Пређи на садржај

Михаило Андрејевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаило Андрејевић
Андрејевић, први слева, са Боривојем Васиљевићем и Андром Којићем на игралишту БСК-а 1919. године
Лични подаци
Пуно име Михаило Андрејевић
Надимак Андрејка
Датум рођења (1898-07-03)3. јул 1898.
Место рођења Пожаревац, Краљевина Србија
Датум смрти 20. септембар 1989.(1989-09-20) (91 год.)
Место смрти Београд, СФР Југославија

Михаило Андрејевић (Пожаревац, 3. јул 1898 — Београд, 20. септембар 1989) био је српски лекар, фудбалер и фудбалски радник.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Као фудбалер

[уреди | уреди извор]

Почетак његове каријере био је паралелан са почецима БСК-а. Као изузетно даровит већ 1914. заиграо је за први тим. Почетком рата одлази у добровољце. Заробљен је и одведен у Бугарску. Ту је наставио да се бави фудбалом наступајући за Левски и ФК13. Побегао је из заробљеништва и 1918. је учествовао у пробоју Солунског фронта. По ослобођењу је одиграо још неколико утакмица за БСК, а затим је наступао за резерве бечког Винершпортклуба.

Као фудбалски радник

[уреди | уреди извор]

По завршетку каријере одмах је ушао у управу БСК-а. По пресељењу савеза из Загреба у Београд 1930. изабран је за секретара за спољне послове. Имао је велике заслуге за одлазак репрезентације на Светско првенство у Уругвају 1930. За председника савеза је изабран 1939. За члана Надзорног одбора Фифе изабран је 1932, а већ 1936. постао је члан Извршног комитета. Био је председник Арбитражне и Медицинске комисије Фифе. Члан Фифе је са прекидима остао до 1982. када је изабран за доживотног почасног члана. 1984. био међу седморицом заслужних фудбалских радника, првоодликованих орденом Фифе, а добио је и Златно признање МОК-а.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Михаило Андрејевић је још као фудбалер постао доктор медицине. Био је професор на београдском Медицинском факултету у периоду 1953-1969. До пред крај живота писао је у „Недељној Борби“ занимљиве и надасве корисне чланке из области медицине. До смрти је обављао функцију председника Удружења ратника Србије 1914-1918. Написао је књигу својих успомена под насловом „Дуго путовање кроз фудбал и медицину“.

Према тврђењу његовог сина, на полувремену мајсторице за пласман на Светско првенство у фудбалу 1974., Андрејевић је убризгавао чоколаду у вене југословенских фудбалера. Југославија је преко Каталинског постигла побједоносни погодак и отишла на Мондијал.[1]

Андрејевић је говорио седам светских језика. Први је довео апарат за дијализу из Лондона у Београд, као и апарат за акупунктуру.

Дана 9. августа 2022. године, стадион пожаревачког Младог радника је променио име у част Андрејевићу.[2]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jugosloveni "dopingovani" čokoladom u venu, Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ „Градском фудбалском стадиону у Пожаревцу име чувеног суграђанина Михајла Андрејевића”. novosti.rs. 11. 8. 2022. Приступљено 23. 3. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михаило_Андрејевић&oldid=28705234”