Пређи на садржај

Милош Павловић (фотограф)

С Википедије, слободне енциклопедије
Милош Павловић
Милош Павловић, фотографија Горана Малића, 1982.
Лични подаци
Датум рођења(1910-07-23)23. јул 1910.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти18. јун 1985.(1985-06-18) (74 год.)
Место смртиЖенева, Швајцарска

Милош Павловић (Београд, 23. јул 1910Женева, Швајцарска, 18. јун 1985) био је српски адвокат и фотограф уметник. Завршио је Правни факултет. Бавио се фотографијом од гимназијских дана, 1926. Први пут излагао 1941. Након 1968. до краја радног века професионално деловао у адвокатури (експерт за међународно патентно право) а уметнички у фотографији.

Организаторски рад

[уреди | уреди извор]

Године 1944. као Шеф фото-службе Генералштаба организовао изложбу о протеклом рату „1941-1945“. Један од оснивача Фото клуба “Београд”. Иницијатор традиционалне изложбе “Београд и Београђани”. У поратном раздобљу веома активан у организацији Народне технике и Фото-савезу Југославије, а најзаслужнији је, уз Бранибора Дебељковића и Војислава Маринковића и за покретање Прве међународне изложбе фотографске уметности у Београду, 1952.

Одлике уметничког рада

[уреди | уреди извор]
Милош Павловић, Асфалтери, 1956, једно од најчешће награђиваних дела М. Павловића: златна плакета у Београду 1956; диплома у Бордоу, Француска 1956; бронзана медаља у Букурешту, Румунија 1957; бронзана медаља у Шарлероа, Белгија 1960; сребрна плакета у Бугојну 1960; трећа награда у Сомбору 1963; трећа награда у Смедереву 1963, итд.

Као уметник фотографије, један од најистакнутијих у Србији у другој половини 20. века, деловао и изложбеној фотографији, затим у области рекламне и пропагандне фотографије и туризма. Фотографски истраживао изградњу земље, затим урбане просторе (Асфалтери; Нови Београд, Београдски сајам, 1956), пределе, портрете и актове. Доцније се одао експериментима са бојом и фото-графичким техникама. У неколико наврата писао је о различитим питањима технике и технологије фотографије.

Излагао је самостално у Београду (1954, 1956). На заједничким изложбама његова дела су излагана на 462 међународна салона, на свим континентима, што је међу српским фотографским ауторима непревазиђен рекорд. Постхумна ретроспективна изложба у Музеју примењене уметности, 1986. Његова дела су уврштена у критичке ретроспективе српске фотографије: „Фотографија код Срба, 1839-1989“, и „Београд погледима десеторице фотографа“, 2007. Захваљујући преданом уметничком раду у Фото-савезу Југославије стекао је звање Мајстор фотографије ФСЈ, а у Међународном савезу фотографске уметности звање Екселенција FIAP (EFIAP). Био је члан жирија многобројних изложби - клупских, савезних и међународних.

Добио је 153 награде, од тога 43 на међународним изложбама (Амстердам, Рио де Жанеиро, Бордо, Гент, Торино, Модена, Сао Пауло, Калкута, Вашингтон, Берлин, Сиднеј..., и др). Поред тога, добио је златну плакету „Борис Кидрич“, златну плакету Фото клуба „Београд“ за руковођење клубом (1961-1963), Повељу за животно дело Фото-савеза Југославије (са припадајућом фото-монографијом, објављеном 1985, види Лит.), и Повељу за пионирски рад у развоју југословенске кинематографије (1984).

Оцене дела

[уреди | уреди извор]

"Павловићева фотографија је по тематици врло разноврсна - он се интересовао скоро за све домене у фотографској уметности, прелазећи повремено од једног на други, али и враћајући се, према свом расположењу и датом тренутку. Успешно се огледао у снимању деце, у актовима жена, у фото-издвајању одређених делова природе, у проживљавању и давању симбола изградње кроз „човек-материјал-простор“, у снимању на тему „Београд и Београђани“, као и у његовим повременим фото-експериментима (...)."[1]. "Можемо ли рукопис Мише Павловића распознати и разликовати? Он га је вежбао током 50 година свога рада, те фотографије су оптичке странице његове животне хронологије. (...) Као сваки уметник, фотограф носи терет слободе избора и одлуке шта да ухвати и у ком тренутку. Павловић је знао да изабере свој педесетогодишњи тренутак“.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Војислав Маринковић, Уводни текст у: 'Милош Павловић' (фотомонографија), Београд, Салон фотографије, 1986
  2. ^ Ото Бихаљи Мерин, „Уметност Милоша Мише Павловића“, у: Милош Павловић (фотомонографија), Београд, Салон фотографије, 1986

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Enciklopedija Saveza likovnih umetnika primenjenih umetnosti, Ljubljana, 1963;
  • Oblikovanje u Srbiji, Beograd : ULUPUDS, 1973;
  • Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd, 1979;
  • Miloš Pavlović (fotomonografija), Beograd, Salon fotografije, 1986;
  • Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 801-802.
  • Goran Malić, „Uvek u vrhu : Miloš Pavlović “, Refoto (Beograd), br. 56 (februar 2009), pp. 36-40;
  • Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.