Пређи на садржај

Михајло Костић Пљака

С Википедије, слободне енциклопедије
Михајло Костић Пљака
Лични подаци
Пуно имеМихајло Костић
Датум рођења(1933-11-21)21. новембар 1933.
Место рођењаПрокупље, Краљевина Југославија
Датум смрти9. март 2001.(2001-03-09) (67 год.)
Место смртиБеоград, СРЈ
Породица
ДецаВук Костић
Веза до IMDb-а

Михајло Костић „Пљака“ (Прокупље, 21. новембар 1933Београд, 9. март 2001) био је српски глумац.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Био је глумац Југословенског драмског позоришта. Играо је у више филмова. Са Љубом Тадићем играо је у култној представи Жан Пол Сартра „Прљаве руке“.

Михајло Костић је отац познатог глумца Вука Костића.[2] Поред Вука, има и сина Нестора који се не бави уметношћу.

По њему су назване две улице у Београду, у Земуну и на Звездари.[3]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  1. Ђенерал Милан Недић (1999) - Милутин Недић
  2. Горе доле (1 епизода, 1996) - Петров колега Ненад
  3. Срећни људи (30. епизода, 1993) ТВ серија - Ненад; радник у кафилерији
  4. Ваљевска болница (1990) Миливоје Анђелковић Кајафа
  5. Колубарска битка (1990) - Михајло Анђелковић Кајафа
  6. Вук Караџић“ (1 епизода, 1987) - Јанко Катић
  7. Место сусрета Београд (1987) - Инспектор Вукмановић
  8. Грозница љубави (1984)
  9. Сиви дом“ (1984) ТВ серија - Шеф обезбеђења
  10. Саблазан (1982) - Мајор Хајнрих
  11. Светозар Марковић“ (1 епизода, 1981) - Ђока Влајковић
  12. Повратак отписаних“ (3 епизоде, 1978) - Павле
  13. Љубичице (1975)
  14. Ђавоље мердевине“ (1975) ТВ серија
  15. Батаљон је одлучио (1974)
  16. Бреме (1972)
  17. Девојка са Космаја (1972) - Радован Иконић
  18. Сократова одбрана и смрт (1971) - Анит
  19. Летови који се памте“ (1 епизода, 1967) - Витас
  20. Четврти сапутник (1967)
  21. Штићеник (1966)
  22. Ко пуца отвориће му се (1965)
  23. Браћа (1964)
  24. Право стање ствари (1964)
  25. Град (1963)
  26. Козара (1963) - Ахмет
  27. Девети круг (1960) - Младен
  28. Суботом увече (1957) - табаџија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Mihajlo Kostić Pljaka Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-09-13. Приступљено 2022-01-29. 
  2. ^ „"Divno i za ponos"... Vuk Kostić objavio sliku iz ulice koja nosi naziv njegovog pokojnog oca”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-29. 
  3. ^ „НАСЛЕДИО ТАЛЕНАТ: По оцу Вука Костића назване две улице”. Нпортал. 13. 12. 2021. Приступљено 24. 12. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]