Пређи на садржај

Мирослав Маркићевић

С Википедије, слободне енциклопедије

Мирослав Маркићевић (18. март 1958) је српски политичар. У Народној скупштини Србије био је од 2001. до 2020. године као посланик Нове Србије.

Рани живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Маркићевић је рођен у Чачку, тада у саставу СР Србије у ФНРЈ. У приватном животу је машински техничар, а пре повратка у родни град дуго је радио у Институту за нуклеарне науке Винча у Београду.[1][2]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Маркићевић се придружио Српском покрету обнове (СПО) у Чачку 1990. године, након што је у Југославији уведена вишестраначка демократија. Као и многи у тој странци, противио се војној политици владе у ратовима у Југославији 1990-их. Када је СПО доживео раскол 1998. године, Маркићевић се придружио отцепљеној странци Нова Србија, постао председник њеног извршног одбора у Чачку и изашао као истакнути локални противник администрацији председника СР Југославије Слободана Милошевића.

За време Рата на Косову и Метохији, Маркићевић је помагао у организовању „Збора грађана“ у Чачку. Ова група је објавила саопштење за јавност у којем су изнети злочини српске полиције на Косову и Метохији. Касније је помогао организовање великог митинга против Милошевића након завршетка рата.[3][4] У јуну 2000. године обављао је функцију координатора „Савеза за промене“, који је ујединио неколико опозиционих партија да би се на предстојећим локалним изборима у Чачку кандидовале као јединствена изборна листа.[5]

Посланик у Народној скупштини

[уреди | уреди извор]

Нова Србија је учествовала на парламентарним изборима 2000. као део Демократске опозиције Србије, широког савеза који је укључивао неколико опозиционих партија. Маркићевић је заузео 108. место на коалиционој изборној листи и изабран је у делегацију Нове Србије у скупштини након што је листа освојила убедљиву већину са 176 од 250 мандата.[6] (Од 2000. до 2011. посланички мандати у Србији су се додељивали странкама или коалицијама спонзорима, а не појединачним кандидатима, а уобичајена је пракса да се мандати додељују по бројчаном редоследу. Док Маркићевић није аутоматски добио мандат на основу своје функције на листи, он је заправо изабран да обавља функцију и заузео је своје место на заседању парламента 2001)[7] Нова Србија је била део нове владе Србије до 2002, када је прешла на опозицију.

Нова Србија је наступила у савезу са Српским покретом обнове на парламентарним изборима 2003. Маркићевић је на збирној листи добио двадесет прву позицију и поново изабран за скупштинску функцију након што је листа освојила двадесет и два мандата.[8][9] Након ових избора Нова Србија се придружила новој администрацији коју је предводио Војислав Коштуница, а Маркићевић је поново био присталица администрације.

Године 2006, када се Црна Гора након референдума отцепила од Србије и Црне Горе, Маркићевић је тврдио да грађани Републике Српске треба да имају слично право да свој статус одређују путем гласања. Наводи се да је рекао: „Пре неколико дана сам чуо да је [премијер Републике Српске Милорад Додик] незванично предложио високом представнику ЕУ за спољну политику и безбедност праг од 90 одсто за независност Републике Српске. Ту долазимо до питања међународне заједнице и њене правде, ако неко може да бира своју државу са 55 одсто [праг Црне Горе], зашто одбијати друге да донесу ту одлуку са 90 одсто.[10]

За парламентарне изборе 2007. Нова Србија је наступила у савезу са Демократском странком Србије (ДСС), а комбинована листа освојила је четрдесет седам мандата. Маркићевић је добио тридесет четврту позицију на листи алијансе и поново изабран у њену скупштинску делегацију.[11][12] Он је у то време био председник Извршног одбора Нове Србије и представљао је странку у разговорима са председником Србије Борисом Тадићем о именовању новог премијера после избора.[13][14] Коштуница је на крају именован на нови мандат премијера, а Нова Србија је остала део владе. Маркићевић је на сазивању скупштине био заменик председника посланичке групе Демократска странка Србије – Нова Србија.[15]

У медијском извештају из 2007. године Маркићевић је описан као један од двојице представника Нове Србије који се сматрају најбољом позицијом да наследи лидера странке Велимира Илића, уколико би Илић поднео оставку.[16]

