Еј путниче стани овде!

дужнос[т] зове

те прочитај речи ове,

име моје доста је познато,

дични Србин

МИЛАН МИЛИЋЕВИЋ

каменорезац

и одборник овог, с[ела] Лиса.

А бивши војник 4 чете I бата[љона]

10 пука I позива

кои је учествовао у рату,

Турском, Бугарском 1912-1913. г.

и Аустријском,

у 1915. г. заробљен је.

У 32. год[ини] своје старости,

умро је у Хамелу,

10. јануара 1916. год.

и реците

Бог да му душу прости.

Овај тужни спомен подигоше му

стара мајка Риста, супруга Милојка

и синовац Десимир.

Дело

Споменике је израђивао од меког пуховског пешчара у који је мајсторски урезивао ликове покојника, правилна слова, крстове, кандила, чираке са свећама, симболичне представе голубова који зобљу грожђе и разноврсне употребне предмете који ближе одређују пол, узраст и занимање умрлог.

Епитафи

Епитафи садрже основне биографске податке. Често су поетски узвишени.

Споменик девојци Крстини Ђорђевић (†1905) (Гуча – Гротница)

Овај Свету мој жалосни цвету,

рано цветаг, па рано увенуг :

као ружа од јаркога сунца

Овде почива раба Божија

КРСТИНА

девојка

кћер Милије П. Ђорђевића

из Гуче

која часно поживи 19 г.

Умрла је 8. децембра: 1905 г.

Овај спомен сподигоше јој

отац Милија, мајка Миленија

браћа Видосав и Милосав и остали

Писа Милан Ђ. Милићевић

из Лиса

Гробље Рајковача у Ртарима

Споменик пинтеру Дмитру Обрадовићу (†1912) (Ртари – Рајковача)

У овом мрачном гробу

А вечном дому

тихо почива тјело

ДМИТРА Обрадовића

поштованог грађанина

и домаћина из овога села Ртара

који је поживијо 82 године

А престави се у вечност

10 марта 1912. г.

Поштовани отац

нека тије алал овај дар

који ти прилажем

нека ти је лака земља

коју ти прах костију покрива.

Бог да ти душу опрости.

Спомен подиже син Сретен

Написаше Милан Милићевић

и Драгутин Кириџић

обадва из Лисе

Литература

• Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
• Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
• Маринковић, Радован М.; Николић, Драган (2019). Летопис Пухова и Лиса : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-44-1.