Милош Тица
милош тица | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1907. |
Место рођења | Преодац, код Босанског Граховаа, Аустроугарска |
Датум смрти | 15. мај 1942.34/35 год.) ( |
Место смрти | Босанско Грахово, НДХ |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1941. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | НОВ и ПО Југославије |
Херој | |
Народни херој од | 24. јун 1953. |
Милош Тица (Преодац, код Босанског Грахова, 1907 – Босанско Грахово, 15. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Родио се у селу Преодацу код Босанског Грахова 1907. године. После одслуженог војног рока дошао је у Београд и запослио се као помоћни радник у предузећу за монтажу парног грејања, а убрзо је постао квалификовани радник. Члан радничког покрета посао је 1932. године. Убрзо је у полицији регистрован као опасан противник режима. До Другог светског рата често је хапшен и прогањан. У КПЈ је примљен 1937. године.[1]
Капитулација Југославије дочекала га је у родном месту где је био на издржавању прогонства, после издржане казне од шест месеци у Главњачи. Активно се укључио у сакупљању оружја и подизању морала народа па је одређен за војног повереника за Тичево и Преодац. Када је почео устанак 27. јула изабран је за командира устаничке чете. Истакао се као храбар и сналажљив у борбама око Босанског Грахова и према Гламочу. Успешно је одолевао нападима усташа.[1]
Када су половином септембра Италијани извршили окупацију друге зоне са паролом заштите Срба од усташа дошло је до осипања неких устаничких јединица и појаве четнике, те је Милош улагао велике напоре како би одржао на окупу борце не само своје, већ и других чета. Целу јесен и зиму радио је на чврсто организованим партизанским јединицама и сузбијању четничке и италијанске пропаганде. Као резултат његовог рада формиран је батаљон „Будућност” у коме је прво био заменик, а касније и, а од априла 1942. године командант. [2]
Терен који је контролисао батаљон био је делимично и под контролом четника. Милош је 15. маја 1942. године пошао на сектор Гламоч да среди стање у 5. чети којом је командовао човек који је више био четник него партизан. Четници су организовали заседу и ухватили Тицу у селу Халапићу. Спровели су га италијанима у Босанско Грахово, а пошто ништа није признао вратили су га четницима. После мучења бацили су га у јаму.[3]
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јуна 1953. године, проглашен је за народног хероја.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Народни хероји Југославије 1982, стр. 276.
- ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 276-277.
- ^ а б Народни хероји Југославије 1982, стр. 277.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.