Мирољуб Алексић (глумац)
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Мирољуб Алексић - Вуле Вртешкар (19. јун 1922, Врање - 16. март 1987, Ниш) био је познати српски глумац и прозни писац, родом из Врања. Као глумац прославио се у улогама Миткета и Хаџи Томе у драми "Коштана" Борисава Станковића, те улогом Ивка у ”Ивковој слави” Стевана Сремца, а у позним годинама и као аутор приповетки и романа које се чувају у Завичајном одељењу и легатима Јавне библиотеке Бора Станковић у Врању.
Биографија
[уреди | уреди извор]Мирољуб Алексић, познатији под надимком "Вуле Вртешкар", рођен је 19. јуна 1922. године у Врању. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. После матуре, у новоформираном Окружном народном позоришту Алексић је засновао радни однос, као глумац - аматер. По расформирању врањског позоришта, глумачку каријеру наставио је најпре у Зајечару, а потом у Крагујевцу, Краљеву, Лесковцу и Нишу, граду у коме је био члан глумачког ансамбла до краја радног века.[1]
Био је веома даровит глумац и један од првих послератних глумаца у врањском позоришту. Глумио је подједнако успешно у драмама и комедијама. Његове улоге у „Ивковој слави“ Стевана Сремца и „Коштани“ Борисава Станковића остаће дуго у памћењу свих који су имали прилике да овог врсног глумца гледају на српским позоришним сценама.[2] Његов монолог Ивка ушао је у стотинак најбољих у књизи „Српскохрватски позоришни језик“ из 1974. године по избору професора Факултета драмских уметности, где се ова књига и даље користи као уџбеник.[3]
Играо је у популарним филмовима и серијама: ”ТВ театар” (1964), ”Повратак отписаних” (1978), ”Двобој за јужну пругу” (1978), ”Трен” (1978), ”Врућ ветар” (1980) и ”Авантуре Боривоја Шурдиловића” (1980).[4]
Поред глуме, Алексић је у позним годинама почео да пише уметничку прозу у којој се углавном бавио ратном тематиком. Врло аутентично је осликао своју средину, кретање и властити рад и ангажман у време окупације. Најпознатија књижевна дела су му ”Вртешка” (збирка кратке прозе), али и романи ”Црвена петокрака” и ”Престо без краља коцкара”.
У збирци ”Вртешка” објавио је 17 приповедака, међу којима су ”Бегунац”, ”Вртен камен и брашнарка”, ”Врањанци славе”, ”Управник Жика и мува”, ”Папуанац”, Трифун Јежа”, ”Хаиле”, ”На мртвој стражи” и др. Роман ”Црвена петокрака”, писан са подоста аутобиографских елемената, говори о периоду ратних сукоба и револуције у Врању у време Другог светског рата. Роман ”Престо без краља коцкара” говори о животном путу страшћу коцкања оболелог младића, чије разне коцкарске згоде и незгоде Алексић дубоко психолошки осликава.
Мирољуб Алексић - Вуле Вртешкар преминуо је 16. марта 1987. године у Нишу. Одлуком Скупштине града Ниша једна од дотад неименованих улица у том граду (насеље Црвени крст) 2014. године понела је име Мирољуб Вуле Алексић.[5]
Најзначајније улоге
[уреди | уреди извор]- ТВ Театар (1964)
- Повратак отписаних (1968)
- Двобој за јужну пругу (1978)
- Трен (1978)
- Врућ ветар (1980)
- Авантуре Боривоја Шурдиловића (1980)
Најважнија дела
[уреди | уреди извор]- Вртешка (приповетке, 1978)
- Црвена петокрака (роман, 1978)
- Престо без краља коцкара (роман, 1980)
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Алексић у позоришном остварењу ”Туђе дете” у врањском театру у сезони 1946/1947. -
Алексићево име међу глумцима аматерима у врањском позоришту у сезони 1946/47. -
Као Буланов у представи Шума (А.Н. Островски) у сезони 1948/49. -
У представи ”Зона Замфирова” врањског театра 1949. године играо је Манулаћа -
Као Дудикин у драми Без кривице криви (А.Н. Oстровски) врањског театра у сезони 1953/54. -
Примерке приповедака и романа Вулета Вртешкара чува Библиотека Бора Станковић у Врању -
Хаиле је назив једне од приповедака у књизи ”Вртешка” -
Алексићева збирка приповедака Вртешка -
Једна од илустрација из књиге приповедака ”Вртешка” -
Корица романа Црвена петокрака -
Роман ”Црвена петокрака” обилује илустрацијама аутора Добрија Стојановића, сликара из Калне у општини Црна Трава -
Посвета на поклоњеном примерку романа Црвена петкорака врањској библиотеци 1979. године -
Роман ”Престо без краља коцкара” изашао је у издању Нове Југославије у Врању 1980. године -
На објављивање романа ”Престо без краља коцкара” реаговала су позната књижевна имена
Види још
[уреди | уреди извор]- Риста Т. Николић
- Завичајно одељење Библиотеке Бора Станковић у Врању
- Борисав Станковић
- Јован Хаџи-Васиљевић
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-11-17.
- ^ „MIROLJUB VULE ALEKSIĆ | NisCafe” (на језику: српски). 2021-03-25. Приступљено 2024-11-17.
- ^ starepesme (2009-12-20), IVKOVA SLAVA, 1968. Narodno pozorište Niš, 5.deo.AVI, Приступљено 2024-11-17
- ^ „Miroljub Aleksic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-17.
- ^ „Miroljuba Vuleta Aleksića, 18106 Niš (Crveni Krst)”. PlanPlus.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-11-17.