Миодраг Мишко Петровић
| Миодраг Мишко Петровић | |
|---|---|
 Миодраг Мишко Петровић на отварању самосталне изложбе у Нишу (2018) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1946. |
| Место рођења | Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
Миодраг Мишко Петровић (1946) српски је сликар. На својим сликама више од 40 година бави проучавањем и сликањем непоновљивог и божанског женског тела,[а] цртежа, акаварела и графика. До сада је излагао на више од 20 самосталних и преко 300 групних изложби у Србији и иностранству. Члан је УЛУС-а од 1976. године.[1]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Дипломирао је сликарство 1975. године, на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Стојана Ћелића. Студирао је трећу годину у класи проф. Љубице Сокић.
Члан је УЛУС-а од 1976. године, а од 2003. до 2007. године, био је председник УЛУС-а. Живи и ствара у Београду.
Ликовно стваралаштво
[уреди | уреди извор]У раним стваралачким годинама колористичка констелација Миодрага Мишка Петровића нагиње ка сфуматозном пастелу, потом боја видно ојачава, до крешенда, но, никад не прелазећи границу ка сировој. Колоритска бравура је увек у складу са високим мајсторством генуиног цртача, тако да је логика слике подвучена стабилном композицијом, у којој, ипак, све ври од динамичног сучељавања појединих деоница.[2]
Ликовно ствралаштво Мишка Петровића, прожето је циклусимаа различитих тематика, у којима градња мотива донекле алудира на поредак мозаичких тесера, са крајњим ефектом из подручја својеврсног оп арта у вазарелијевском духу. Међутим, Петровићевев оп арт никада није избрисао реалну представу, већ је послужио као структурна слика њене „поткожне”, унутрашње грађе, којом је недвосмислено означио сопствени медитативни поступак.[2]
Претачући у слику, свој сопстбвени жанр, Петровић, веома видно, скоро опипљиво уткива у своја ликовна дела истраживачки жар, виспрену мисао, богато искуство, смисао за хумор, животну радост и љубав. Иако сложеног ткива, свака његова слика, представљала она аутопортрет, портрет, жанр сцену, предео, мртву природу или акт, одзвања хармонијом ауторовог бића – од почетка стварања до данас.[2]
Изложбе
[уреди | уреди извор]Самостално је излагао у:[3][4]
- Новом Саду (1980, 1998),
- Београду (1981, 1991, 1998, 2006, 2012, 2012. 2014, 2016, 2018, 2020[5]),
- Лесковцу (1985),
- Земуну (2008, 2009),
- Подгорици (2000),
- Котору (2000),
- Чачку (2007),
- Опову (2007),
- Темерину (2010),
- Нишу (2018).
На колективним изложбама излагао је своја дела на преко 300 изложби у Србији и иностранству.
Признања
[уреди | уреди извор]Његови радови се налазе у колекцијама:
- Србија
- Београд — Музеј града Београда, Музеј савремене уметности у Београду, Југословенска привредна комора, Позоришта Атеље 212, Дом Војске Србије,
- Горњи Милановац — Музеја Горњег Милановца,
- Зрењанин — Галерија акварела у Зрењанину,
- Приватним колекцијама у Србији
- Иностранство
- Галерије савремене уметности Црне Горе,
- Хотели Панорама у Бечићима и Мимоза у Тивту
- Галеријама у Сакараменту, Лос Анђелесу, Њујорку, Ванкуверу, Лондонау, Паризу, Будимпешти, Хореу (главном граду острва Самотрак) Новом Зеланду и Аустралији.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Како сам Петровић описује свој ликовни опус
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Art magazin - Miodrag Miško Petrović - Slike”. www.artmagazin.info. Приступљено 2023-01-05.
- ^ а б в Весна Тодоровић, Продуховљени хедонизам У: Предговор за изложбу Миодрака Мишка Петртовића у Галерији Официрски дом у Нишу 2018. Издавач Галерија савремене ликовне уметности Нишу pp. 2-5
- ^ „Miodrag Miško Petrović - Slike”. www.artmagazin.info 10. jul 2018. Приступљено 18. 7. 2018.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Neda Kovinić i Miodrag Miško Petrović”. www.rts.rs. Приступљено 2023-01-05.
- ^ „Prodajna galerija Beograd: Miodrag Miško Petrović - Enigma”. Dan u Beogradu (на језику: српски). 2020-07-21. Приступљено 2023-01-05.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Миодраг Мишко Петровић, слике”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2018. г. — Арт галерија
