Мирослав Стојановић
Мирослав Мишко Стојановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 30. јануар 1941. |
Место рођења | Трешњево код Андријевице, Црна Гора, Краљевина Југославија |
Мирослав Стојановић (1941) српски је новинар и публициста.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Мирослав Стојановић је рођен 30. јануара 1941, у Трешњеву код Андријевице, Црна Гора.
Основну школу завршио у селу Трепча код Андријевице, вишу гимназију у Беранама (тадашњи Иванград). Дипломирао на Филолошком факултету Београдског универзитета, група за југословенску и светску књижевност.
Кратко време (од 1964. до 1966) професор књижевности у Архитектонској школи у Београду, потом, све до пензионисања (2006), новинар у дневном листу „Политика“, где је прешао пут од сарадника на Београдској хроници до заменика главног уредника и одговорног уредника „Политике“.
Стални дописник „Политике“ из Немачке био је у три мандата (Бон од 1985. до 1991, затим од 1992 до 1996. и Берлин од 2003. до 2006).[1]
Као специјални дописник „Политике“ извештавао је из више европских држава, затим Сједињених Америчких Држава и Кине као и са великих (историјских) међународних скупова (Самит ЕУ у Мастрихту, од 9. до 11. децембра, Конференција о Југославији под руководством лорда Питера Карингтона, Хаг, Брисел 1991).
Добитник је, поред осталих признања, велике „Политикине“ награде за извештавање из Немачке и две награде за животно дело: Удружења новинара Србије[2] и Савеза новинара Југославије.
Као спољнополитички коментатор гостује на више српских телевизијских станица (РТС, РТВ, Прва, О2, Хепи, Пинк). Такође је и стални спољнополитички сарадник недељника „Печат“ од његовог оснивања.
Члан је Удружења новинара Србије и Управног одбора српско – индонежанског друштва „Нусантара“[3].
Библиографија
[уреди | уреди извор]Публицистика:
- „РУШЕЊЕ ЈЕДНОГ СВЕТА“ (о паду Берлинског зида) [4]
- „ЕВРОПА ЗА ПОЧЕТНИКЕ“ (о Европској унији, њеној организацији и функционисању)[5]
- „ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ РЕЛАЦИЈЕ“ (Уџбенички приручник за студенте Европског универзитета. Коаутор, са ректором проф.др Милијом Зечевићем)[6].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Стојановић М, РУШЕЊЕ ЈЕДНОГ СВЕТА, VERZALpress, str. 263, 2000.г
- ^ http://uns.org.rs/sr/o-nama/awards/Nagrade.html
- ^ http://www.nusantara.rs
- ^ https://catalog.princeton.edu/catalog/SCSB-4148185
- ^ https://www.knjigakomerc.rs/autor/miroslav-stojanovic/
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 19. 01. 2020.