Миленко Турудић
Миленко Турудић | |
|---|---|
 Миленко Турудић | |
| Датум рођења | 1866. |
| Место рођења | Мокра Гора, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1915. |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Миленко Турудић (Мокра Гора, Ужице, 1866 — Београд, 1915) био је грађевински инжењер и универзитетски професор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу завршио је у Биосци (1878), а Гимназију учио у Ужицу и Београду, где је положио матуру (1887). Дипломирао је на Техничком факултету Велике школе у Београду (1891). По завршетку студија постављен је за предавача гимназије у Пожаревцу. Октобра 1892. уписао се на студије у Берлину, где је 1896. добио диплому грађевинског инжењера. Као инжењер радио је у Министарству грађевина до јуна 1904. Од 1898. до 1904. године био је хонорарарни професор за предмет гвоздене конструкције на Техничком факултету Велике школе. У време оснивања Београдског Универзитета (1905) постављен је за ванредног професора за Гвоздене конструкције, а исте године основао је Кабинет за гвоздене конструкције.
Познато је да је пројектовао Камени мост у Ивањици, као најдужем једнолучним каменим мостом са равним нивелетом на Балкану.[1][2]
Као ванредног професора затекао га је Први светски рат, за време кога је умро, у Београду 1915. године.
Дела
[уреди | уреди извор]У часопису Српски технички лист објавио је више стручних чланака из области грађења мостова. Његови практични стручни радови су неколико пројеката доњег строја за мостове од челика, који су пројектовани и изграђивани у иностранству, јер тадашња Србија није имала своје фабрике за челичне конструкције.
Објавио је неколико књига:
- Изналажење напрезања код пресека повољног облика код ексцентрично дејствујућих сила и конструкција екваторијалних момената лењивости графичким путем (1898)
- О гвожђу и гвозденим конструкцијама (1904)
- Статичко рачунање попречног укрућења код отворених гвоздених мостова (1905)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Споменици културе”. Ивањица-Интернет портал. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 21. 11. 2017.
- ^ „Nepokretna kulturna dobra na tlu Ivanjice”. Info liga. Приступљено 21. 11. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Марковић, Љ. Светислав (2016). Моравичка премошћавања. Ивањица: Удружење грађана КудеС. ISBN 978-86-914431-6-0.
- Биографски лексикон Златиборског округа, Београд, 2006
- Светислав Љ. Марковић: Моравичка премошћавања, Ивањица, 2016.
