Саломон Леви
саломон леви | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() Саломон Леви | ||||||
Лични подаци | ||||||
Датум рођења | 17. фебруар 1896. | |||||
Место рођења | Травник, ![]() | |||||
Датум смрти | 20. мај 1986.90 год.) ( | |||||
Место смрти | Сарајево, ![]() ![]() | |||||
Професија | лекар | |||||
Деловање | ||||||
Члан КПЈ од | 1922. | |||||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1956. | |||||
Чин | генерал-мајор | |||||
У току НОБ | референт санитета Трећег корпуса НОВЈ | |||||
Начелник Војномедициске академије | ||||||
Период | 1953. — 1954. | |||||
Претходник | Херберт Краус | |||||
Наследник | Херберт Краус | |||||
Одликовања |
|
Саломон Мони Леви (Травник, 17. фебруар 1896 — Сарајево, 20. мај 1986) био је лекар, учесник Народноослободилачке борбе и санитетски генерал-мајор ЈНА.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 17. фебруара 1896. године у Травнику. Медицински факултет је завршио 1927. године у Бечу. За време студија активно је учествовао у радничком покрету у Бечу и 1922. године постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
По повратку у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, 1928. године постао је члан рејонског и Месног комитета КПЈ у Загребу, а једно време је руководио техником Централног комитета КПЈ. Због револуционарног рада, после завођења Шестојануарске диктатуре, Државни суд за заштиту државе осудио га је 1929. на 10 година робије коју издржавао у Сремској Митровици, Лепоглави и Марибору. За време боравка у Лепоглави налазио се у истој ћелији са Јоспипом Брозом Титом и Јованом Трајковићем. Из затвора је изашао 1939. године.
Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. На почеку устанка био је најпре политички комесар чете, а потом управник болнице у Дрвару. Након тога 1941. и 1942. године био је заменик политичког комесара Првог крајишког партизанског одреда. Крајем 1942. године постаје референт санитета Седме крајишке ударне бригаде, а током 1943. и 1944. године референт санитета Шеснаесте војвођанске дивизије и Трећег босанског корпуса НОВЈ.
После рата је на разним дужностима у санитету Југословенске народне армије (ЈНА), међу којима и начелник Војномедицинске академије од маја 1953. до новембра 1954. године.
Демобилисан је 1956. године у чину генерал-мајора Санитетске службе ЈНА, након чега је постављен за председника Савета за здравство Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. На тој дужности је остао до 1958. године, када је отишао у пензију.
Аутор је многих чланака који су се углавном односили на настанак и развој санитетске службе у току Народноослободилачког рата. Године 1982. је издао књигу Доживљаји и сусрети на стазама револуције у којој је изнео догађаје и личности са којима се сусретао током свог дугогодишњег револуционарног рада. То су и сусрети са Јосипом Брозом Титом, Родољубом Чолаковићем, Мирославом Крлежом, Ђуром Пуцаром Старим и др.
Умро је 20. маја 1986. године у Сарајеву.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златним венцем, Орден братства и јединства са златним венцем и др.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
- Vojna enciklopedija tom V. Beograd. 1973. COBISS.SR 72960519
- Рођени 1896.
- Умрли 1986.
- Травничани
- Босанскохерцеговачки Јевреји
- Српски лекари
- Комунисти Југославије
- Политички затвореници (комунисти)
- Југословенски партизани
- Партизански лекари
- Политички комесари НОВЈ
- Јевреји у Народноослободилачкој борби
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Генерал-мајори ЈНА
- Официри НОВЈ
- Чланови Савета Републике СР БиХ