Миле Мећава
миле мећава | |
---|---|
Лични подаци | |
Место рођења | Влашковци, код Козарска Дубица, Аустроугарска |
Датум смрти | мај 1942. (27 год.) |
Место смрти | Клековци, код Козарске Дубице, НД Хрватска |
Професија | земљорадник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1941. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 24. јула 1953. |
Миле Мећава (Влашковци, код Козарска Дубица, 1915 — Клековци, код Козарске Дубице, мај 1942) је био земљорадник, учесник Народноослободилачке борбе и Народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Влашковцима, срез Приједор, Аустроугарска, данас у саставу Општине Козарска Дубица (Р. Српска, БиХ). Отац Остоја био је земљораник. Имао је још 10 браће и сестара. Браћа Марко, Бранко и Љубан су убијени 1942. године у логору Јасеновац. Миле се пре почетка Другог свјетског рата бавио земљорадњом.
Као члан КПЈ активан је био од 1941. У НОБ је ступио 1941. У првим борбама које су се водиле у Агинцима и Комленцу истакао се као један од најхрабријих бораца Другог козарског одреда. Својом храброшћу истиче се у борбама на Козари, Подградцима, Мраковици, Турјаку, од Градине до Јасеновца, на прузи између Бањалуке и Приједора.[1]
Јануара 1942. године ступа у Козарску пролетерску чету. Одлази у борбу против четника у централну Босну и тамо је рањен. Херојски се борио. Маја 1942. године, кад је непријатељ из Дубице и Јасеновца тенковима нападао на слободну територију Козаре, Мећава је страдао као водник Прве пролетерске чете Ударног батаљона приликом борбе у селу Клековцима. Његовом заслугом тада су заробљена два непријатељска тенка. Мећава, који је први скочио на један од тих тенкова, смртно погођен, остао је да лежи на њему.[1] Радио-станица Слободна Југославија понављала је неколико пута вест о хероизму босанског јунака Мила Мећаве, који је јуначки пао на непријатељском тенку.
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Десета моштаничка радна бригада, формирана у току лета 1943. године, носила је његово име. Бригада је била ангажована на пољопривредним радовима.[2]
За народног хероја проглашен је 24. јула 1953. године.[1] Орден је примила његова најмлађа сестра Вукосава.
У Гуњевцима, селу у Козарској Дубици, подигнут му је споменик крај којег је постављен и један стари тенк ЈНА. У Козарској Дубици једна улица у центру града носи његово име.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Др Љубо Михић, Козара и природа; човјек и историја, НИШРО "Дневник", Нови Сад, 1987, 944 стр.
- ^ 1943 | Potkozarje