Милутин Мишић (официр)
| Милутин Мишић | |
|---|---|
 Милутин Мишић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. март 1957. |
| Место рођења | Завидовићи, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 1. септембар 2024. (67 год.) |
| Место смрти | Добој, Република Српска; Босна и Херцеговина |
| Место укопа | гробље Шушњари у Добоју |
| Војна каријера | |
| Служба | СФРЈ Република Српска |
| Војска | ЈНА (?—1992) ВРС (1992–?) |
| Чин | пуковник |
| Командант | Друга озренска лака пјешадијска бригада |
| Учешће у ратовима | Рат у Босни и Херцеговини |
| Одликовања |  |
Милутин Мишић (Завидовићи, 3. март 1957 – Добој, 1. септембар 2024) био је пуковник Војске Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је командант Друге озренске лаке пјешадијске бригаде.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1957. године у Завидовићима гдје је завршио основну школу, док је средњу Електротехничку школу у Зеници завршио 1975. године. Године 1976. уписао је Војну академију у Београду коју је завршио 1980. са чином потпоручника. Исте године почео је са службом у касарни "Маршал Тито" у Сарајеву као командир вода у Средњој војној школи. На почетку оружаних сукоба у Југославији 1991. године био је на Илиџи командант батаљона, а 1992. је прекомандован у Другу озренску бригаду. Као командант бригаде три пута је рањаван. Одликован је Карађорђевом звијездом трећег реда. Мишић је као српски представник био члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ, гдје је критиковао рад ове организације и указивао на манипулације са листама несталих у Сребреници. Мишић, је преминуо 1. септембра 2024. у болници у Добоју. Сахрањен је 4. септембра, на гробљу Шушњари у Добоју.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Преминуо пуковник ВРС Милутин Мишић”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 2. 9. 2024.
