Саломон Леви

саломон леви
Саломон Леви
Лични подаци
Датум рођења	(1896-02-17)17. фебруар 1896.
Место рођења	Травник, Аустроугарска
Датум смрти	20. мај 1986.(1986-05-20) (90 год.)
Место смрти	Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија
Професија	лекар
Деловање
Члан КПЈ од	1922.
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1956.
Чин	генерал-мајор
У току НОБ	референт санитета Трећег корпуса НОВЈ
Начелник Војномедициске академије
Период	1953. — 1954.
Претходник	Херберт Краус
Наследник	Херберт Краус
Одликовања

Саломон Мони Леви (Травник, 17. фебруар 1896 — Сарајево, 20. мај 1986) био је лекар, учесник Народноослободилачке борбе и санитетски генерал-мајор ЈНА.

Биографија

Рођен је 17. фебруара 1896. године у Травнику. Медицински факултет је завршио 1927. године у Бечу. За време студија активно је учествовао у радничком покрету у Бечу и 1922. године постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

По повратку у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, 1928. године постао је члан рејонског и Месног комитета КПЈ у Загребу, а једно време је руководио техником Централног комитета КПЈ. Због револуционарног рада, после завођења Шестојануарске диктатуре, Државни суд за заштиту државе осудио га је 1929. на 10 година робије коју издржавао у Сремској Митровици, Лепоглави и Марибору. За време боравка у Лепоглави налазио се у истој ћелији са Јоспипом Брозом Титом и Јованом Трајковићем. Из затвора је изашао 1939. године.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. На почеку устанка био је најпре политички комесар чете, а потом управник болнице у Дрвару. Након тога 1941. и 1942. године био је заменик политичког комесара Првог крајишког партизанског одреда. Крајем 1942. године постаје референт санитета Седме крајишке ударне бригаде, а током 1943. и 1944. године референт санитета Шеснаесте војвођанске дивизије и Трећег босанског корпуса НОВЈ.

После рата је на разним дужностима у санитету Југословенске народне армије (ЈНА), међу којима и начелник Војномедицинске академије од маја 1953. до новембра 1954. године.

Демобилисан је 1956. године у чину генерал-мајора Санитетске службе ЈНА, након чега је постављен за председника Савета за здравство Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. На тој дужности је остао до 1958. године, када је отишао у пензију.

Аутор је многих чланака који су се углавном односили на настанак и развој санитетске службе у току Народноослободилачког рата. Године 1982. је издао књигу Доживљаји и сусрети на стазама револуције у којој је изнео догађаје и личности са којима се сусретао током свог дугогодишњег револуционарног рада. То су и сусрети са Јосипом Брозом Титом, Родољубом Чолаковићем, Мирославом Крлежом, Ђуром Пуцаром Старим и др.

Умро је 20. маја 1986. године у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златним венцем, Орден братства и јединства са златним венцем и др.

Литература

• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031
• Vojna enciklopedija tom V. Beograd. 1973.  COBISS.SR 72960519