Милан Мицић

Др

Милан Мицић
Др; Милан Мицић
	Милан Мицић у холу Матице српске, децембар 2023.
Датум рођења	30. април 1961. (63 год.)
Место рођења	Зрењанин, Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Образовање	доктор историјских наука
Универзитет	Филозофски факултет Универзитета у Београду
Занимање	историчар, књижевник, политичар
Значајни радови	Ab ovo; Дуго путовање у Табану: северна прича
Награде	Награда „Теодор Павловић”; Награда „Карољ Сирмаи”; Награда „Душан Васиљев”

Милан Мицић (Зрењанин, 30. април 1961) српски је историчар, књижевник и политичар.

Биографија

Одрастао је у селу Војвода Степa у Банату, где је завршио основну школу. Средњу школу културолошки смер завршио је у Српској Црњи. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду где је и докторирао код др Мире Радојевић са темом „Развитак нових насеља у Банату (1920–1941)” о међуратној колонизацији Баната. Радио је као професор историје (1986–2001) и директор основне школе у селу Војвода Степа (2001–2009). У периоду 2000–2004. и 2004–2008. био је посланик у Скупштини Војводине, а од 2009. године ради као помоћник за културно наслеђе и јавне збирке у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Покрајинске владе.^[1]

Аутор је четрдесет књига из историографије, историјске есејистике, документарне прозе, кратке прозе и поезије. Историографске теме су му српски добровољачки покрет у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку, Срби у Мађарској у 20. веку, историја Баната и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века.

Председник је Савеза удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912–1918. Обавља функцију генералног секретара Матице српске.^[2] Члан ДКВ, УКС и ДНК.

Превођен је на немачки, румунски и мађарски језик.

Ожењен је и живи у Новом Саду.

Награде

Награда „Стеван Сремац”, за причу „Млетачка маска”, Ниш, 1999.
Награда „Андрићева стаза”, за књигу Месец од венецијанског сапуна и друге приче, 2014.
Награда „Милован Видаковић”, за причу „Сеоба и елегија Мите Руса”, Будимпешта, 2014.^[3]
Награда „Андра Гавриловић”, за приповетку „Блуз америчких писама”, 2014.^[4]
Награда „Браћа Мицић”, за књигу Списак сеновитих имена, 2017.^[5]
Специјална повеља „Владимир Ћоровић”, за историографију, СПКД „Просвјета”, Гацко, 2018.^[6]
Награда „Теодор Павловић”, за књигу Ab ovo, 2018.^[7]
Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу Ab ovo, 2019.^[8]
Награда „Ленкин прстен”, за песму „Селимо пољупце од капи до капи”, 2020.^[9]
Награда „Душан Васиљев”, за књигу Чудо у Банату, 2024.^[10]

Дела

Поезија

Сан нема месеца (1990)
Горка радост (1996)
Молитве барци која одлази (1999)
На усни мог ђеда цигара завијена (2004)
Наш мозак је кријумчарена роба (2006)
Ми смо, мила, зенитистички свет (2008)
Ракија и ране (2010)
Зове се Брана (2017)
Чекају да дођу по њих (2023)
Брана (2023)

Проза

Месец од венецијанског сапуна и друге приче (2013)
Код живахног огледала и друге приче (2014)
Списак сеновитих имена и друге приче (2016)
Ab ovo (2018)
Дан који је стао да се одмори (2019)
Дуго путовање у Табану: северна прича (2020)
Чудо у Банату (2023)

