Мирко Поштић

мирко поштић
мирко поштић
	Мирко Поштић
Лични подаци
Датум рођења	22. новембар 1913.
Место рођења	Перна, код Вргинмоста, Аустроугарска
Датум смрти	20. март 1942. (28 год.)
Место смрти	Брезова Глава, код Карловца, НД Хрватска
Професија	војно лице, радник
Деловање
Учешће у ратовима	Априлски рат ; Народноослободилачка борба
Служба	Југословенска војска ; НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	6. децембра 1944.

Мирко Поштић (Перна, код Вргинмоста, 22. новембар 1913 — Брезова Глава, код Карловца, 20. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 22. новембра 1913. године у Перни код Вргинмоста, у сиромашној сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном месту. У кући је живело 16 чланова породице, његовог оца Марка и брата му Дмитра. Мирко је учествовао у бризи за породицу, превозећи дрво са Петрове горе на железничку станицу у Војнићу. Отац га је школовао у гимназији у Глини.

Након завршетка мале матуре, уписао је пешадијску подофицирску школу у Београду. После друге године школовања, постао је активни поднаредник. Касније је радио као четни наредник у 29. пешадијском пуку у Требињу, где се повезао са комунистима. Војне власти пратиле су његову активност. Када се сазнало да је планирао да се пребаци у Шпанију, био је осуђен на осамнаест месеци затвора и лишен чина. После служења казне, отпуштен је из војске, након чега се до 1940. године вратио у родно село.

У фебруару 1941. године, био је позван на војну вежбу у 89. пешадијски пук, у Сисак. У априлу је јединица кренула у смеру Поповаче, али је у Славонској Пожеги његов батаљон разоружан. Мирко је избегао заробљавање и након неког времена се вратио у своје село. После тога се с комунистима укључио у рад на припремама оружаног устанка.

Када су усташе извршили покољ Срба у Пољанама код Топуског, 29. јуна 1941, Мирко је на масовном скупу у Перни позвао становништво да се придружи устанку. Наредног дана, предводио је 500 људи, наоружаних рогуљама, секирама и старим пушкама, према усташама који су убијали сељаке, пљачкали и палили околна села. Група је одбила неколико усташких напада, али су након интервенције ацијације усташе провалиле у село и запалиле га. До тада је становништво већ избегло на Петрову гору.

Мирко се после тога налазио на челу десетине у којој су била још петорица његове браће. Десетина је нападала домобране и усташе и узимала им оружје и муницију и вршила препаде над усташама који су тада палили села подно Петрове горе.

У јануару 1942, Мирко Поштић је постао командант Првог батаљона Првог кордунашког партизанског одреда. Марта 1942. године, у великој усташко-домобранској офанзиви на Кордун, Мирков батаљон водио је борбе с непријатељем у близини Карловца. У једној од тих борби, у јуришу на усташки бункер погинуо је и Мирко Поштић, 20. марта, у селу Брезова Глава. Сведочанство о његовој погибији, као и о храбрости и херојству браће Поштића оставио је њихов ратни друг Станко Опачић Ћаница, чија се заоставштина чува у Архиву Српске академије наука и уметности.^[1]

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 6. децембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.