Пређи на садржај

Мирослав Свирчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Свирчевић
Датум рођења(1970-12-23)23. децембар 1970.
Место рођењаБеоградСФРЈ
Датум смрти10. август 2014.(2014-08-10) (43 год.)

Мирослав Свирчевић (Београд, 23. децембра 197010. август[1] 2014) био је српски историчар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу завршио је у Панчеву, а на Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1994. године , као други студент у генерацији. Завршио је постдипломске студије на катедри за правноисторијске науке на Правном факултету у Београду. Свирчевић је магистрирао са тезом под називом „Односи између Дома лордова и Дома народног представништва у енглеском парламенту (1832−1911)“ марта 2000. године. Наредне године магистарска теза је објављена као засебна монографија под називом „Свитање демократије у Вестминстеру“ у издању „Задужбине Андрејевић“ у библиотеци “ACADEMIA“. Докторирао је на тему „Локална самоуправа у Србији и Бугарској 1878−1914“, 21. фебруара 2008. година на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Његова докторска дисертација је објављена под истим називом 2009. године у издању ЈП „Службени гласник“ и Балканолошког института САНУ. Био је стипендиста Министарства за науку и технологију Републике Србије, радећи на научном пројекту ,,Историја балканских народа и њихових култура” у Балканолошком институту САНУ.[2]

Радио је као научни сарадник Балканолошког института САНУ.[2]

Свирчевић се бавио проучавањем развоја савременог либертаријанизма и Аустријске економске школе.[2]

По идеолошком убеђењу је био српски монархиста. Залагао се за чување суверености над целокупном државном територијом Србије, укључујући Косово и Метохију, југ Србије, Рашко-полимску област и све остале српске земље које странци из сопствених интереса могу дестабилизовати и од њих правити политичке факторе, реформу политичког и правног система, обнову војске, сузбијање корупције, оживљавање привреде и изградњу новог културног обрасца на темељима најсветлијих културних достигнућа из времена Краљевине Србије.[3]

Сахрањен је на панчевачком гробљу.[2]

Књиге
  • Свитање демократије у Вестиминистеру, 2001.[4]
  • Локална самоуправа у Србији и Бугарској: (1878−1914), 2009.[5]
  • Локална управа и развој модерне српске државе: од кнежинске до општинске самоуправе, 2011.[6]
Одабрани радови
  • The Relationships Between the House of Lords and the House of Commons in the Financial Procedure in the Century of the Electoral Reforms 1832−1911, 2005.[7]
  • Законско уређење локалне управе у Србији за време владавине Кнеза Михаила (1860−1862), 2007.[8]
  • О историји Срба: форме ревизионистичких трендова у свету 1990-их : поводом књиге Philip J. Cohen, Serbia's Secret War. Propaganda and the Deceit of History Texas A & M University Press, 1996, 2010.[9]
  • Промене назива улица у Панчеву : 1891−2009, 2010.[10]
  • О социјалном и културном инжењерингу, 2011.[11]
  • Пропаганда против Србије за време балканских ратова и после њих 1912−1914. године, 2013.[12]
  • Милан Стојадиновић и хрватско питање у Југославији, 2018.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „In Memoriam - Miroslav Svircevic (1971-2014)”. North American Society for Serbian Studies (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-19. 
  2. ^ а б в г Парезановић, Урош (2014-08-12). „Др Мирослав Свирчевић (1970 - 2014.)”. Удружење Краљевина Србија (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  3. ^ Уредништво (2014). „IN MEMORIAM: Др Мирослав Свирчевић (1970−2014)”. Печат. 
  4. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Svitanje demokratije u Vestminsteru :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  5. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Локална самоуправа у Србији и Бугарској : (1878-1914) :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Локална управа и развој модерне српске државе : од кнежинске до општинске самоуправе :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „The Relationships Between the House of Lords and the House of Commons in the Financial Procedure in the Century of the Electoral Reforms 1832-1911 :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  8. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Законско уређење локалне управе у Србији за време владавине Кнеза Михаила (1860-1862) :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  9. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „О историји Срба: форме ревизионистичких трендова у свету 1990-их : поводом књиге Philip J. Cohen, Serbia's Secret War. Propaganda and the Deceit of History Texas A & M University Press, 1996. :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  10. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Промене назива улица у Панчеву : 1891-2009 :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  11. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „О социјалном и културном инжењерингу :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  12. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Пропаганда против Србије за време балканских ратова и после њих 1912-1914. године :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 
  13. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Милан Стојадиновић и хрватско питање у Југославији :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-19. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]