Нова Србија је наставила савез са Демократском странком Србије на парламентарним изборима 2008. Маркићевић је на збирној листи добио тридесету позицију, листа је освојила тачно тридесет мандата и поново је изабран у делегацију Нове Србије.[17][18] Након избора коначно је формирана нова управа под вођством ривалске Демократске странке (ДС), а Нова Србија је поново прешла у опозицију. Маркићевић је био заменик председника странке на следећој седници скупштине и био је члан скупштинског одбора за безбедност.[19][20]

Маркићевић се оштро успротивио црногорском признању независности Косова 2008. године, описујући ту одлуку као „гору него да је цео свет признао Косово“; касније се успротивио сугестији Милорада Додика да би се Косово могло поделити.[21][22] Он је такође говорио против планираног учешћа српских официра у вежбама НАТО-а у Грузији којима се противила Русија, рекавши да нема смисла да се Србија укључује у „навлачење конопца“ између НАТО-а и Русије.[23]

Изборни систем Србије реформисан је 2011. године, тако да су посланички мандати додељени по бројчаном реду кандидатима на успешним листама. Нова Србија приступила је коалицији Напредне странке Покренимо Србију за парламентарне изборе 2012. године. Маркићевић је добио педесет другу позицију на изборној листи савеза и изабран је када је листа освојила седамдесет и три мандата.[24] Након избора, Нова Србија се придружила коалиционој влади коју је предводила Напредна странка; Маркићевић се вратио на страну владе у скупштини и био партијски бич.

Он је 2008. године критиковао Хашки трибунал пресуду хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за злочине против човечности, описујући ту одлуку као доказ да је суд политички субјект који служи вољи моћних земаља.[25]

Нова Србија је наставила савез са напредном странком и на изборима 2014. и 2016. Маркићевић је сваки пут добијао високе позиције на листи и поново биран када је савез у оба наврата однела убедљиве победе.[26]

Лидер Нове Србије Велимир Илић повукао је подршку напредној странци и администрацији премијера Александра Вучића у јануару 2017. Ова одлука је изазвала раскол у Новој Србији. Тројица од пет изабраних чланова Нове Србије напустили су странку и наставили да подржавају Вучићеву администрацију, док су преостала двојица (Маркићевић и Горан Пекарски) прешли у опозицију и удружили се са другим посланицима да би створили нови савез под називом Нова Србија – Покрет за спас Србије.[тражи се извор] У октобру 2017, Пекарски је такође напустио Нову Србију да би се поново сврстао у Вучићеву администрацију, остављајући Маркићевића као јединог преосталог члана своје странке у скупштини.[27]

