Пређи на садржај

Моеро

С Википедије, слободне енциклопедије
Портрет Моери, рад Лисјена Леви-Дармера за Les Kitharèdes Рене Вивијен

Моеро (грч. Μοιρώ) или Миро (грч. Μυρώ) била је песникиња хеленистичког периода из града Византиона.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Била је супруга Андромаха Филолога и мајка (Суда наводи да је била ћерка, али то је мање вероватно) трагичара Хомера Византионског. Моеро је вероватно била активна током касног четвртог и раног трећег века пре нове ере.[1]

Мало њене поезије је сачувано. Десет стихова из њене епске песме Мнемозина цитира Атенеј, и иако Мелеагер помиње „многе“ епиграме Моери у уводној песми свога дела Гарланд, у Грчкој антологији остале су сачуване само две песме у четири стиха.[2][3]

Написала је и песму под називом Arai („Проклетства“).[4] Евстатије помиње да је написала химну Посејдону.[2]

Преживели фрагмент Моероове Mnemonsyne говори о Зевсовом детињству на Криту, где га је сакрила мајка Реја како би га спасила од убиства његовог оца Крона.[5] Ауторка препричава епизоду Зевсовог раног живота да би се нагласила улога жене.[6] Моерови сачувани епиграми стилски су слични делима Аните.[7] Судећи по сачуваној поезији, Моеро је истраживала теме мајчинства, одговорности жена према породици и сексуалну жељу жена.[8]

Изгледа да је уживала имао висок песнички углед у антици.[9] Антипатар Солунски је уврштава у своју листу познатих песника.[1] Према Татијану, Кефисодот, Праксителов син, је извајао њену скулптуру.[1]

У двадесетом веку, Моеро спомиње Х. Д. у својој песми „Nossis“ и роману Palimpset.[10] Моеро је наведена у Heritage Floor уметнице Џуди Чикаго.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Gutzwiller 2016, стр. 405.
  2. ^ а б Skinner 2005, стр. 93.
  3. ^ Bowman 2019, стр. 80.
  4. ^ Skinner 2005, стр. 98–9.
  5. ^ Skinner 2005, стр. 94.
  6. ^ Skinner 2005, стр. 95.
  7. ^ Gow & Page 1965, стр. 414.
  8. ^ Gutzwiller 2007, стр. 197.
  9. ^ Skinner 2005, стр. 92.
  10. ^ Gregory 1997, стр. 244.
  11. ^ Brooklyn Museum.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bowman, Laurel (2019). „Hidden Figures: The Women Who Wrote Epigram”. Ур.: Henriksén, Christer. A Companion to Ancient Epigram. Blackwell. 
  • „Moero of Byzantium”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 30. 5. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  • Gow, A. S. F.; Page, D. L., ур. (1965). The Greek Anthology: Hellenistic Epigrams. II. Cambridge University Press. 
  • Gregory, Eileen (1997). H. D. and Hellenism: Classic Lines. Cambridge University Press. 
  • Gutzwiller, Kathryn (2007). A Guide to Hellenistic Literature. Blackwell. ISBN 9780470690185. 
  • Gutzwiller, Kathryn (2016). „Moero”. Ур.: Sider, David. Hellenistic Poetry: A Selection. University of Michigan Press. 
  • Natoli, Bartolo A.; Pitts, Angela; Hallett, Judith P. (2022). Ancient Women Writers of Greece and Rome. Routledge. 
  • Plant, I. M. (2004). Women Writers of Ancient Greece and Rome: An Anthology. University of Oklahoma Press. 
  • Skinner, Marylin B. (2005). „Homer's Mother”. Ур.: Greene, Ellen. Women Poets in Ancient Greece and Rome. University of Oklahoma Press. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Моеро&oldid=28438858”