Мили Брајт
| Мили Брајт | |||
|---|---|---|---|
 Брајтова 2022. године | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 21. август 1993. | ||
| Место рођења | Киламарш, Уједињено Краљевство[2] | ||
| Висина | 1,78[1] | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Клупске информације | |||
Тренутни клуб | Челси | ||
| Број | 4 | ||
| Јуниорска каријера | |||
| / / |
Киламарш Динамо Шефилд Јунајтед[3] | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2009—2013 2011—2012 2015— |
Донкастер Белес →Лидс Лејдиз Челси |
/ / 60 |
/ / 4 |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2011—2012 2013—2016 2016— |
Енглеска до 19 Енглеска до 23 Енглеска |
5 13 33 |
0 0 0 |
Мили Брајт (21. август 1993) је енглеска фудбалерка која игра за енглески клуб Челси као одбрамбени играч. Такође наступа за енглеску репрезентацију.
Каријера[уреди | уреди извор]
У децембру 2014. Мили је потписала са клубом Челси уочи сезоне 2015.[4] Помоћник менаџера Челсија Пол Грин рекао је за потписивање: "Мили је сјајна и млада фудбалерка која жели да развија и побољша своју игру. Има 21. годину и већ је играла пуно и зна о чему се ради. Додаће снагу и физичку способност на тренинзима и сигуран сам да ће се показати добрим додатком овој талентованој групи. " Челси је завршио на првом месту у регуларном делу сезоне са рекордом 10–2–2 и квалификовао се за УЕФА лигу шампиона 2016–17, други пут у историји тима. Брајтова је одиграла четрнаест наступа за клуб током сезоне 2015., укупно 906 минута.[5]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Брајтова је представљала Енглеску у бројним омладинским репрезентацијама, укључујући тим до 23 година. У јуну 2016. године постигла је пенал са САД-ом током последње утакмице нордијског купа. Селектор репрезентације Марк Сампсон дао јој је да дебитује у сениорској репрезентацији Енглеске у септембру 2016., и ушла је у последњој минути у победи од Белгије од 2: 0.[6]
У фебруару 2019. године, она се због повреде повукла из Енглеске у првенству SheBelieves Cup, а заменила ју је Џема Бонер.[7]
У мају 2019. године, Мили је изабрана за Светски куп те године. Одиграла је 2 од 3 утакмице групе, као и у 16. колу, четвртфиналу и полуфиналу. Морала је да напусти утакмицу у полуфиналном поразу од 2–1 у Сједињене Државе након што је добила други жути картон.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 8. 7. 2019. Архивирано из оригинала 08. 07. 2019. г. Приступљено 7. 5. 2020.
- ^ „Women's Euro 2017: The highs and lows of being an England player's parent”. BBC Sport. 2. 8. 2017. Приступљено 7. 5. 2020.
- ^ „How I started”. web.archive.org. 15. 7. 2018. Архивирано из оригинала 15. 07. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2020.
- ^ Archer, Bruce (10. 12. 2014). „DONE DEAL: Chelsea snap up young England star”. Dailystar.co.uk. Приступљено 7. 5. 2020.
- ^ „Women's Leagues and Competitions”. womenscompetitions.thefa.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 5. 2020.
- ^ Association, The Football. „Lionesses douse Belgium's Red Flames to finish top”. www.thefa.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 5. 2020.
- ^ „Millie Bright misses out on SheBelieves Cup squad through injury”. BBC Sport (на језику: енглески). 19. 2. 2019. Приступљено 7. 5. 2020.
- ^ „England 1-2 USA: Lionesses beaten in Women's World Cup semi-final”. BBC Sport (на језику: енглески). 2. 7. 2019. Приступљено 7. 5. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Profile Chelsea F.C. вебсајт
- Profile Football Association вебсајт
- Мили Брајт на сајту УЕФА (језик: енглески)