Маркићевић тренутно обавља функцију заменика лидера групе Нова Србија – Покрет за спас Србије. Члан је посланичке групе пријатељства Србије са Русијом.[28]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ MIROSLAV MARKIĆEVIĆ, Otvoreni Parlament, accessed 24 November 2017.
  2. ^ Ladumer von Ulrich, "Ziviler Ungehorsam," FACTS, 20 April 2000, p. 68.
  3. ^ "Thousands flock to anti-Milosevic rally in central Serbia," British Broadcasting Corporation Monitoring Newsfile, 29 June 1999 (Source: Pancevo Radio in Serbo-Croat 29 Jun 99).
  4. ^ Ladumer von Ulrich, "Ziviler Ungehorsam," FACTS, 20 April 2000, p. 68.
  5. ^ "Opposition parties in Serbian town form electoral alliance," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 19 June 2000 (Source: Beta news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 1401 gmt 19 Jun 00).
  6. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 23. децембра 2000. године и 10. јануара 2001. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (Демократска опозиција Србије – др Војислав Коштуница (Демократска странка, Демократска странка Србије, Социјалдемократија, Грађански савез Србије, Демохришћанска странка Србије, Нова Србија, Покрет за демократску Србију, Лига социјалдемократа Војводине, Реформска демократска странка Војводине, Коалиција Војводина, Савез војвођанских Мађара, Демократска алтернатива, Демократски центар, Нова демократија, Социјалдемократска унија, Санxачка демократска партија, Лига за Шумадију, Српски покрет отпора – Демократски покрет) Архивирано 2017-03-11 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 30 March 2017. Markićević is listed as a delegate at the first meeting of the 2001–04 assembly at PRVA KONSTITUTIVNA SEDNICA, 22.01.2001 Otvoreni Parlament, accessed 24 November 2017.
  7. ^ Serbia's Law on the Election of Representatives (2000) stipulated that parliamentary mandates would be awarded to electoral lists (Article 80) that crossed the electoral threshold (Article 81), that mandates would be given to candidates appearing on the relevant lists (Article 83), and that the submitters of the lists were responsible for selecting their parliamentary delegations within ten days of the final results being published (Article 84). See Law on the Election of Representatives, Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 35/2000, made available via LegislationOnline, accessed 28 February 2017.
  8. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ - НОВА СРБИЈА - ВУК ДРАШКОВИЋ - ВЕЛИМИР ИЛИЋ) Архивирано 2017-07-26 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 7 April 2017.
  9. ^ 27 January 2004 legislature, National Assembly of Serbia, accessed 24 November 2017.
  10. ^ "Parties in Serbia support call for Bosnian Serb entity independence referendum," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 31 May 2006 (Source: Dnevnik, Novi Sad, in Serbian 30 May 06).
  11. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. јануара и 8. фебрауара 2007. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (Демократска странка Србије - Нова Србија - др Војислав Коштуница) Архивирано 2018-04-30 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 26 April 2017.
  12. ^ 14 February 2007 legislature, National Assembly of Serbia, accessed 22 May 2017.
  13. ^ "Serbian president holds consultations with PM's party, Kosovo plan insisted on," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 30 January 2007 (Source: Radio B92 text website, Belgrade, in English 1332 gmt 30 Jan 07).
  14. ^ "Serbian president consults DSS-NS, G17 Plus on government formation," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 31 January 2007 (Source: Radio Belgrade in Serbian 1400 gmt 30 Jan 07).
  15. ^ "Political agreement offered to Belgrade by EU divides political scene in Serbia," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 6 February 2008 (Source: Radio Belgrade in Serbian 1400 gmt 5 Feb 08).
  16. ^ "Serbian daily accuses parties of being leader-dominated, undemocratic," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 22 September 2007 (Source: Vecernje novosti, Belgrade, in Serbian 15 Sep 07 p4).
  17. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 11. маја 2008. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (Демократска Странка Србије - Нова Србија - Војислав Коштуница) Архивирано 2018-04-30 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 26 April 2017.
  18. ^ 11 June 2008 legislature, National Assembly of Serbia, accessed 24 November 2017.
  19. ^ "Serbian opposition demands CGS dismissal for intruding into political sphere," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 26 December 2008 (Source: Radio Belgrade in Serbian 1400 gmt 24 Dec 08).
  20. ^ "Serbian authorities investigating threats against president on Facebook," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 4 May 2010.
  21. ^ Pierre Glachant, "Montenegro's Kosovo recognition infuriates Serbia," Agence France Presse, 10 October 2008.
  22. ^ "Serbian politicians, Kosovo Serb leaders reject idea of Kosovo partition," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 16 March 2010 (Source: Glas javnosti website, Belgrade, in Serbian 15 Mar 10).
  23. ^ "Opposition against Serbian involvement in NATO drills in Georgia," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 26 April 2009 (Source: Glas javnosti website, Belgrade, in Serbian 22 Apr 09).
  24. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине, 6. мај 2012. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (POKRENIMO SRBIJU - TOMISLAV NIKOLIĆ) Архивирано 2017-09-11 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 26 January 2017.
  25. ^ "Croatian generals' acquittal prompts condemnation from Serbian public - paper," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 23 November 2012 (Source: Politika website, Belgrade, in Serbian 19 Nov 12).
  26. ^ Filipovski received the thirty-fifth position in 2014 (when the alliance won 158 seats) and the thirty-first position in 2016 (when it won 131 seats). See Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 16. и 23. марта 2014. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (ALEKSANDAR VUČIĆ - BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO) Архивирано 2018-05-06 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 26 January 2017; Избори за народне посланике 2016. године » Изборне листе (АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ) Архивирано 2018-04-27 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 17 February 2017.
  27. ^ "Od Velje u SNS i POKS", Novosti, 19 October 2017, accessed 24 November 2017.
  28. ^ MIROSLAV MARKICEVIC, National Assembly of Serbia, accessed 24 November 2017.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Маркићевић&oldid=28446680”