Михаило Мишо Вукотић
| Михаило Мишо Вукотић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. јул 1904. |
| Место рођења | Чево, Краљевина Црна Гора |
| Датум смрти | 24. октобар 1944. (40 год.) |
| Место смрти | Цетиње, Окупирана Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
| Правац | Нови реализам, Експресионизам |
Михаило Мишо Вукотић (Чево, 11. јул 1904. — Цетиње, 24. октобар 1944.) био је српски сликар из Црне Горе.
Биографија
[уреди | уреди извор]Михаило Мишо Вукотић био је брат од тетке краља Александра Карађорђевића. Михаилова тетка Милена била је жена црногорског краља Николе Првог. На Чеву је Михаило завршио основну школу, а потом на Цетињу нижу гимназију.[1]
Ликовно се образовао од 1925. у београдској Уметничкој школи код Бете Вукановић (акварел), Љубомира Ивановића (цртеж) и Мила Милуновића (сликарство). Са Петром Лубардом отишао је у Париз (1926), али се убрзо вратио и завршио започете студије сликарства (1930).[2]
Живео је у Београду до 1941, а затим на Цетињу. Био је члан уметничке групе „Облик" (од 1925) и „Лада" (од 1936). Учествовао је на бројним ликовним смотрама од 1932 (Пролећне, Јесење и Ладине изложбе у Београду) и излагао самостално од 1933. Комеморативна изложба приређена му је на Цетињу (1951). Његова дела чувају се у Народном музеју Црне Горе на Цетињу, те у Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду.[2]
Ликовно стваралаштво
[уреди | уреди извор]Сликао је пределе, портрете, мртве природе и актове. Крајем треће деценије палетом сведеном на монохромна сазвучја радио је у духу тада актуелне поетике новог реализма (Акт с леђа, око 1930). Почетком четврте деценије омекшао је чврстину форме и боји дао већи значај (Портрет сликарке Олге Богдановић Милуновић, 1931; Портрет сликара Боднарова, 1932--1933). Касније се приближио експресионизму (Предео из Београда, 1933; Женски акт, око 1935), колористичком реализму и интимизму (Предео, око 1938; Предео са мостом, 1940).[2]
Награде
[уреди | уреди извор]Са Фрањом Радочајем, Вукотић 1934. дели награду београдске Политике за слику Степениште на Калемегдану. 1935. Вукотић је лауреат награде „Београђани – београдским уметницима” за слику Пејзаж из околине Београда, изложену на Осмој јесењој изложби у Уметничком павиљону „Цвијета”. Зузорић”.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „LLUCG”. leks.canu.ac.me. Приступљено 2025-01-09.
- ^ а б в „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-09.
Литература
[уреди | уреди извор]- Р. Петровић, „Сликар М. Вукотић и кипар М. Томић први пут сами пред публиком”, Политика, 26. април 1933;
- М. Пламенац, „Мишо Вукотић”, Стварање, I, 1951;
- Л. Трифуновић, Српско сликарство 1900--1950, Београд 1973;
- М. Ломпар, „Михаило Вукотић”, Гласник цетињских музеја, Цетиње, 1974;
- З. Вучинић, „Михаило Вукотић”, Стварање, бр. 8–9, Подгорица, 1982.
- С. Живковић, Уметничка школа у Београду 1919--1939, Београд 1987;
- Љ. Миљковић, Лада 1904--1994: поглед у прошлост, Београд 1995.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
