Миленко Јеремић
 |
Миленко Јеремић | |
|---|---|
| Датум рођења | 29. април 1938. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Занимање | сценограф |
Миленко Јеремић (Београд, 29. април 1938) српски и југословенски је сценограф.
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршио је Академију примењених уметности – одсек ентеријер. Сасвим случајно је завршио на филму на наговор друга и кума Велимира Бате Живојиновића који га је убацио као асистента сценографије на филму Душана Макавејева Човек није тица. Тад му није било на уму да се бави филмом па је након завршетка служења војног рока отишао у Немачку где се бавио адаптацијом локала и унутрашњом архитектуром у наредне четири године.
Вратио се почетком седамдесетих година у Југославију јер иако је тамо имао пуно пријатеља и по сопственом признању заљубио се у филмску уметност. Први самостални сценографски радови су били на филму Моја луда глава и популарном партизанском спектаклу Валтер брани Сарајево.
Урадио је сценографију за око 100 филмова, неколико серија, позоришних представа.
Сарађивао је са знаменитим филмским ауторима: Хајрудин Крвавац, Бранимир Тори Јанковић, Предраг Голубовић, Лордан Зафрановић, Ватрослав Мимица, Горан Марковић, Горан Паскаљевић и други. Његова сценографија је оживила најпознатије филмске наслове: Валтер брани Сарајево, Црвени удар, Маратонци трче почасни круг, Чудо невиђено, Последњи круг у Монци итд.
Добитник је многобројних награда за своје стваралачко дело. Члан је Удружења филмских уметника Србије.
Живи и ради у Београду.
Сценографија
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |