Милица Црнобрња Вукадиновић
| Милица Црнобрња Вукадиновић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1975. |
| Место рођења | Београд, СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Регија | Сликарство |
Милица Црнобрња Вукадиновић (Београд, 1975) је српска сликарка.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 1975. године у Београду.[1] Дипломирала је на одсеку консервација и рестаурација штафелајне слике на Академији Српске православне цркве за уметност и консервацију 2000.[1] Дипломирала је 2003. и магистрирала 2006. на одсеку сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Чедомира Васића.[1] Одбранила је докторски уметнички пројекат 2016. године на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду.[2] Ради на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду од 2013. године у звању доцента.[2] Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 2004. године.[1] У периоду од 2006. до 2013. је имала статус самосталног уметника.[2]
Од 1999. активно излаже на самосталним и групним изложбама и уметничким фестивалима у земљи и иностранству.[3] Учествовала је на изложби видео инсталација колажа „Чипка неминијатура” у Павиљону Вељковић Центра за културну деконтаминацију 1999, изложби фото објеката „Фрагменти Чипке неминијатура” у галерији Андерграунд 2000, изложби слајд инсталација „Виртуелна ткања” са Александром Здравковићем у галерији СУЛУЈ 2003, изложби слика и пројекција видео рада From the Music Box у галерији Ремонт 2004, вишемедијској изложби „По мери душе” са Томом Вукадиновићем у Задужбини Илије М. Коларца 2005, изложби цртежа, фотографија и иконица „Сликано светлом” у галерији Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду и Центру за културу Сопот 2006. и изложби цртежа на зидовима „Из кавеза, у кавез” у галерији Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2010,[1] изложбама „Преслишавање 3” у галерији Ремонт, „У плавом” у Старој апотеци у Обреновцу и „Симулације” и Продајној галерији „Београд” 2012. и изложби зидних цртежа и мурала „Клавир у црном” у Музичкој школи „Мокрањац” 2015. године.[2]
Добитница је стипендије фондације Мадлена Јанковић Зептер 1999—2000, награде „Љубица Цуца Сокић” за интимни мали формат 2001. и 2003,[3] стипендије задужбине Студеница 2002—2003, стипендије Краљевине Норвешке 2000—2001, стипендије Републичке фондације за развој уметничког и научног подмлатка 2001—2004.[1] и дипломе за уметнички допринос цртежу на Шестом бијеналу цртежа у Панчеву 2017. године.[2] Њени радови се налазе у колекцијама у Музеју града Београда, резиденцији Швајцарске амбасаде, компанији Теленор и приватним колекцијама у Србији, Холандији и Швајцарској.[1] Објавила је књиге „Печат за једно време” Сандре Нешовић 2000, „Рат и филм I – Логистика перцепције” Пола Вирилиа 2003. и „Реч” у Часопису за књижевност и културу и „Увођење” Јелене Керкез 2005. године.[1] Конзерватор је заштитне фреске Покрајинског завода за заштиту споменика културе у манастиру Будисавци 1995, заштитне фреске Републичког завода за заштиту споменика културе Београд у манастиру Грачаница 1998. и интернационалних центара за конзервацију „Дијана” 1998—2000.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и „Arte - Milica Crnobrnja Vukadinović - Biografija”. www.arte.rs. Приступљено 2023-12-15.
- ^ а б в г д „Милица Црнобрња Вукадиновић – ФПУ”. www.fpu.bg.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-12-15.
- ^ а б „MILICA CRNOBRNJA VUKADINOVIĆ – Prodajna Galerija” (на језику: српски). Приступљено 2023-12-15.
