Могиљно језеро
Могиљно језеро | |
---|---|
Координате | 69° 19′ 10″ С; 34° 20′ 55″ И / 69.31955° С; 34.348556° И 69° 19′ 10″ С; 34° 20′ 55″ И / 69.31955° С; 34.348556° И |
Тип | реликтно меромиктичко језеро |
Земље басена | Русија Мурманска област |
Макс. дужина | 0,56 km |
Макс. ширина | 0,28 km |
Површина | 0,09 km2 |
Макс. дубина | 17 m |
Салинитет | 0−33‰ |
Дужина обале1 | 1,35 km |
Над. висина | 18 m |
ДРВ | 02010000611101000003143 |
Водена површина на Викимедијиној остави | |
1 Shore length is not a well-defined measure. |
Могиљно језеро (рус. Могильное озеро) малено је језеро које се налази у југоисточном делу острва Киљдин, на северу Мурманске области Русије. Једино је језеро меромиктичког типа на подручју Русије, и тек једно од неколико таквих језера у свету. Језеро је ниском (до 5,5 метара) и уском гредом (ширине до 70 м) одвојено од Киљдинског пролаза Баренцовог мора, а заштићено је као хидролошки споменик природе Мурманске области.
Језеро је малих димензија, дужине до 560 метара и максималне ширине до 280 метара. Укупна површина акваторије је свега 0,09 км², дужина обалне линије 1,35 км, а максимална дубина до 17 метара. Реликтно је језеро настало услед повлачења мора пре око 1000 година.
Језеро Могиљно је специфично по својим меромиктичким својствима и вода која испуњава језеро дословно је „наслагана” у слојевима (укупно 4 слоја различитог хемијског састава и густине). До дубине од 5 метара вода у језеру је слатка, док на дну има вредности салинитета од 33 ‰. Други слој воде је на дубинама између 6,5 и 13 метара са салинитетом који расте до 22 ‰. У слатководном делу језера живе типични слатководни организми, у централним деловима брактични, а при дну морски организми. На дну језера живе пурпурне бактерије (Purple bacteria) чијим распадањем се ствара отровни водоник-сулфид. У горњим слојевима живе планктони из рода Daphnia, ротаторије (13 врста) и ракови (21 врста), а од риба специфична је ендемска подврста бакалара Gadus morhua kildinensis. Од другог слоја па на ниже живе типична морска створења − морске звезде Stichaster albulus, морске сасе, сунђери, морске маховине, поларне медузе и морски ракови.
На мапама језеро је први пут уцртано на карти холандског морепловца Вилема Баренца из 1594. године.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: руски) Киљдински бакалар са језера Могиљно
- М.В.Фокин, Н.Н.Шунатова, Н.В.Усов, Е.Н.Буфалова, С.С.Малавенда, Д.В.Редькин, П.П.Стрелков, Е.В.Шошина. РЕЛИКТОВОЕ ОЗЕРО МОГИЛЬНОЕ – 2003. Научный отчет экспедиции СПбГУ-МГТУ-ЗИН РАН на остров Кильдин и озеро Могильное в августе 2003 года. — СПб, 2004.
- (језик: руски) Чуда Русије − Могиљно језеро и Киљдин
- (језик: руски) Могиљно језеро на сајту кољског центра за заштиту природе Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)