Миомир Петровић (фудбалер)
| Миомир Петровић | |||
|---|---|---|---|
 Петровић у дресу Партизана | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1. децембар 1922. | ||
| Место рођења | Јабуковац, Краљевина СХС | ||
| Датум смрти | 22. новембар 2002. (79 год.) | ||
| Место смрти | Вршац, СР Југославија | ||
| Позиција | одбрамбени играч | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1939—1945 1945—1948 1948—1950 1952—1957 |
Југославија Београд Црвена звезда Партизан Будућност Титоград[1] |
42 27 |
(0) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1946—1949 |
 Југославија | 3 | (0) |
Миомир Петровић (Јабуковац, 1. децембар 1922 — Вршац, 22. новембар 2002) био је југословенски и српски фудбалер.
Биографија
[уреди | уреди извор]Фудбалску каријеру је започео пре Другог светског рата у млађим категоријама београдске Југославије и у својој генерацији словио је за једног од најталентованијих и најперспективнијих фудбалера.
Због надолазећег рата није био у могућности да у потпуности искористи свој несумњиви фудбалски таленат. Фудбалска дешавања у окупираном Београду углавном су се сводила на одиграном пријатељском мечу између предратних ривала БСК-а и Југославије. Петровић је био стандардни учесник дуела, играјући у одбрани црвених најпре са двојицом будућих тренера Црвене звезде — Љубишом Броћићем и Милованом Ћирићем, а касније и са двојицом легендарних халфова — Предрагом Ђајићем и Миливојем Ђурђевићем. Међутим, тако јака одбрамбена линија није била довољна „црвенима“ да се одупру налетима „плавих“, а у чијем нападу су играли тројица послератних асова — Рајко Митић, Коста Томашевић и Ђура Хорватиновић, али и предратни великани Војин Шкоба Божовић и Милорад Николић Попац.[2]
После рата Петровић је био један од оснивача и најбољих фудбалера београдске Црвене звезде. Дрес црвено-белих носио је три сезоне, између 1945. и 1948. године, учествовао је у Првенству Београда и Србије током 1945. и 1946. године, те у прва два државна првенства Југославије.[3] Са Бранком Станковићем најбољи је бековски тандем југословенског поратног фудбала.[2] У две сезоне Петровић је био стандардни првотимац црвено-белих, забележио је највише лигашких наступа - 42, једину првенствену утакмицу није одиграо против скопске Победе, претечи данашњем Вардару.
Петровић је од 1948. био члан београдског Партизана,[4][5] са којим је освојио првенство Југославије 1949. године. Поред тога што је играо за оба вечита ривала, наступио је у првом дербију који је одигран 1947. године.
За најбољу селекцију Југославије, Петровић је одиграо само три утакмице, иако је по играчком квалитету заслужио неупоредиво више. У дресу са државним грбом је дебитовао 13. октобра 1946. године, победа над Бугарима 2:1, у утакмици за Балкански куп, опростио се 21. августа 1949. године у победи над тада слабашним Израелом од 6:0.[2]
Успеси
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Abecedarnik, Miomir Petrović”. фејсбук. 22. 10. 2019. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ а б в „Reprezentativci: Miomir Petrović”. reprezentacija.rs. 22. 10. 2019. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ „Zvezdi priznata titula iz 1946.”. crvenazvezdafk.com. 14. 5. 2019. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ „Foto arhiva - Miomir Petrović – Crno-bela Nostalgija”. crnobelanostalgija.com. 10. 1. 2013. Приступљено 22. 10. 2019.
- ^ Миомир Петровић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Миомир Петровић на сајту reprezentacija.rs
- Миомир Петровић на сајту partizanopedia.rs
- Миомир Петровић на сајту sport.de
