Милан Распоповић
| Милан Распоповић | |
|---|---|
 Милан Распоповић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. јул 1936. |
| Место рођења | Мартинићи, Даниловград, Краљевина Југославија |
| Образовање | Математичка гимназија |
| Научни рад | |
| Поље | Математика, Физика |
Милан Распоповић (Мартинићи код Даниловграда, 6. јул 1936) српски је физичар и наставник. Био је наставник физике и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду.
Биографија
[уреди | уреди извор]Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Распоповић је рођен 6. јула 1936. године у селу Мартинићи код Даниловграда. Гиманзију је завршио у Титограду (данашњој Подгорици) 1955. године. Исте године уписао је Природно-математички факултет у Београду. Дипломирао је на Одсеку за физику 1959. године, међу најуспешнијим из своје генерације.
После завршених студија физике запошљава се у Институту за нуклеарне науке у Винчи. Након две године прелази у XIV гимназију где предаје физику до 1966. године.
Математичка Гимназија
[уреди | уреди извор]Професор Распоповић је скоро цео радни век (38 година) узидао у Математичку гимназију у Београду. Био је један од чланова Матичне комисије за израду Пројекта за оснивање ове Школе. Пројектом је руководио проф. др Војин Дајовић, академик. После доста напора, Гимназија је почела са радом 1966. године, где је до 1970. године изводио наставу физике и електронике. За директора Математичке гимназије изабран је 1970. године и на тој дужности остаје 31 годину, све до одласка у пензију 2001. године. Позицију директора школе је држао дуго година захваљујући свом чланству у СКЈ а затим чланству у Милошевићевој СПС.
Од оснивања школе, 1966, школу је завршило неколико хиљада надарених ђака, данас уважених професора на чувеним иностраним и домаћим универзитетима, водећих истраживача у цењеним научним институтима и успешних људи у земљи и свету. Са готово 400 освојених награда на међународним такмичењима, београдска Математичка гимназија нема премца у свету.
Књиге и научно-истраживачки рад
[уреди | уреди извор]Упоредо са радом у Математичкој гимназији, професор Распоповић уложио је велику енергију и знање у писање уџбеника. Аутор је или коаутор око 80 књига и уџбеника са тиражом преко 10 милиона примерака.
Научно-истраживачки рад професора Распоповића започиње у области нуклеарне физике и физике елементарних честица. 70-их година прошлог века Распоповић прелази на изучавање односа конкретних наука (физике) и филозофије, методологије науке и методике наставе. Докторирао је 1977. године на Електротехничком факултету у Београду са темом "Утицај учења и схватања Лудвига Болцман на физику и филозофију". У својству спољашњег сарадника држао је наставу методике физике, историје физике и филозофије природних наука (физике): у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду (1981-1990), на Универзитету у Титограду (1980-1990) и Филозофском факултету (сада Природно-математички) у Нишу (1982-2000).
Основна његова научно-филозовска истраживања се синтетизују у научним монографијама:
- Физика и дијалектика, Београд 1974.
- Лудвиг Болцман у физици и филозофији, Београд, 1978.
- Детерминизам у науци и филозофији, Београд, 1985.
- Друштво, наука и техника, Београд, 1987.
Фебруара 2015. године добио је Сретењски орден трећег степена за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној и педагошкој делатности.[1][2][3][4]
Објавио је књигу „Стазама науке” као неку врсту споменара бивших значајних ученика Математичке гимназије.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Милан Распоповић одликован Сретењским орденом”. mg.edu.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 31. 07. 2018. г. Приступљено 2018-07-31.
- ^ „Odlikovani 2012-16”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2018-07-31.
- ^ „Nikolić uručio odlikovanja”. Radio Televizija Srbije, Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2015-05-15. Приступљено 2018-07-31.
- ^ „Predsednik Nikolić odlikovao Batu Živojinovića, Milenu Dravić, Boru Todorovića, Noama Čomskog...”. www.telegraf.rs (на језику: српски). 2015-05-10. Приступљено 2018-07-31.
- ^ Борисављевић, Бранка (16. 1. 2022). „У СПОМЕНАРУ ПРОФЕСОРА 100 ДОКТОРА НАУКА: Чувени директор Математичке гимназије Милан О. Распоповић о књизи коју је посветио ђацима”. Вечерње новости. Приступљено 18. 1. 2022.
