Милорад Бојић
Милорад Бојић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Милорад Бојић |
Датум рођења | 4. јануар 1951. |
Место рођења | Земун, ФНРЈ |
Датум смрти | 22. јануар 2016.65 год.) ( |
Место смрти | Крагујевац, Србија |
Милорад Бојић (Земуну, 4. јануар 1951 — Крагујевац, 22. јануар 2016) био је доктор техничких наука и редовни универзитетски професор на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу, истакнути научни радник, а од 2015. године и дописни члан САНУ Одељења техничких наука.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Милорад Бојић је дипломирао на Машинском факултету Универзитета у Београду, Одељење у Крагујевцу 1974. године, магистрирао на Универзитету у Сиракузи, САД 1977. године на Департману за механичко и ваздухопловно инжењерство, на тему Two Dimensional Mathematical Model of Non-Buoyant Jet in a Cross-Flow. Докторирао је на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу (тадашњем Машинском факултету Универзитета у Крагујевцу) 1984. године где је наставио академску каријеру и радио као редовни професор на катедри за Енергетику и процесну технику. На Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу био је продекан за науку 1989-1991, шеф катедре за Енергетику и процесну технику, управник Регионалног центра за Газдовање енергијом и управник Центра за Грејање, климатизацију и сунчеву енергију [2][3]. Ожењен је супругом Славицом са којом има сина Љубишу, научника у области социологије будућности[4].
Стручна биографија-звања[уреди | уреди извор]
Милорад Бојић је на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу радио у звању: асистента (1974-1984), доцента (1984-1990), ванредног професора (1990-1995) и редовног професора од 1995. до 2016. године. На Универзитету у Сиракузи био је асистент за истраживања и техничко лице (1976-1978); на Политехничком Универзитету Хонг Конга, професор-истраживач (1999-2001); гостујући професор на Универзитету у Нагоји у Јапану 1997, на Политехничком Универзитету Хонг Конга 2001. до 2003, Универзитету Реуниону Француској (Мадагаскар)од 2009. до 2011. и на Националном универзитету за примењене науке (ИНСА) у Лиону у Француској 2012. године. Милорад Бојић је био члан међународног научног одбора конференције Европске комисије Energy & Agriculture towards the Third Millennium у Атини1999.
Стручна биографија-усавршавање[уреди | уреди извор]
- Center for Integrated Research in Science and Engineering, Nagoya University, Japan. 1997
- The Hong Kong Polytechnic University, Department of Building Services Engineering, Hong Kong, China. 1999.
- University of Hong Kong, Department of Mechanical Engineering. 2006.
- Reunion University, Department of Civil Engineering, Reunion Island, France. 2010.[5]
Селективна библиографија[уреди | уреди извор]
Монографије[уреди | уреди извор]
- Termotehnika 1987. COBISS.SR 512117397
- Termodinamika 2011. COBISS.SR 184810508
- Vazdušni mlaz u poprečnoj vazdušnoj struji 1987. COBISS.SR 32150535
Чланци и други саставни делови[уреди | уреди извор]
- SA Kalogirou, M Bojic(2000)Artificial neural networks for the prediction of the energy consumption of a passive solar building. Energy 25 (5), 479-491
- M Bojic, F Yik, P Sat (2001)Influence of thermal insulation position in building envelope on the space cooling of high-rise residential buildings in Hong Kong. Energy and Buildings 33 (6), 569-581
- M Bojic, N Trifunovic, G Papadakis, S Kyritsis (1997)Numerical simulation, technical and economic evaluation of air-to-earth heat exchanger coupled to a building. Energy 22 (12), 1151-1158
- M Bojić, N Nikolić, D Nikolić, J Skerlić, I Miletić(2011)Toward a positive-net-energy residential building in Serbian conditions Applied Energy 88 (7), 2407-2419
- M Bojic, F Yik, W Leung (2002)Thermal insulation of cooled spaces in high rise residential buildings in Hong Kong Energy Conversion and Management 43 (2), 165-183
Докторска дисертација[уреди | уреди извор]
Милорад Бојић је докторирао на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу 1984. године, на тему: Експериментална истраживања турбулентног ваздушног млаза у попречној ваздушној струји при променљивој температури млаза.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „In memoriam”. Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2018.
- ^ „Centar za racionalno gazdovanje energijom”. Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Архивирано из оригинала 03. 11. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2018.
- ^ „Centar za grejanje, klimatizaciju i solarnu energiju”. Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Архивирано из оригинала 03. 11. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2018.
- ^ Ljubisa Bojic (на језику: енглески), 2023-02-01, Приступљено 2023-02-02
- ^ „CURRICULUM VITAE”. Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Приступљено 17. 10. 2018.