Историографија

Војвода Степа – прве деценије трајања (1997)
Српски добровољци у насељу Војвода Бојовић (2000)
Кругови времена банатских Срба: четрдесет и девет есеја о Србима у Банату (2002)
Мала прича о степчанској школи: 1927–2002 (2002)
Одисеја батањских Срба (2003)
Српски добровољци у Банатском Душановцу (2003)
Из албума ратова: животописи, судбине, памћења (2004)
Искушење живети у колонији (2008)
Бећарац и сеферини: есејистичка студија из историје банатских Срба (2008)
Банатско дуго орање: есејистичка студија из историје банатских Срба (2012)
Развитак нових насеља у Банату (1920–1941) (2013)
Школство у новим насељима Баната: 1920–1941 (2013)
Особито је Александрово сазидано (2013)
Српско добровољачко питање у Великом рату (1914–1918) (2014)
Колонија у Банатском Новом Селу: 1921–1941 (2014)
Трагање за егзистенцијом: прилози историји колонизације Банатског Карађорђева: 1920–1941 (2015)
Колонисти са Вида пусте: прилози за историју насељавања Банатског Вишњићева: 1920–1941 (2016)
Банатска мала пруга (у коауторству) (2016)
Насељавање Петровчана у Чиб–Челаревo: 1946–1947 (2016)
Невидљива сеоба (улога Срба из Румуније у колонизацији југословенског Баната 1920–1941) (2016)
Незапамћена битка: српски добровољци у Русији: 1914–1918 (2016)
Српски добровољци: 1914–1918: животи, сећања. Књ. 1, Русија (2016)
Сириг – корени, настанак (у коауторству) (2017)
Ђура Јакшић – једна епоха (2017)
Американци: српски добровољци из САД: 1914–1918 (2018)
Ка Добруџи и од ње: српски добровољци на добруџанском фронту 1916. Године (2018)
Банат – новембар 1918. године: великобечкеречки лист „Торонтал” – догађаји, виђења, ставови (у коауторству) (2019)
Врањевачко Ново Село: првих 100 година (у коауторству) (2020)
Историјске миграције у Општини Житиште (2020)
Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање: 1914–1918 (2020)
Ловра: (1914–1924): од рата до оптације (2020)
Незапамћена битка: српски добровољци у Русији: 1914–1918 (2020)
Кућа и хлеб: колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941) (2021)
Колонистичка насеља (1920–1941). Kњ. 1, Банат, Бачка, Срем (2021)
Колонија Банатски Душановац: 1921–1941 (2021)
Колонија Војвода Бојовић (1921–1941) (2021)
Срби у Банату (1411–1594): два есејистичка погледа (у коауторству) (2022)
Петровчани српски добровољци и њихово насељавање у Војводину: (1914–1941) (у коауторству) (2022)
Колонизација Српске Црње (1945–1948) (2022)
Колонистичка насеља у околини Мариолане: (1921-1941). Књ. 1, Долазак (2022)
Српски Итебеј: 1918–1941: прилози за историју (2023)

Извори

^ „Др МИЛАН МИЦИЋ”. Матица српска (на језику: српски). 29. 10. 2020. Приступљено 12. 10. 2023.
^ „Часништво (председништво)”. Матица српска (на језику: српски). 11. 10. 2023. Приступљено 12. 10. 2023.
^ „Победила прича "Сеоба и елегија Мите Руса"”. www.rts.rs. Приступљено 12. 10. 2023.
^ „2014”. Андра Гавриловић (на језику: српски). 3. 12. 2015. Приступљено 12. 10. 2023.
^ „Књижевна награда “Браћа Мицић“ додијељена Милану Мицићу”. Савез Срба из региона (на језику: српски). 15. 11. 2017. Приступљено 12. 10. 2023.
^ „Повеља „Владимир Ћоровић“ додјељује се Милану Мицићу”. Слободна Херцеговина (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2023.
^ „Награде „Теодор Павловић” др Милану Мицићу и Милораду Грујићу”. www.rts.rs. Приступљено 12. 10. 2023.
^ Janjanin, Nemanja (13. 12. 2019). „Milan Micić dobitnik ovogodišnje književne nagrade "Karolj Sirmai"”. Naše Mesto (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2023.
^ „МИЛАНУ МИЦИЋУ НАГРАДА „ЛЕНКИН ПРСТЕН“”. ВОЈВОЂАНСКE (на језику: српски). 18. 11. 2020. Приступљено 12. 10. 2023.
^ „Милану Мицићу за "Чудо у Банату" награда "Душан Васиљев"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 10. 4. 2024.

Спољашње везе

[1] „Др МИЛАН МИЦИЋ”. Матица српска (на језику: српски). 29. 10. 2020. Приступљено 12. 10. 2023.

[2] „Часништво (председништво)”. Матица српска (на језику: српски). 11. 10. 2023. Приступљено 12. 10. 2023.

[3] „Победила прича "Сеоба и елегија Мите Руса"”. www.rts.rs. Приступљено 12. 10. 2023.

[4] „2014”. Андра Гавриловић (на језику: српски). 3. 12. 2015. Приступљено 12. 10. 2023.

[5] „Књижевна награда “Браћа Мицић“ додијељена Милану Мицићу”. Савез Срба из региона (на језику: српски). 15. 11. 2017. Приступљено 12. 10. 2023.

[6] „Повеља „Владимир Ћоровић“ додјељује се Милану Мицићу”. Слободна Херцеговина (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2023.

[7] „Награде „Теодор Павловић” др Милану Мицићу и Милораду Грујићу”. www.rts.rs. Приступљено 12. 10. 2023.

[8] Janjanin, Nemanja (13. 12. 2019). „Milan Micić dobitnik ovogodišnje književne nagrade "Karolj Sirmai"”. Naše Mesto (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2023.

[9] „МИЛАНУ МИЦИЋУ НАГРАДА „ЛЕНКИН ПРСТЕН“”. ВОЈВОЂАНСКE (на језику: српски). 18. 11. 2020. Приступљено 12. 10. 2023.

[10] „Милану Мицићу за "Чудо у Банату" награда "Душан Васиљев"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 10. 4. 2024.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]