Миодраг Вујачић Мирски

Миодраг Вујачић Мирски
Лични подаци
Датум рођења	(1932-09-08)8. септембар 1932.
Место рођења	Рача, Краљевина Југославија
Датум смрти	27. март 1997.(1997-03-27) (64 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија
Уметнички рад
Поље	Сликарство, Примењена уметност
Правац	Класицизам, Лирска апрстракција

Миодраг Вујачић Мирски (Рача, 8. септембар 1932. — Београд, 27. март 1997.) био је српски сликар и ликовни педагог.

Биографија

Миодраг Вујачић Мирски је дипломирао 1955. на Академији примењених уметности у Београду, где је касније предавао цртање и сликање. Осим сликарством и ликовном педагогијом бавио се и примењеном уметношћу (графичка решења за омоте и корице књига). Био је члан „Ладе". Учествовао на заједничким ликовним смотрама (од 1958), приредио 18 самосталних изложби (од 1960) и ретроспективу у Народном музеју (1995). Његова дела чувају се у Народном музеју, Музеју савремене уметности, Музеју града Београда, Ректорату Београдског универзитета и Универзитету уметности.

Ликовно стваралаштво

У првом стваралачком раздобљу (1957--1960) обрађивао је пределе и мртве природе, поштујући дух класичног сликарства и наговештавајући склоност ка редуковању. Циклусом Мир иверја (1961--1964) приближио се лирској апстракцији и већ тада наговестио елементе нове фигурације. Овом смеру светског сликарства дао је посебан допринос својим Парафразама (1968--1993), сликама инспирисаним делима старих мајстора. Њима је антиципирао цитате, главни ток уметности 80-их. Аутор је и циклуса Адела (1982--1988), састављеног од 40 портрета и два полиптиха, Ходочашћа (1988--1994), апстрактних слика у чије је бојено ткиво уносио и несликарске материјале са значајних историјских места (Студеница, Газиместан, Марићевића јаруга, Авала, Јајинци) и Јелена (од 1990), изражајних варијација главе и лица своје супруге. Посебно место у његовом опусу од 1971. заузима акт, мотив којем се често враћао. Спајао је традицију и савременост, стварајући пиктурално богате апстрактне и фигуративне композиције асоцијативних значења.

Награде

• Златна палета и Награда Октобарског салона за ликовна решења омота књига (1967),
• Награда Ликовне јесени у Сомбору (1976),
• Награда „Политике" из Фонда Владислав Рибникар (1987),
• Годишња награда УЛУПУДС-а (1989),
• I награда на V бијеналу Милена Павловић Барили у Пожаревцу (1993),
• Октобарска награда Београда за ретроспективу у Народном музеју (1996),
• Велика плакета Универзитета уметности (1997).

Постхумна почаст

Факултет примењених уметности у Београду додељује награду ''Миодраг Вујачић Мирски'' за "портрет највиших уметничких домета студентима свих нивоа академских студија из области Примењено сликарство."

Литература

• З. Маркуш и др., Миодраг Вујачић Мирски, Београд 1995.

Види још

• Списак српских сликара

Спољашње везе

• Miodrag Vujacic Mirski - Paintings (1932 - 1997) на Јутјуб каналу Artvirtual Gallery