Моларна запремина
Изглед
Молска запремина је запремина коју заузима један мол супстанције. Јединица молске запремине у СИ систему је m³ /mol. Молска запремина се рачуна у одређеним условима, обично при нормалним условима.[1][2][3]
где је:
- Vm = V/n - молска запремина (V - запремина n број молова у супстанци)
- M - атомска маса (јединица kg/mol, у пракси се користи g/mol)
- ρ - густина (јединица kg/m3).
- Маса мола у СИ систему изражава се као kg/mol, али се у пракси користе доста приступачније јединице g/mol (нпр. за Водоник H2 2 g/mol = 0,002 kg/mol, за воду 18 g/mol = 0,018 kg/mol)
Молска запремина чврстих и течних тела зависи од температуре скоро до критичне тачке. За течности и чврста тела молске запремине се често дају у подјединицама cm3/mol или dm3/mol (нпр за воду 18 cm³ /mol = 0,018 dm³ /mol = 0,000018 m³ /mol).
Код гасова молска запремина се мења са порастом температуре:
одакле:
где је:
- p - притисак
- R - универзална гасна константа
- T - температура
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Holler, F. James; Skoog, Douglas A.; West, Donald M. (1996). Fundamentals of analytical chemistry. Philadelphia: Saunders College Pub. ISBN 978-0-03-005938-4.
- ^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.
- ^ International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. pp. 41. Electronic version.
Литература
[уреди | уреди извор]- Holler, F. James; Skoog, Douglas A.; West, Donald M. (1996). Fundamentals of analytical chemistry. Philadelphia: Saunders College Pub. ISBN 978-0-03-005938-4.